Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Dok cene poljoprivrednih proizvoda na nivou Evropske unije nastavljaju da padaju, Hrvatska se našla među malobrojnim državama članicama koje beleže značajan rast.
Prema najnovijim podacima Eurostata, prosečne cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji u prvom kvartalu 2026. godine bile su za 2,9 odsto niže nego u istom periodu prethodne godine. Troškovi većine sredstava za poljoprivrednu proizvodnju istovremeno su ostali gotovo nepromenjeni.
Hrvatska je, međutim, zabeležila rast cena poljoprivrednih proizvoda od 8,5 odsto, čime se našla odmah iza Malte među zemljama sa najvećim povećanjem.
Ekonomski stručnjak Damir Novotny, ipak, upozorava da ovaj podatak ne znači da će proizvođači pšenice tokom predstojeće žetve ostvariti visoke otkupne cene.
Ratari očekuju niske otkupne cene pšenice
„Nisam siguran da je to tako“, rekao je Novotny za Net.hr, komentarišući podatak da su cene poljoprivrednih proizvoda u Hrvatskoj snažno porasle.
Kako navodi, proizvođači pšenice već izražavaju nezadovoljstvo, iako žetva još nije počela i konačne otkupne cene nisu poznate.
„Proizvođači pšenice se žale, a cene se još ne znaju. Međutim, nezadovoljni su zato što od otkupljivača dobijaju informacije da će cene biti niske. Ne znam odakle podatak da su cene visoke. Žetva još nije počela“, rekao je Novotny.
Prema njegovim rečima, konačna cena pšenice zavisiće pre svega od kvaliteta zrna, sadržaja vlage i ukupne količine koja bude ponuđena tržištu.
Kvalitet pšenice određuje otkupnu cenu
Novotny objašnjava da se cena pšenice formira prema dva važna kriterijuma – vlažnosti zrna i njegovom kvalitetu.
Prema pravilima koja važe u Hrvatskoj, u prvu klasu svrstava se pšenica koja ima više od 14 odsto proteina. Visok sadržaj proteina posebno je važan za pekarsku industriju jer utiče na kvalitet brašna i testa.
Ako je sadržaj proteina niži, pšenica se plaća manje.
Problem je u tome što se samo oko deset odsto ukupne hrvatske proizvodnje pšenice svrstava u najvišu klasu. Ostatak roda uglavnom se koristi za proizvodnju stočne hrane i ima znatno nižu tržišnu vrednost.
„Veoma je neizvesno kako će se cene formirati. Može se dogoditi da kiša pada narednih deset dana i da pšenica ima visok sadržaj vlage. Tada mora dodatno da se suši, pa se cena formira na nižem nivou zbog troškova sušenja“, objasnio je Novotny.
Očekuje se natprosečan rod i veća ponuda
Iz hrvatskog poljoprivrednog sektora stižu procene da bi ovogodišnji rod pšenice mogao biti natprosečan.
Veća proizvodnja obično znači i veću količinu robe ponuđenu odmah nakon žetve. Ukoliko veliki deo roda bude nižeg kvaliteta, otkupljivači bi mogli dodatno da spuste cenu.
„Dolaze informacije da bi rod mogao biti natprosečan, što znači da će postojati višak, pre svega pšenice nižeg kvaliteta. To znači da bi otkupljivači cenu mogli da formiraju na nižem nivou nego prošle godine“, rekao je Novotny.
Prema njegovoj proceni, ratari bi ove godine mogli da proizvedu veće količine pšenice, ali da zbog niže cene ne ostvare veći prihod.
Rast cena iz prvog kvartala posledica sezonalnosti
Iako podaci Eurostata pokazuju rast poljoprivrednih cena u Hrvatskoj tokom prva tri meseca 2026. godine, Novotny smatra da je veliki deo tog povećanja povezan sa sezonskim kretanjima.
Cene pšenice obično su najniže tokom same žetve, kada velika količina robe u kratkom periodu stigne na tržište.
Nakon žetve, kako se zalihe smanjuju, a rastu troškovi skladištenja i čuvanja, cena može postepeno da raste.
Sezonska kretanja zavise i od potražnje za pšenicom, kukuruzom, sojom i drugim osnovnim ratarskim kulturama.
Zbog toga podatak o rastu cene u prvom kvartalu ne mora da bude pokazatelj kakva će biti cena novog roda u vreme žetve.
Prošlogodišnja pšenica trenutno je skuplja zbog veće potražnje
Novotny objašnjava da je trenutna viša cena posledica povećane potražnje za pšenicom iz prošlogodišnjeg roda.
U pojedinim sezonama veliki deo pšenice slabijeg kvaliteta izveze se neposredno nakon žetve, najčešće na tržište Italije. Kasnije se može dogoditi da domaćem tržištu nedostaje dovoljno pšenice za stočnu hranu i druge potrebe.
Uvoz iz udaljenijih zemalja često nije isplativ jer je pšenica roba relativno niske pojedinačne vrednosti, dok su troškovi transporta visoki.
„Pšenica je jeftina roba i ne možete je jednostavno transportovati iz Poljske jer je to preskupo. Cena po kilogramu je između 22 i 25 centi i takav transport se ne isplati“, naveo je Novotny.
Kada se domaći silosi isprazne, a stočarskom sektoru je i dalje potrebna hrana, može doći do manjka i rasta cena.
Cena zavisi i od broja svinja
Pšenica nižeg kvaliteta često se koristi kao stočna hrana, posebno u proizvodnji svinja.
Ako u određenoj godini ima manje svinja, smanjuje se i potražnja za hranom, pa cena pšenice može da padne. U godinama kada stočarska proizvodnja raste, povećava se tražnja, a sa njom i cena žitarica.
Novotny ovaj odnos povezuje sa takozvanim svinjskim ciklusom – pojavom u kojoj se u jednoj godini javlja višak proizvodnje, a u drugoj manjak.
„Kada pšenice nema dovoljno, cena raste i svi odluče da je poseju. Sledeće godine onda može biti previše pšenice, pa cena padne, a proizvođači naredne sezone poseju nešto drugo. To je veoma nepredvidljivo i promenljivo tržište koje zavisi od lokalne ponude i potražnje“, rekao je.
Silosi moraju biti oslobođeni pre nove žetve
Dodatni pritisak na cenu javlja se neposredno pre početka nove žetve, kada otkupljivači i skladištari moraju da oslobode prostor u silosima.
Ako u skladištima ostanu veće količine prošlogodišnje pšenice, vlasnici silosa pokušavaju da je prodaju pre nego što stigne novi rod.
Kada žetva počne, velike količine pšenice u kratkom periodu ulaze u sistem otkupa. Zrno se skladišti, po potrebi suši i priprema za dalju prodaju ili preradu.
Kako se približava zima i ponuda na tržištu postaje manja, cene obično rastu.
Zbog toga proizvođači koji su prinuđeni da prodaju pšenicu odmah nakon žetve često dobijaju nižu cenu od onih koji imaju sopstvena skladišta i mogu da čekaju povoljniji trenutak.
Više pšenice, ali manje novca po kilogramu
Prema Novotnyjevoj proceni, ovogodišnja žetva mogla bi da donese veće količine pšenice, ali i niže otkupne cene.
„Biće veće količine koje će proizvođači ostvariti, ali će cena biti niža. U ratarskoj proizvodnji zakon ponude i potražnje veoma dobro funkcioniše“, zaključio je Damir Novotny.
To znači da rast prosečnih cena poljoprivrednih proizvoda zabeležen početkom godine ne mora da donese korist proizvođačima pšenice.
Ukoliko rod bude natprosečan, kvalitet slabiji, a veliki broj ratara ponudi pšenicu odmah nakon žetve, otkupna cena mogla bi da bude niža nego prošle godine.
Izvor: Net.hr – Cijene ovih proizvoda podivljale u Hrvatskoj, Novotny: „Nisam siguran da je to tako!“