Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Obnova zemljišta je izrazito isplativa investicija – ako u perspektivi imamo koristi po prirodu i lokalne zajednice
Degradacija zemljišta je izrazito kompleksan fenomen koji se često zanemaruje – kako u javnosti, tako i u državnim i drugim politikama.
Pod degradacijom se podrazumeva „smanjenje šumskih površina i uopšte površina pod vegetacijom, smanjenje plodnosti zemljišta, zagađenje zemljišta, prekomerno korišćenje i zagađenje voda, kao i intenzivna izgradnja”, opisala je dr Ana Vuković Vimić, jedan od naših vodećih stručnjaka u ovoj oblasti.
Usled degradacije, gubi se kvalitet zemljišta, što za sobom nosi teško sagledive, dugoročne posledice – od lošijih poljoprivrednih prinosa do niže otpornosti na poplave.
Aktuelne procene kažu da je širom sveta degradirano oko 40% ukupnog zemljišta koje nije pod ledom, a ukupna godišnja cena degradacije, dezertifikacije i suše procenjuje se na nešto manje od 900 milijardi dolara godišnje.
U Srbiji, istraživanja pokazuju da je u Vojvodini u poslednjih 60 godina izgubljena oko polovina organske materije u nekada izrazito plodnom zemljištu.
Degradaciji zemljišta pomažu i klimatske promene – najpre kroz sve češće i intenzivnije suše. Promena režima padavina je, u Srbiji, posebno izražena na istoku i jugoistoku zemlje, gde se menjaju osnovne klimatske odlike.
Poruka nauke je jasna: potrebna je hitna akcija kako bismo sačuvali zemljište. Takve akcije naravno postoje širom sveta – projekti, bilo državni ili lokalni, koji za cilj imaju da obnove zemljište i preokrenu proces degradacije, i podrazumevaju sadnju, obnovu šuma, upotrebu rešenja zasnovanih na prirodi, prelazak na tzv. regenerativnu poljoprivredu…
Dosadašnje procene, nastale na osnovu višegodišnjih istraživanja na lokalitetima širom sveta, pokazuju da je ulaganje u obnovu zemljišta izrazito unosno – sve zavisi od lokalnih uslova, ali u proseku, svaki dinar uložen u obnovu zemljišta vratiće se desetostruko.
Problem je u tome što je ta korist često „nevidljiva” za investitore. Naime, intenzivna poljoprivreda je isplativa ne samo zato što donosi veće prinose, već zato što deo njene cene – narušeno zemljište – skriveno „plaća” okolina i šire društvo, i to tokom dugog niza godina.
Isto tako, ulaganje u obnovu zemljišta u tržišnoj logici izgleda samo kao trošak, zato što je korist na isti način „skrivena”, odnosno javna. Potrebno je, drugim rečima, ulagati ozbiljna sredstva zarad dugoročne, javne koristi – ali jednom kada napustimo one najuže tržišne principe, postaje jasno da je investicija u zemljište i te kako isplativa.
IZVOR:klima101.rs