Zrenjanin, Novi Sad 29.05.2026.
Stočari koji imaju desetine goveda i ovaca širom zemlje uveliko pripremaju hranu za zimu, a u Vojvodini to ide otežano, jer se ne zna zbog suše šta će biti posle prvog otkosa deteline ili trava. Plaše se da će drugi otkos biti tanak. Zbog nagle vrućine domaćini noću baliraju otkose, a danju voze bale do farme. Svi nisu fizički i sa mehanizacijom spremni da sve presovane bale istog dana i uskladište. To je bio i dovoljan povod da se za krađu bala formiraju brigade kradljivaca i da noću odvoze lucerku i seno po nekoliko tura, a da ih poljočuvarska služba ne primeti. Najviše krađe zabeleženo je u okolini Zrenjanina, Ade, Sente, Čoke i Kikinde kao uz nasipe DTD, Tise i Begeja. U okolini Ade farmeri su ostali bez stotinu većih bala deteline i raži, a na udaru je bila i krađa zobi. Za čuvanje novih otkosa stočari će u ataru oko Bačke Topole, Ade i Sente postaviti video kamere, a u okolini Zrenjanina već postoje noćna snimanja. Međutim, ovo nije jedina muka odgajivača stoke u sezoni suše koja se ponavlja. Mali broj gazdinstava je uspelo da se ubaci na listu poljoprivrednih preduzeća, koja održavaju kosine nasipa kanala, gde je, po pravilu, kao i u osnovi nasipa dobra trava. Većina ovih površina podeljena je bez javnog tendera. Kvalitetna trava sa ovih površina data je službenicima zaposlenim u vodoprivredi ili po posebnim preporukama pojedincima koji nemaju stoku da bi tokom zime trgovali ovom robom. Udruženje Agroprofit pokušalo je da, prošle godine, Upravu za vode u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usmeri za davanje pomoći stočarima od ispaše do košenja nasipa. Međutim, to se uz male izuzetke nije dogodilo, jer kako je napisano u odgovoru, Uprava nema naredbodavnu ulogu u ovom sektoru. U takvoj opuštenoj atmosferi travnati pašnjak uz Dunavac u Kovilju je ovih dana uzoran.
Agronom Joca Češljar, direktor Poljoprivredne savetodavne službe u Senti, za Agroservis+ kaže da će prema današnjem izgledu pašnjaka ova sezona za ovčare i govedare biti izuzetno sušna i da je potrebno da se ovi domaćini što pre obezbede sa senom i lucerkom.
-Izgled pšenice za sada obećava samo osrednju količinu slame u severnom Banatu. Ovde je kukuruz retkost u polju, a ostaci od uljane repice se ne koriste za ishranu životinja. Soja u našem regionu je otišla u zaborav. Dakle, ni malo mirna jesen ne očekuje nas stočare, kaže Češljar.
U Vojvodini su već farmeri uspeli da lageruju lucerku, tritikale, raž, a ređe sudansku travu. Ima odgajivača stoke, koji su posejali i stočni sirak posle otkosa raži.
-Potrebe za stočnom hranom – seno detelina, balirana kukuruzovina, raž…. u Srbiji se postepeno povećava zbog većeg broja tovnih rasa, kaže Čedomir Keco iz centra Agroexit. Samo za odrasla grla tokom zime potrebno je obezbediti oko 800.000 kg kabaste hrane dnevno. Ako se suša nastavi i na jesen, odgajivači goveda i ovaca su pred ozbiljnom nabavkom kabastih hraniva, kaže Keco i sugeriše da se farmeri povežu sa ratarima, koji imaju šećernu repu da bi preuzeli lisni deo i glavice. Inače, šećerna repa je u ograničenom plodoredu pa je i ponuda ovih ostataka mala.
U pripremu silaže od kukuruza u Vojvodini će se upustiti samo gazdinstva koja imaju pogodne sisteme za navodnjavanje, delimično i uz solarne ćelije.
Porodična farma Plavšić iz Bačke Palanke odavno je naučila lekciju, da bez rezreve hrane za najmanje godinu dana nema sigurnosti u proizvodnji mleka. Oni imaju 220 krava u muži sa robotima i oko 300 grla pratećih kategorija – uz koncentrat krave su dobar potrošač lucerke, oko 800 kg dnevno i silaže 9.000 kg , kaže iskusni farmer Mita Plavšić, uz tvrdnju da rezerve hrane za više od godinu dana nije lako obnavljati, pogotovo u sušnom periodu.
Goran Vasić, ugledni farmer iz Maoča ispod Cera, zimu dočekuje sa stadom od 250 grla i nije zabrinut jer odavno nije doživeo „ovako bujno proleće“.
-U našoj štali dnevno trošimo oko 500 kg lucerke, a silažu pripremamo sa 60 hektara. Livade su ove sezone napredne, a sve više koristimo suvu, tek vlatalu zob. Ova žitarica je izuzetno korisna kao senaža ali i suva. Pokazala se kao korisna u tovu, kaže Vasić. Iskustvo nas upućuje da stimulišemo veću proizvodnju lucerke u Vojvodini, koja ima odlične uslove za ovu legominozu. U nabavci lucerke koju imam, plaćam 23 din za kilogram, što je manje nego minule sezone.
Prema njegovoj prognozi ceo Mačvanski okrug imaće ove godine dobru žetvu, jer pšenica odlično izgleda pa neće biti oskudica za slamu.
Miroslav Kovačević, poznati odgajivač tovnih goveda iz Aleksandrova, pored tova, opredelio se za proizvodnju lucerke na 30 hektara.
-U regionu oko mene u folije siliraju pšenicu, pa i ječam. Izgleda da ćemo sve manje gajiti žitarice, a sve više lucerku od koje dobijamo i kvalitetno seme. Očekujem da i pored suše imam 3-4 otkosa. U ponudi ćemo imati manju cenu od prošlogodišnje, što ipak ne umanjuje značajno rentabilnost, procenjuje Kovačević.
U Vojvodini brinu za potrebnim količinama stočne hrane još od početka proleća, dok u drugom delu zemlje procenjuju da će gazdinstva imati svega dovoljno!
O rasprodaji goveda i ovaca, zbog otežanih uslova za nabavku hrane, niko i ne razmišlja, a otkupne cene junadi i jagnjadi su za stočare prihvatljive.