Kineski vlasnik farme Dzuo Sjaojong ostao je zapanjen kada je njegov oglas za posao čobanina na udaljenim i surovim travnjacima južno od Mongolije postao najpopularnija objava dana na društvenim mrežama
Više od 700 ljudi prijavilo se za dve pozicije, uključujući kancelarijske radnike iz megapolisa Šangaja i Čongćinga, fabričke radnike širom Kine, pa čak i ljude sa fakultetskom diplomom, piše Rojters.
Reakcija na Dzuov oglas iz aprila – koji je za samo nekoliko sati prikupio 59 miliona pregleda na Vejbou, kineskoj verziji mreže X, gde je pokrenuo 21.000 različitih diskusija – otkriva sve veće probleme na kineskom tržištu rada.
„Nisam očekivao da će postati viralan“, rekao je Dzuo, dodajući da je desetina prijavljenih upravo završila fakultet, dok su drugi imali dugove, iscrpljujuće industrijske poslove ili su bili umorni od politike rada u kancelarijama.
„Izgleda da obični ljudi teško pronalaze posao“, dodao je.
Surovo tržište rada, a male nagrade
Iako se zvanična stopa nezaposlenosti zadržava nešto iznad pet odsto, prikrivena nezaposlenost u Kini raste, a prihodi u privatnom sektoru zaostaju za ekonomskim rastom tokom većeg dela poslednje decenije.
I fizički i kancelarijski radnici žale se na kulturu „996“, odnosno rad od devet ujutru do devet uveče, šest dana nedeljno.
Analitičari očekuju da će se tržište rada dodatno pogoršati u narednim mesecima, pošto se fabrike suočavaju sa višim troškovima zbog rata sa Iranom, dok se upotreba veštačke inteligencije ubrzava, a rekordnih 12,7 miliona diplomaca ovog leta kreće u potragu za poslom.
Reakcija na Dzuov oglas bila je „simptom onoga što ostaje veoma konkurentno i često slabo plaćeno tržište rada“, rekao je Lin Song, glavni ekonomista za Kinu u ING-u.
„Poslovi u gradovima postaju manje privlačni i ređi“, dodao je on.
Kineski privredni rast od pet odsto u velikoj meri zavisi od snažnog izvoza, dok proizvođači žrtvuju profit kako bi osvojili tržišni udeo širom sveta, što dodatno povećava pritisak na radnike u zemlji.
Džejms Guo prijavio se za posao jer je bio iscrpljen poslom u fabrici brodskih kontejnera.
„Nemate predstavu kako izgleda raditi više od 13 sati dnevno, zavrtati šrafove dok vam ruke ne oteknu i ne prekriju se plikovima, a da pritom nemate vremena ni da odete u toalet. Obim posla je previše intenzivan, više ne mogu da izdržim“, rekao je ovaj 21-godišnjak.
Dzuo je tražio čobane, po mogućstvu bračni par, koji bi tokom leta izvodili 3.000 ovaca na ispašu na pašnjaku od 2.000 hektara, a tokom zime obavljali naporan posao hranjenja i čišćenja u zatvorenom prostoru, kada temperature mogu da padnu ispod minus 30 stepeni Celzijusa.
Za to bi svaki čobanin dobijao 8.000 juana (oko 1.035 evra) mesečno, znatno više od nacionalnog urbanog proseka u privatnim kompanijama od oko 6.000 juana, uz obezbeđen smeštaj i namirnice.
Kineski prihodi zaostaju za rastom BDP-a
Šon Rejn, izvršni direktor kompanije „Čajna Market Ričerč Grup“, rekao je da ljudi sa master diplomama sa najboljih univerziteta traže slične plate u Šangaju, ali da bi većina tog novca otišla na iznajmljivanje malog stana i druge osnovne troškove.
Dzuo, koji poseduje i 200 grla goveda, rekao je da plata odgovara težini posla.
„Plata jeste visoka, ali najvažnije je da li možete dugoročno da radite i pregurate zimu. Ovo nije turizam“, rekao je Dzuo.
Polovina prijavljenih rođena je devedesetih godina, rekao je Dzuo, što je generacija u središtu onoga što kineski radnici nazivaju „prokletstvom 35“, pošto studije pokazuju da većina poslodavaca, uključujući i javni sektor, zanemaruje kandidate starije od tog uzrasta.
„Vidimo kako se ‘prokletstvo 35’ iz mima pretvara u širu ekonomsku realnost“, rekao je Kristijan Jao, viši predavač upravljanja ljudskim resursima na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu.
Jedna kancelarijska radnica u e-trgovini, 28-godišnja Vu, koja je iz privatnih razloga navela samo prezime, zarađuje 10.000 juana mesečno, ali ju je posao čobanina zaintrigirao.
„Želim da pobegnem od gradskog života i prestanem da se nosim sa svim vrstama teških ljudi. Mogla bih da uživam u mirnom, izolovanom životu daleko od sveta“, rekla je Vu.
Na kraju je Dzuo zaposlio četvoro čobana – dva bračna para – svi rođeni osamdesetih godina i sa prethodnim iskustvom rada na farmi. Iako je još 40 parova zadržao na užem spisku, kaže da neće razmatrati samce niti mlade ljude iz gradova za te pozicije.
„Kod nas možda nećete videti ljude čitave godine. Da li neko može da izdrži takvu usamljenost, ne znam“, rekao je Dzuo.
IZVOR: n1.rs
Foto: agroservis – ilustracija