Rekordna prodaja špekulativnih fondova, iznenadna geopolitička eskalacija na Bliskom istoku i izveštaj američkog Ministarstva poljoprivrede kojim je potvrđena najmanja proizvodnja ozime pšenice u SAD u poslednjih više od pet decenija učinili su sedmicu od 8. do 12. juna jednom od najznačajnijih za svetsko tržište žitarica u novijoj istoriji.

Tržište kukuruza, pšenice i soje tokom ove nedelje našlo se pod uticajem nekoliko snažnih faktora koji se retko pojavljuju istovremeno. Investicioni fondovi sproveli su istorijsko smanjenje pozicija, vojna eskalacija između SAD i Irana nakratko je vratila geopolitičku premiju u cene, dok je USDA značajno smanjio procenu američke proizvodnje ozime pšenice.

Iako su nedeljne promene cena na kraju delovale relativno skromno – pšenica je blago poskupela, dok su kukuruz i soja završili u minusu – takav konačni rezultat ne pokazuje stvarni obim nestabilnosti i značaj događaja koji su se odigrali između ponedeljka i petka.

Tokom samo nekoliko trgovačkih sesija tržište je prošlo kroz snažnu rasprodaju, geopolitički rast cena, zatvaranje velikog broja kratkih pozicija, objavljivanje istorijskih podataka o proizvodnji pšenice i novo povećanje procena proizvodnje kukuruza i soje u Južnoj Americi.

Pregled nedeljnog kretanja cena žitarica

Proizvod i ugovor	Završna cena	Nedeljna promena
Kukuruz, jul 2026.	4,1275 USD po bušelu	−4,75 centi
Kukuruz, decembar 2026.	4,44 USD po bušelu	−5,75 centi
Soja, jul 2026.	11,135 USD po bušelu	−8 centi
Soja, novembar 2026.	—	−5,5 centi
Sojina sačma, jul 2026.	—	−7,20 USD
Sojino ulje	—	+16 poena
Pšenica, Čikago, jul 2026.	—	+4,5 centi

Konačne promene bile su male u poređenju sa rasponima u kojima se trgovalo tokom nedelje. Posebno je pšenica pokazala koliko su špekulativne pozicije postale važnije od kratkoročnih promena u fundamentalnoj ponudi.

Špekulativni fondovi oborili istorijske rekorde

Osnovu za kretanje tržišta tokom čitave nedelje predstavljalo je ogromno smanjenje pozicija investicionih i špekulativnih fondova u sve tri glavne poljoprivredne robe.

Prema podacima američke Komisije za trgovinu robnim fjučersima, CFTC, obim promene pozicija bio je najveći od kada se vodi uporediva statistika za kategoriju „managed money“, odnosno od 2006. godine.

Fondovi su u veoma kratkom periodu masovno zatvarali duge pozicije, koje računaju na rast cena, i istovremeno otvarali nove kratke pozicije, kojima se očekuje dalji pad tržišta.

Takva promena nije zabeležena samo kod jedne robe. Istovremeno se dogodila kod kukuruza, pšenice, soje i sojine sačme.

Rekordna kratka pozicija fondova u čikaškoj pšenici

Na početku nedelje neto kratka pozicija investicionih fondova u čikaškoj SRW pšenici već je iznosila 57.871 ugovor.

Do toga je došlo nakon što su fondovi tokom prethodnog izveštajnog perioda dodali čak 39.165 ugovora na strani prodaje, što je predstavljalo najveće pojedinačno nedeljno povećanje negativnih pozicija u istoriji ovog izveštaja.

Do sredine nedelje kratka pozicija premašila je 70.000 ugovora, dok je u najnovijem COT izveštaju neto kratka pozicija dostigla 79.407 ugovora.

Fondovi su istovremeno promenili poziciju u pšenici HRW kojom se trguje u Kanzas Sitiju. Prešli su u neto kratku poziciju od 4.543 ugovora, što predstavlja negativnu nedeljnu promenu od čak 18.020 ugovora.

To znači da su fondovi u velikom obimu računali na nastavak pada cena pšenice upravo u trenutku kada se stanje useva u SAD pogoršavalo, a procene proizvodnje smanjivale.

Takva koncentracija kratkih pozicija stvara izrazito neuravnoteženo tržište. Svaka neočekivano dobra vest za potražnju ili negativna vest za ponudu može da izazove masovno zatvaranje kratkih pozicija i nagli rast cena.

Upravo se to nakratko dogodilo u sredu, nakon eskalacije sukoba između SAD i Irana.

Najveća promena pozicija u kukuruzu u istoriji izveštaja

Promena na tržištu kukuruza bila je još dramatičnija.

Tokom dve nedelje, od utorka do utorka, pozicioniranje fondova pomereno je ka prodajnoj strani za ukupno 210.829 ugovora. To je najveća takva promena u istoriji CFTC izveštaja.

Fondovi su u posmatrani period ušli sa neto dugom pozicijom većom od 115.000 ugovora. Na kraju perioda imali su neto kratku poziciju od 5.325 ugovora.

Drugim rečima, tržište je za samo dve nedelje prošlo kroz potpunu promenu špekulativnog raspoloženja.

Promena je bila rezultat istovremenog zatvaranja velikog broja dugih pozicija i agresivnog otvaranja novih kratkih pozicija. Fondovi više nisu samo napuštali očekivanje rasta cena već su počeli aktivno da računaju na njihov dalji pad.

Ovakav pritisak objasnio je zašto je cena kukuruza padala uprkos veoma dobrim podacima o američkom izvozu.

Rekordna prodaja zabeležena i kod soje

Kod soje je zabeležena nedeljna negativna promena pozicija fondova od 65.294 ugovora, što je takođe najveća promena u istoriji statistike za ovu robu.

Uprkos prodaji, fondovi su ostali u neto dugoj poziciji od 90.756 ugovora. To pokazuje da na tržištu soje i dalje postoji veliki broj pozicija koje bi mogle da budu zatvorene ukoliko cene nastave da padaju.

Slična kretanja zabeležena su kod sojine sačme. Fondovi su smanjili neto dugu poziciju za 74.468 ugovora, na ukupno 52.602 ugovora.

Za tržište je posebno važno to što fondovi kod soje još nisu završili potpuno povlačenje iz dugih pozicija. Zbog toga dodatna prodaja i dalje predstavlja rizik za cene.

Sa druge strane, ekstremne kratke pozicije kod pšenice i kukuruza povećavaju mogućnost naglog oporavka ukoliko se pojavi iznenađenje u vezi sa proizvodnjom, vremenskim prilikama ili izvozom.

Iran izazvao nagli preokret na tržištu

Sreda je bila prelomni trgovački dan.

Američke snage tokom noći su izvele udare na Iran, koje je Vašington opisao kao odgovor na obaranje američkog helikoptera. Vest je trenutno povećala geopolitičku neizvesnost na tržištima energenata i poljoprivrednih proizvoda.

Do eskalacije je došlo u trenutku kada su kratke pozicije fondova u čikaškoj pšenici već bile na istorijski visokom nivou.

Ta kombinacija izazvala je snažan rast cena i ubrzano zatvaranje kratkih pozicija.

Julska čikaška pšenica nakratko je premašila nivo od šest dolara po bušelu, prvi put posle nekoliko nedelja. Cena je dostigla otpor oko stodnevnog pokretnog proseka, koji se nalazio blizu 5,99 dolara.

Julska HRW pšenica u Kanzas Sitiju porasla je na 6,40 dolara po bušelu.

Pšenica kojom se trguje u Mineapolisu, a koja je ranije tokom iste sesije pala na najniži nivo za tri i po meseca, oporavila se do 6,255 dolara po bušelu.

Rastu pšenice priključili su se kukuruz i soja. Soja je tokom sesije beležila dobitke između četiri i 9,25 centi.

Napadi na crnomorske izvozne terminale povećali zabrinutost

Geopolitičko kretanje dodatno su pojačali izveštaji najvećeg ukrajinskog udruženja poljoprivrednika da su ruski raketni napadi izazvali veliku štetu na izvoznim terminalima za žitarice u području Crnog mora.

Oštećenja terminala mogla bi da ugroze izvoz ključnih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.

Ukrajina je značajan izvoznik pšenice i kukuruza, pa svaki problem sa utovarom i transportom kroz crnomorske luke može da smanji količinu robe koja je raspoloživa na svetskom tržištu.

U takvim okolnostima raste značaj i cenovna premija žitarica iz drugih izvoznih regiona, uključujući SAD, Evropsku uniju, Rusiju, Argentinu i Brazil.

Reakcija energetskog tržišta bila je relativno umerena. Cena američke WTI nafte porasla je na oko 89,70 dolara po barelu.

Međutim, rast pšenice nije bio vođen samo promenom cene nafte. Trgovci su reagovali na mogućnost smanjenja izvozne ponude iz crnomorskog regiona, zbog čega je rast imao i fundamentalno opravdanje.

Geopolitička premija nestala do petka

Do petka se tržišna slika potpuno promenila.

Administracija američkog predsednika objavila je da su ciljani udari na Iran završeni. Iranski državni mediji istovremeno su izvestili o mogućem sporazumu kojim bi Ormuski moreuz bio ponovo otvoren u zamenu za ukidanje američkih sankcija na iransku naftu.

Prema tim informacijama, memorandum o razumevanju mogao bi da bude potpisan u Švajcarskoj.

Cena WTI sirove nafte pala je na dvomesečni minimum od približno 84,30 dolara po barelu, uz dnevni pad od 3,40 dolara.

Cena RBOB benzina smanjena je za 11 centi po galonu, dok je lož-ulje pojeftinilo za 18 centi.

Geopolitička premija koja je u sredu podigla cene žitarica nestala je gotovo istom brzinom kojom je nastala. Tržište se pred vikend ponovo okrenulo fundamentalnim pokazateljima ponude, potražnje, proizvodnje i vremenskih uslova.

USDA objavio istorijsko smanjenje proizvodnje pšenice

Najvažniji planirani događaj tokom nedelje bilo je objavljivanje američkog izveštaja o biljnoj proizvodnji u četvrtak.

Proizvodnja ozime pšenice u SAD procenjena je na 1,029 milijardi bušela. Procena je smanjena za 18 miliona bušela u odnosu na maj.

To je bilo prvo junsko smanjenje procene proizvodnje ozime pšenice još od 2014. godine.

Istovremeno je objavljena najniža procena američke proizvodnje ozime pšenice u periodu dužem od 50 godina.

Prosečan prinos smanjen je za 0,8 bušela po akru, na 46,8 bušela po akru. To je najniži prosečan prinos u poslednjih deset godina.

Procena požnjevenih površina nije promenjena, što znači da je čitavo smanjenje proizvodnje rezultat očekivanih slabijih prinosa.

HRW pšenica pretrpela najveće smanjenje

Najveći deo korekcije odnosio se na tvrdu crvenu ozimu pšenicu, odnosno HRW.

Procena proizvodnje HRW pšenice smanjena je za 18 miliona bušela, na 496,9 miliona bušela.

Proizvodnja meke crvene ozime pšenice, SRW, smanjena je za 600.000 bušela, dok je procena proizvodnje bele ozime pšenice povećana za 700.000 bušela.

WASDE je smanjenje proizvodnje direktno preneo u američki bilans ponude i potražnje.

Procena završnih zaliha pšenice novog roda smanjena je za 18 miliona bušela, na 744 miliona bušela.

Zalihe starog roda ostale su nepromenjene na 935 miliona bušela.

Svetske zalihe pšenice ipak blago povećane

Na globalnom nivou došlo je do korekcija koje su se velikim delom međusobno poništile.

Procena proizvodnje pšenice u Rusiji povećana je za dva miliona tona, na 88 miliona tona.

Sa druge strane, procena proizvodnje u Australiji smanjena je za dva miliona tona, na ukupno 28 miliona tona.

Svetske završne zalihe pšenice za sezonu 2025/26. povećane su za 740.000 tona, na 279,95 miliona tona.

To znači da je američki bilans postao primetno zategnutiji, ali da globalno tržište još nije dobilo jednako snažan signal smanjenja ponude.

Stanje američke pšenice najlošije u poslednjih 20 godina

Podaci o proizvodnji potvrdili su ono na šta su izveštaji o stanju useva ukazivali nedeljama.

Samo 25 odsto američke ozime pšenice bilo je ocenjeno kao dobro ili odlično. To je najniža nacionalna ocena stanja useva u poslednjih 20 godina.

Posebno zabrinjava situacija u Kanzasu, najvažnijoj saveznoj državi za proizvodnju komercijalno značajne tvrde crvene ozime pšenice.

U Kanzasu je svega 15 odsto useva ocenjeno kao dobro ili odlično, dok je čak 57 odsto pšenice ocenjeno kao loše ili veoma loše.

Indeks Brugler500 iznosio je 263 poena, potvrđujući veoma nepovoljno stanje useva.

Kiša pred žetvu povećava rizik za kvalitet zrna

Pad procene proizvodnje nije jedini problem za američke proizvođače pšenice.

Kišne padavine širom južnih ravnica tokom nedelje dodatno su povećale zabrinutost u vezi sa kvalitetom zrna koje ulazi u žetvu.

Pšenica koja se žanje u uslovima visoke vlažnosti izložena je većem riziku od bolesti, proklijavanja zrna u klasu i smanjenja hektolitarske mase.

Čak i kada je određena količina pšenice fizički požnjevena, smanjen kvalitet može da ograniči njenu komercijalnu upotrebu ili da dovede do velikih cenovnih odbitaka prilikom otkupa.

Kombinacija najniže proizvodnje u više od 50 godina, veoma lošeg stanja useva i kišovitog vremena tokom žetve predstavlja jedno od najtežih okruženja za američku ponudu pšenice u novijoj istoriji.

Uprkos svemu tome, julska pšenica u Čikagu završila je nedelju sa rastom od samo 4,5 centi.

Slab nedeljni rast pokazuje koliko je tržište bilo opterećeno rekordnim špekulativnim kratkim pozicijama i opštim pritiskom prodaje.

Kukuruz pao na nove minimume uprkos snažnom izvozu

Kukuruz je tokom nedelje pokazao veliki raskorak između dobre fizičke potražnje i veoma slabog tržišta fjučersa.

Julski kukuruz završio je nedelju na 4,1275 dolara po bušelu, uz nedeljni pad od 4,75 centi.

Tokom trgovanja novi najniži nivo ugovora zabeležen je i u ponedeljak i u petak.

Decembarski ugovor pao je za 5,75 centi, na 4,44 dolara po bušelu.

Na nedeljnom grafikonu i dalje je ostao nepopunjen cenovni jaz iz septembra 2025. godine, koji se za julski ugovor nalazi kod nivoa od 4,0525 dolara. Taj nivo predstavlja važan naredni tehnički cilj ukoliko se pad nastavi.

WASDE neutralan do blago negativan za kukuruz

Američke završne zalihe kukuruza starog roda povećane su za tri miliona bušela, na 2,145 milijardi bušela.

USDA je smanjio procenu upotrebe kukuruza za proizvodnju etanola za 25 miliona bušela.

Korekcija je usledila nakon osam uzastopnih nedelja u kojima se proizvodnja etanola kretala ispod nivoa potrebnog da bi se dostigla godišnja procena potrošnje USDA.

Smanjenje potrošnje za etanol nadoknađeno je povećanjem procene izvoza za 25 miliona bušela i povećanjem uvoza za tri miliona bušela.

Završne zalihe novog roda povećane su za svega tri miliona bušela, na 1,96 milijardi bušela.

Američki deo bilansa zato nije doneo veliko iznenađenje. Glavni negativni signal došao je iz Južne Amerike.

Brazil i Argentina povećavaju svetsku ponudu kukuruza

USDA je povećao procenu proizvodnje kukuruza u Brazilu za tri miliona tona, na 138 miliona tona.

Procena argentinske proizvodnje povećana je za dva miliona tona, na 61 milion tona.

Brazilska državna agencija CONAB objavila je još veću procenu proizvodnje od 140,46 miliona tona.

Zajedničko povećanje procena za Brazil i Argentinu iznosilo je pet miliona tona.

Kao rezultat toga, svetske završne zalihe kukuruza za sezonu 2025/26. povećane su za 6,41 milion tona, na 303,36 miliona tona.

Povećanje globalnih zaliha pružilo je fundamentalno opravdanje za negativno pozicioniranje fondova, iako su američki izvozni pokazatelji ostali veoma dobri.

Američki izvoz kukuruza ostao veoma snažan

Američke izvozne obaveze za kukuruz starog roda dostigle su 82,767 miliona tona.

To predstavlja 98 odsto revidirane izvozne projekcije USDA i odgovara petogodišnjem proseku prodaje za ovaj period godine.

Prodaja kukuruza novog roda iznosila je 4,124 miliona tona, što je 31,6 odsto više nego u isto vreme prošle godine.

Tokom nedelje prijavljena je nova prodaja 103.000 tona kukuruza Japanu.

Na tenderu u Južnoj Koreji kupljene su dodatne 134.000 tona, dok su nedeljni američki izvozni utovari iznosili 1,911 miliona tona.

Nedeljni izvoz bio je 10,54 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine.

Od svih glavnih roba, kukuruz trenutno ima najsnažniju sliku izvozne potražnje. Ipak, čak ni tako dobri podaci nisu bili dovoljni da neutrališu istorijsko povlačenje fondova iz dugih pozicija.

Soja traži cenu koja će ponovo privući kupce

Soja je nedelju završila kao najslabiji deo kompleksa žitarica i uljarica.

Julski ugovor pao je za osam centi, na 11,135 dolara po bušelu, dok je novembarski ugovor izgubio 5,5 centi.

Julska sojina sačma pala je za 7,20 dolara, dok je sojino ulje uspelo da ostvari nedeljni rast od 16 poena.

Marže prerade soje smanjivale su se tokom čitave nedelje i u petak su pale na približno 3,625 dolara po bušelu.

Pad marži i rekordno zatvaranje špekulativnih pozicija ukazuju na tržište koje teško pronalazi dovoljno snažne podsticaje za domaću potražnju.

WASDE bez velikih promena za američku soju

Američke završne zalihe soje starog roda ostale su na 340 miliona bušela.

Unutar bilansa izvršena je preraspodela od 20 miliona bušela. Procena izvoza smanjena je za taj iznos, dok je procena domaće prerade povećana.

Završne zalihe soje novog roda ostale su na 310 miliona bušela.

Na svetskom nivou procena proizvodnje u Argentini povećana je za dva miliona tona, na 50 miliona tona.

Berza žitarica u Buenos Ajresu procenila je argentinsku proizvodnju na približno 50,1 milion tona, dok je žetva završena na između 95 i 96 odsto površina.

USDA je proizvodnju soje u Brazilu zadržao na 180 miliona tona, dok je CONAB procenu povećao za 120.000 tona, na 180,25 miliona tona.

Brazil dodatno pojačava pritisak na američki izvoz

Važan signal za tržište stigao je od brazilskog udruženja izvoznika žitarica ANEC.

ANEC je povećao prognozu brazilskog izvoza soje u junu za dva miliona tona, na potencijalno rekordnih 14,38 miliona tona.

Tako veliki izvoz direktno povećava konkurenciju američkoj soji tokom leta.

Američke FOB cene u lukama Meksičkog zaliva ocenjene su kao konkurentne brazilskim cenama samo do septembra, dok se nakon toga očekuje da američka soja bude tek neznatno jeftinija.

Velika raspoloživost brazilske soje znači da kineski kupci trenutno nemaju razlog da agresivno kupuju američku robu po postojećim cenama.

Kineski uvoz i američka prodaja ukazuju na slabiju tražnju

Kina je u maju uvezla 11,79 miliona tona soje.

Iako je reč o velikoj količini, uvoz je bio 15,3 odsto manji nego u istom mesecu prethodne godine.

Američke izvozne obaveze za soju roda 2025/26. dostigle su 40,15 miliona tona.

To predstavlja 97,7 odsto snižene izvozne projekcije USDA, dok petogodišnji prosek za ovaj period iznosi približno 100 odsto projekcije.

Prodaja soje novog roda iznosila je 1,032 miliona tona i bila je 7,69 odsto manja nego godinu dana ranije.

Američka soja tako se suočava sa tri istovremena problema: snažnom brazilskom konkurencijom, odsustvom veće kineske kupovine i velikim brojem preostalih dugih pozicija fondova koje i dalje mogu biti zatvorene.

Zbog toga je tržište tokom čitave nedelje pokušavalo da pronađe cenu dovoljno nisku da ponovo privuče kupce, ali taj nivo još nije pronađen.

Šta je zapravo obeležilo nedelju na tržištu žitarica?

Kada se sva kretanja svedu na najvažnije faktore, sedmica od 8. do 12. juna pokazala je tržište na kojem su fundamentalni problemi sa ponudom bili stvarni, ali ih je nadjačao mehanički pritisak istorijskog povlačenja investicionih fondova.

Najniža američka proizvodnja ozime pšenice u više od 50 godina nije samo statistički podatak. Ona dolazi zajedno sa najlošijim stanjem useva u poslednjih 20 godina, veoma nepovoljnim ocenama u Kanzasu i kišama koje prete da dodatno smanje kvalitet roda tokom žetve.

Istovremeno su napadi na izvozne terminale u Crnom moru pokazali koliko brzo geopolitički rizici mogu da ugroze svetske tokove pšenice i kukuruza.

Sreda je pružila kratku sliku onoga što bi moglo da se dogodi ukoliko se uz ekstremne kratke pozicije pojavi ozbiljan problem sa ponudom. Cene pšenice naglo su porasle, probile tehničke nivoe otpora i pokrenule zatvaranje kratkih pozicija.

Međutim, brzina kojom su ti dobici nestali nakon smanjenja rizika u vezi sa Iranom pokazuje da tržište još nije završilo proces prilagođavanja ogromnim špekulativnim pozicijama.

Fundamentalni podaci i pozicioniranje fondova sada vuku u različitim pravcima

Kod pšenice fundamentalna slika pruža sve više podrške cenama. Američka proizvodnja je znatno smanjena, stanje useva je veoma loše, a kvalitet roda izložen dodatnom riziku.

Ipak, fondovi drže rekordne kratke pozicije i nastavljaju da vrše pritisak na tržište.

Kod kukuruza je situacija drugačija. Američki izvoz ostaje snažan, ali rast proizvodnje u Brazilu i Argentini povećava globalnu ponudu i opravdava deo negativnog raspoloženja.

Kod soje tržište i dalje traži cenu koja bi vratila kinesku tražnju, dok rekordna brazilska ponuda i dalje ograničava mogućnosti američkog izvoza.

Šta pratiti naredne nedelje?

Za kretanje cena pšenice biće presudni tok američke žetve, kvalitet požnjevenog zrna i eventualne nove promene stanja useva. Posebno će se pratiti Kansas i druge države južnih ravnica.

Tržište će takođe pažljivo pratiti svaki novi poremećaj u crnomorskom izvozu. Veća oštećenja luka ili problemi sa utovarom mogli bi ponovo da vrate geopolitičku premiju u cenu pšenice.

Kod kukuruza će u centru pažnje biti američko vreme, izvozni podaci i dalji tok brazilske druge žetve. Velika južnoamerička proizvodnja ostaje glavni pritisak na cenu.

Za soju će najvažnije biti ponašanje kineskih kupaca. Bez nove kineske tražnje, američke cene mogle bi da nastave da traže niži nivo na kojem bi ponovo postale dovoljno privlačne.

Veliki značaj imaće i naredni CFTC podaci. Oni bi trebalo da pokažu da li se istorijska prodaja fondova približava kraju ili još postoji prostor za dodatno povećanje kratkih pozicija.

Zaključak

Nedelja od 8. do 12. juna neće ostati zapamćena samo po promenama cena. Njena važnost leži u istorijskim pomeranjima pozicija fondova, naglom ulasku geopolitičkog rizika u tržišne kalkulacije i potvrdi da će američka proizvodnja ozime pšenice biti najmanja u više od pola veka.

WASDE je tržištu pšenice pružio fundamentalnu potvrdu koju je čekalo. Proizvodnja je smanjena, domaći bilans je zategnutiji, a stanje useva ostaje izrazito loše.

Ipak, za trajniji oporavak cena neće biti dovoljan samo jedan izveštaj. Potrebno je da se zaustavi istorijska prodaja fondova, da izvoz pokaže snažniju reakciju i da fizičko tržište počne da ugrađuje manju ponudu u svoje cene.

Kod kukuruza snažan američki izvoz trenutno ne uspeva da neutrališe rast južnoameričke proizvodnje i velike svetske zalihe.

Soja ostaje pod pritiskom Brazila, slabije kineske kupovine i mogućnosti nastavka zatvaranja dugih pozicija fondova.

Tržište žitarica tako u novu nedelju ulazi sa izrazito neuravnoteženim odnosom rizika. Fundamentalni problemi kod pšenice postaju sve ozbiljniji, ali su špekulativne pozicije i dalje dovoljno velike da kratkoročno diktiraju pravac cena.

Ukoliko se pojavi novi problem sa ponudom ili neočekivano snažna tražnja, ekstremne kratke pozicije mogle bi da izazovu snažan i brz rast. Ukoliko se prodaja fondova nastavi, čak ni istorijski niski nivoi proizvodnje možda neće odmah biti dovoljni da stabilizuju tržište.