Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o smanjenju rizika od grada, a zainteresovana javnost moći će da dostavi komentare, sugestije i predloge najkasnije do 30. juna 2026. godine.
Kako je saopštilo Ministarstvo, istovremeno su objavljene i polazne osnove za izradu zakona, kao i radna verzija nacrta i obrazac za komentare.
Novi zakon trebalo bi da uredi oblast koja postaje sve važnija za poljoprivredu, jer grad i snažne olujne ćelije poslednjih godina sve češće nanose štetu usevima, voćnjacima, povrtnjacima i drugim zasadima.
Zakon se priprema u trenutku sve većih šteta od grada
Najava izrade posebnog zakona dolazi u periodu kada se poljoprivrednici sve češće suočavaju sa vremenskim ekstremima.
Grad više nije samo povremena letnja nepogoda. Za mnoge proizvođače on predstavlja jedan od najvećih rizika u sezoni, posebno u voćarstvu, povrtarstvu i ratarstvu pred žetvu.
Jedna jača oluja može za nekoliko minuta da uništi višemesečni rad na njivi ili u zasadu. Kod ratarskih kultura šteta se najčešće vidi kroz polomljene biljke, oštećen klas, osipanje zrna i smanjen prinos. Kod voća posledice mogu biti još teže, jer grad oštećuje plodove, grane i rodni potencijal za narednu godinu.
Zbog toga se pitanje zaštite od grada sve više posmatra kao deo šire politike upravljanja rizicima u poljoprivredi, a ne samo kao tehničko pitanje protivgradnih stanica i raketa.
Ministarstvo poziva struku i proizvođače da daju predloge
Ministarstvo je pozvalo predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa radnom verzijom Nacrta zakona.
Komentari, sugestije i predlozi mogu se dostaviti do 30. juna 2026. godine.
Primedbe se šalju Ministarstvu elektronskom poštom, na adresu:
smanjenjerizikaodgrada@minpolj.gov.rs
Ovo je važan deo postupka, jer zakon koji se tiče zaštite od grada direktno utiče na poljoprivrednike, lokalne samouprave, stručne službe, protivgradnu zaštitu, osiguravajuće kuće i sve koji učestvuju u proceni i saniranju šteta.
Šta bi novi zakon trebalo da reši
Ministarstvo u saopštenju ne navodi sve detalje budućih zakonskih rešenja, ali sam naziv zakona pokazuje da se teži širem pristupu — smanjenju rizika od grada.
To znači da se tema ne mora svesti samo na pitanje da li je ispaljena protivgradna raketa ili nije.
Sistem smanjenja rizika može obuhvatiti više elemenata:
- praćenje i najavu opasnih olujnih sistema;
- organizaciju protivgradne zaštite;
- odgovornost institucija i učesnika u sistemu;
- bolju komunikaciju sa lokalnim samoupravama;
- zaštitu poljoprivredne proizvodnje;
- procenu štete nakon nevremena;
- podsticanje osiguranja useva i zasada;
- ulaganja u protivgradne mreže tamo gde su ekonomski opravdane.
Za poljoprivrednike je posebno važno da pravila budu jasna pre nego što nevreme nastane, a ne tek kada šteta već bude učinjena.
Protivgradna zaštita pod sve većim pritiskom javnosti
U Srbiji se posle svakog većeg nevremena ponavlja isto pitanje: da li je protivgradna zaštita mogla da spreči štetu i koliko je sistem zaista efikasan.
Građani i proizvođači često čuju podatak koliko je raketa ispaljeno, ali retko dobijaju jasan odgovor kolika je šteta sprečena, a kolika ipak nastala.
Zbog toga bi budući zakon mogao biti važan i za veću transparentnost sistema.
Ukoliko se jasno definišu nadležnosti, procedure, način izveštavanja i odgovornost učesnika, javnost bi mogla da dobije preciznije informacije o tome kako sistem funkcioniše.
To je posebno važno jer zaštita od grada nije samo pitanje bezbednosti useva, već i poverenja poljoprivrednika u institucije.
Osiguranje i mreže sve važniji deo zaštite
Poslednjih godina sve češće se ističe da nijedan sistem ne može potpuno da ukloni rizik od grada.
Protivgradna zaštita može biti deo odgovora, ali poljoprivrednicima su potrebni i drugi mehanizmi: osiguranje useva i zasada, protivgradne mreže u intenzivnoj proizvodnji, bolja vremenska upozorenja i brza procena štete.
Država već subvencioniše deo premije osiguranja, kao i investicije u protivgradne mreže, ali veliki broj proizvođača i dalje ulazi u sezonu bez dovoljne zaštite.
Ukoliko novi zakon bude usmeren na celokupno smanjenje rizika, a ne samo na jednu meru, mogao bi da pomogne da se zaštita poljoprivrede planira ozbiljnije i dugoročnije.
Poljoprivrednici bi trebalo da prate javnu raspravu
Za proizvođače je važno da se uključe u proces, naročito oni koji su prethodnih godina imali štetu od grada.
Praktična iskustva sa terena često pokazuju probleme koji se ne vide iz administrativnih dokumenata: nedostatak blagovremenih upozorenja, nejasne procedure prijave štete, teškoće u proceni oštećenja ili nedovoljnu usklađenost lokalnih službi.
Zato bi udruženja poljoprivrednika, voćara, ratara, osiguravači, lokalne samouprave i stručnjaci trebalo da iskoriste rok za dostavljanje predloga.
Zakon koji se donosi bez ozbiljnog uvida u stanje na terenu teško može da reši probleme koje proizvođači imaju u praksi.
Rok za komentare do 30. juna
Radna verzija Nacrta zakona, polazne osnove i obrazac za komentare dostupni su preko Ministarstva poljoprivrede.
Zainteresovani mogu dostaviti primedbe i predloge najkasnije do 30. juna 2026. godine.
Ako zakon bude dobro postavljen, mogao bi da bude važan korak ka uređenijem sistemu zaštite poljoprivrede od grada.
Međutim, pravi efekat zavisiće od toga da li će nova pravila doneti jasniju odgovornost, bolje planiranje, veću transparentnost i više praktične koristi za proizvođače na terenu.
Radna verzija zakona:
Polazne osnove:
Obrazac za komentare:
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede