Slovenačka poljoprivredno-prehrambena grupa osnova je Future Fooda, Bosqarove food vertikale u koju su uključeni i Mlinar i PIK Vrbovec.
U Murskoj Soboti, srcu Prekomurja, slovenačka poljoprivredno-prehrambena grupa Panvita razvila je modele proizvodnje koji se oslanjaju na tehnološka rešenja kojima povećava efikasnost i pojednostavljuje svakodnevne poslove u sektoru koji se tradicionalno smatra jednim od fizički najzahtevnijih privrednih područja. Godišnje obrađuju oko 3500 hektara poljoprivrednih površina i sarađuju sa oko 2500 kooperanata, a u samoj grupi radi oko 780 zaposlenih. Njihove jagode se beru na visini kuhinjskog pulta, a salata raste u automatizovanom sistemu koji omogućava da u stakleniku, u kojem se svaki dan pokupi 15.000 glavica, radi samo 12 zaposlenih. Njihov sistem navodnjavanja je najveći u Sloveniji, a samo prošle godine uložili su milion evra u novu mehanizaciju sa digitalnom tehnologijom.
Godinu ranije je završena investicija u pomenuti staklenik za uzgoj salate vredna 9,5 miliona evra, a paralelno se ulagalo u prerađivačke kapacitete, logistiku i ekološki prihvatljiviji vozni park. Dobijene su i dozvole za povećanje kapaciteta staklenika i iz Panvite kažu da im je u interesu da ga naprave što pre, pa trenutno analiziraju za koje je kulture najbolje da se iskoristi. Sudeći po početku godine, i poslovni rezultati grupe su dobri – samo u prvom kvartalu ostvarili su 29,5 miliona evra prihoda.
- Za mene je ovo priča o uspehu i ne žalim ni jednog minuta vremena koje smo u to uložili, a uložili smo ga zaista mnogo – govori Peter Polanič, predsednik Upravnog odbora Panvite. Osim što je dobar primer uspešne kompanije u regionu, Panvita je u novembru 2024. postala jezgro Future Fooda, prehrambene platforme Bosqar Investa koji je u njoj stekao 51-postotni udeo. Bosqar u svojoj food vertikali od jula 2025. ima i Mlinar, a nedavno je sa Fortenova grupom potpisao ugovor o kupoprodaji kojim planira da preuzme 100 odsto udela u PIK Vrbovcu. S obzirom na to da se Panvita bavi i uzgojem životinja, preradom mesa i mesnih proizvoda, veze unutar Future Fooda već postoje. Na primer, Panvitina šunka nalazi se u Mlinarovim sendvičima i picama, a hrenovke u hot dogovima. Naš cilj je da što bolje iskoristimo sinergije koje postoje unutar sistema. Ne radi se samo o tome da jedna kompanija kupuje proizvode od druge nego o prenosu znanja, iskustva i kompetencija kojima unapređujemo poslovanje svih članica grupe. Još jedan primer sinergije je zajednička nabavka sirovina koju Mlinar i Panvita već sprovode – objašnjava Polanič i dodaje da budućnost vide upravo u segmentu sveže hrane, pa će se u Future Food, ukoliko bude prilika, „dodavati kockice iz tog segmenta“.
Naš cilj je da što bolje iskoristimo sinergije koje postoje unutar sistema. Ne radi se samo o tome da jedna kompanija kupuje proizvode od druge nego o prenosu znanja, iskustva i kompetencija kojima unapređujemo poslovanje svih članica grupe. Još jedan primer sinergije je zajednička nabavka sirovina koju Mlinar i Panvita već sprovode – objašnjava Polanič i dodaje da budućnost vide upravo u segmentu sveže hrane, pa će se u Future Food, ukoliko bude prilika, „dodavati kockice iz tog segmenta“.
Posebno ako se uzme u obzir da proizvodnja u ovom sektoru dolazi sa brojnim izazovima. Teško je pronaći radnike u radno intenzivnim zanimanjima, što nije slovenački, nego problem celog regiona, a rastu i troškovi – od troškova radne snage pa do značajnog poskupljenja goriva i veštačkih đubriva.
- Kroz optimizacije poslovanja i različite mere uštede nastojali smo da apsorbujemo deo tih troškova da ne bismo povećavali cene u onoj meri u kojoj bi to možda bilo opravdano. U proseku smo povećali cene za četiri do pet odsto, dok su naši ulazni troškovi rasli znatno brže. Trošak rada porastao je za oko 16 odsto, prvenstveno zbog rasta minimalne plate. Cene goriva povećane su za približno 20 odsto, veštačkih đubriva za oko 30 odsto, a cene polimera porasle su između 50 i 60 odsto – objasnio je Folnović. Cene će i ove godine morati da rastu, ali još nije poznato u kojoj meri jer pronaći balans pokrivanja troškova proizvodnje i zadržavanja cena na nivou koji će kupci prihvatiti nije nimalo lak zadatak.
- Kroz optimizacije poslovanja i različite mere uštede nastojali smo da apsorbujemo deo tih troškova da ne bismo povećavali cene u onoj meri u kojoj bi to možda bilo opravdano. U proseku smo povećali cene za četiri do pet odsto, dok su naši ulazni troškovi rasli znatno brže. Trošak rada porastao je za oko 16 odsto, prvenstveno zbog rasta minimalne plate. Cene goriva povećane su za približno 20 odsto, veštačkih đubriva za oko 30 odsto, a cene polimera porasle su između 50 i 60 odsto – objasnio je Folnović. Cene će i ove godine morati da rastu, ali još nije poznato u kojoj meri jer pronaći balans pokrivanja troškova proizvodnje i zadržavanja cena na nivou koji će kupci prihvatiti nije nimalo lak zadatak.
Primer su domaćeg proizvoda koji je nešto skuplji od uvoznog, ali su kupci za njega ipak spremni da plate više – jagode. Sav Panvitin rod ovog bobičastog voća ostaje na slovenačkom tržištu, a isti dan nakon berbe putuje prema tržnim centrima kako bi bile što svežije. Njihove jagode rastu u hidroponskom sistemu, što znači da se biljke uzgajaju bez korišćenja zemlje jer korenje raste u vodi obogaćenoj hranljivim materijama ili u supstratu od materijala poput kokosovih vlakana. Tako se bolje koristi prostor i smanjuje gubitak vode i hranljivih materija jer se oni precizno doziraju. Na dva hektara površine Panvitinog staklenika sa jagodama proteže se 30 kilometara kanala za uzgoj koji se mogu podizati i spuštati do 90 centimetara visine koja je znatno manje fizički zahtevna od klasične berbe sa zemlje. Radnici su zbog toga efikasniji – rekorderke su u špicu ove sezone pokupile čak 45 kilograma po satu, dok je dnevni rekord 5800 kilograma. Većina jagoda sazreva između aprila i juna, a manji deo se bere i u jesen. Ove godine su prve jagode ubrali 28. aprila, što je jedan od najranijih početaka u istoriji.
- Vremenski ekstremi su velik izazov poslednjih godina. Temperatura može vrlo brzo da poraste na 30 stepeni Celzijusa, a zatim da padne gotovo na nulu, što znatno utiče i na postrojenja i na planiranje proizvodnje – govori tehnolog Boštjan Štajnberger, koji je u Panviti odgovoran za program jagoda i špargli. Još pre nekoliko godina Panvita je jagode uzgajala na otvorenom, na površini od čak 15 hektara, ali upravo su ih nepredvidivi vremenski uslovi podstakli da većinu proizvodnje presele u moderni staklenik. Uz dve glavne sorte koje se ponavljaju, svake godine eksperimentišu sa novima. Sadnice stižu od dobavljača sa severa Italije jer slovenačkih sadnica ima dovoljno za potrebe vrtlara, ne i za velike proizvođače jagoda poput njih.
- Sadnice menjamo jednom godišnje, što znači da se ista sadnica koristi i za jesenji i za prolećni deo sezone. Postoji nekoliko vrsta, a mi radimo sa smrznutim tipom, što znači da se one zamrzavaju u januaru, a potom odmrzavaju u julu i sade. Deo roda ostvarujemo u istoj godini, dok nas glavni deo proizvodnje čeka u sledećoj sezoni. Reč je o prilično dugom i zahtevnom procesu – objašnjava Štajnberger. U proizvodnji koriste autonomnog robota koji noću biljke osvetljava UV-C svetlom, čime pomaže u smanjivanju razvoja pepelnice, jedne od najčešćih bolesti jagoda. No i uz korišćenje savremene tehnologije, neke stvari se nikada neće promeniti: bez oprašivača nema ni lepih jagoda. Oblik bobice značajno zavisi od kvaliteta oprašivanja, pa se svake godine u staklenik postavlja dvadesetak košnica bumbara, a lokalni pčelari svoje košnice postavljaju u blizini. Još jedan primer moderne poljoprivredne proizvodnje u Panviti je savremeni staklenik za uzgoj salate vredan 9,5 miliona evra. I on se prostire na dva hektara, a hidroponski sistem koristi kišnicu koja se skuplja u posebnoj laguni. Ako taj izvor presuši, na raspolaganju im je bunar i voda iz vodovoda, a tehnolozi redovno kontrolišu njen kvalitet i doziranje hranljivih materija. Iako je voda najvažnija u ovakvoj proizvodnji salate, sistem se osim za navodnjavanje brine i za zasenjivanje i prskanje vodenom parom kako bi vlaga u stakleniku bila na idealnom nivou, a linije sa sadnicama su sa svih strana okružene žutim trakama koje sprečavaju dolazak insekata.
Još jedan primer moderne poljoprivredne proizvodnje u Panviti je savremeni staklenik za uzgoj salate vredan 9,5 miliona evra. I on se prostire na dva hektara, a hidroponski sistem koristi kišnicu koja se skuplja u posebnoj laguni. Ako taj izvor presuši, na raspolaganju im je bunar i voda iz vodovoda, a tehnolozi redovno kontrolišu njen kvalitet i doziranje hranljivih materija. Iako je voda najvažnija u ovakvoj proizvodnji salate, sistem se osim za navodnjavanje brine i za zasenjivanje i prskanje vodenom parom kako bi vlaga u stakleniku bila na idealnom nivou, a linije sa sadnicama su sa svih strana okružene žutim trakama koje sprečavaju dolazak insekata.
Sve je zamišljeno kao fluidni sistem. Salata se seje svaki ili svaki drugi dan da bi unutar staklenika bilo biljaka u svim fazama razvoja – od tek proklijalog semena do velikih glavica koje su spremne za pakovanje. Sadnice se najpre uzgajaju u zasebnom delu staklenika sa kontrolisanom temperaturom, vlažnošću i svetlom. Zatim se premeštaju u glavni prostor gde rastu u posebnim kanalima za uzgoj. Svaki dan se ubere oko 15.000 glavica i otprilike isto toliko posadi novih.
- Na početku trake nalaze se tek posađene sadnice, zatim one koje su proklijale, pa dalje sadnice u fazi rasta, dok se na kraju trake nalaze one koje su spremne za presađivanje. Ceo taj red se automatski pomera napred. Sa druge strane linije nalazi se računar kojim možemo da regulišemo broj linija koje se pomeraju unapred, odnosno da upravljamo njihovim kretanjem kroz sistem – objasnio je tehnolog Luka Grgurič.
Iako su zadaci svakog dana slični, tokom godine menjaju sorte salate jer neke od njih bolje podnose toplo, a neke hladno vreme. Redovno eksperimentišu sa novim sortama da bi pronašli one najbolje, odnosno one koje se dobro prilagođavaju pojedinim godišnjim dobima i željama potrošača. Kristalka je i dalje najtraženija, a vrlo je popularna i salata Trio koja u jednoj glavici kombinuje tri sorte.
Iako su zadaci svakog dana slični, tokom godine menjaju sorte salate jer neke od njih bolje podnose toplo, a neke hladno vreme. Redovno eksperimentišu sa novim sortama da bi pronašli one najbolje, odnosno one koje se dobro prilagođavaju pojedinim godišnjim dobima i željama potrošača. Kristalka je i dalje najtraženija, a vrlo je popularna i salata Trio koja u jednoj glavici kombinuje tri sorte.
Izvor: Jutarnji list