Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Niske otkupne cene ovogodišnjeg roda žitarica ozbiljno ugrožavaju ekonomsku održivost ratarske proizvodnje u Hrvatskoj, upozorila je Hrvatska poljoprivredna komora nakon sastanka održanog u Osijeku.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, otkupljivači žitarica, Hrvatska gospodarska komora i Hrvatska udruga poslodavaca.
Zaključak je da je stanje u ratarstvu alarmantno i da je potreban brz i sistemski zaokret ka jačanju konkurentnosti i zaštiti domaće primarne proizvodnje.
Otkupne cene i do 30 odsto niže od Pariza
Hrvatska poljoprivredna komora izrazila je snažno nezadovoljstvo trenutnim otkupnim cenama na domaćem tržištu.
Prema njihovim navodima, ponuđene cene žitarica u Hrvatskoj su i do 30 odsto niže od berzovnih cena na Pariskoj berzi MATIF.
HPK ocenjuje da takav odnos Hrvatsku svrstava na samo dno Evropske unije po visini otkupnih cena žitarica.
Za proizvođače je to posebno problematično jer se troškovi proizvodnje nisu vratili na ranije nivoe. Đubrivo, gorivo, seme, zaštita, zakup zemljišta, rad i amortizacija mehanizacije i dalje snažno pritiskaju računicu.
FAZOS: gubitak od 30 do 40 evra po hektaru
Kako bi potkrepila tvrdnje o neodrživosti proizvodnje, Hrvatska poljoprivredna komora predstavila je kalkulaciju proizvodnje pšenice koju je izradio Fakultet agrobiotehničkih znanosti Osijek.
Prema toj analizi, domaći proizvođači u trenutnim okolnostima ostvaruju direktan gubitak od 30 do 40 evra po hektaru.
To znači da ni završena žetva ne donosi sigurnu zaradu, već deo proizvođača ulazi u minus odmah nakon prodaje roda.
Predsednik Hrvatskog agronomskog društva Josip Haramija izneo je još nepovoljnije procene. Prema računici tog društva, stvarni pritisak troškova na terenu može dovesti do gubitka od čak 75 evra po hektaru.
Takva računica, upozoreno je na sastanku, vodi ka potpunoj ekonomskoj neodrživosti i može ugroziti ceo sektor ratarstva.
Otkupljivači: cenu formira tržište
Predstavnici otkupljivača izneli su svoje stavove i naglasili da ne mogu javno objaviti detaljne kalkulacije troškova otkupa, skladištenja i izvoza žitarica.
Kao razlog naveli su poslovnu tajnu, zakonske odredbe i bojazan od kršenja propisa koji uređuju nepoštene trgovačke prakse u lancu snabdevanja hranom.
Otkupljivači su istakli da u tržišnoj ekonomiji svaki učesnik samostalno i nezavisno formira cenu u skladu sa svojim poslovnim mogućnostima i tržišnim kretanjima.
Sve strane složile su se oko jednog važnog pitanja: Ministarstvo poljoprivrede ne može biti arbitar u određivanju cena na slobodnom tržištu.
Poljoprivrednici i Ministarstvo potvrdili su da država, zbog zakonskih ograničenja, ne može i ne sme direktno određivati otkupnu cenu žitarica.
Problem se ponavlja pred svaku žetvu
HPK upozorava da se isti problem ponavlja iz godine u godinu, najčešće upravo pred početak žetve.
Kada velika količina robe istovremeno izlazi na tržište, proizvođači su pod pritiskom da prodaju odmah, posebno ako nemaju sopstvene skladišne kapacitete.
U takvoj situaciji otkupljivači imaju jaču pregovaračku poziciju, dok su ratari često prinuđeni da prihvate cenu koja ne pokriva realne troškove proizvodnje.
Zato HPK od Ministarstva traži hitno donošenje i sprovođenje dugoročnih mera.
Traže se skladišta, prerada i nova izvozna tržišta
Kao jedno od ključnih rešenja istaknuta su veća ulaganja u prerađivačke i skladišne kapacitete.
Izgradnjom i modernizacijom objekata za skladištenje i preradu žitarica smanjila bi se zavisnost proizvođača od trenutnog pritiska prodaje odmah nakon žetve.
Ako ratar ima mogućnost da uskladišti robu i sačeka povoljniji tržišni trenutak, njegova pregovaračka pozicija je znatno bolja.
Drugi zahtev odnosi se na snažniji angažman ekonomske diplomatije.
HPK traži aktivnije uključivanje države u pronalaženje novih i konkurentnijih izvoznih tržišta za hrvatske žitarice.
Time bi se smanjila zavisnost od ograničenog broja kupaca i otvorio prostor za bolju cenu domaće robe.
HPK najavljuje paket mera u roku od 30 dana
Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Željko Mihelić izjavio je da će HPK u roku od 30 dana izaći sa celovitim paketom mera za revitalizaciju ratarske proizvodnje u Hrvatskoj.
Te mere biće zvanično predstavljene Ministarstvu poljoprivrede, ali i široj javnosti.
Mihelić je poručio da kriza u ratarstvu zahteva hitnu i konkretnu akciju same struke.
Udruživanje proizvođača kao ključ opstanka
Iako su učesnici sastanka imali različite poglede na formiranje otkupnih cena, postignut je visok stepen saglasnosti oko ključnih smernica za opstanak sektora.
Svi su se složili da su snažnije udruživanje poljoprivrednika i nove investicije u preradu temelj za budućnost domaće proizvodnje.
Udruženi proizvođači mogu lakše da organizuju skladištenje, zajednički nastup na tržištu, pregovore sa kupcima i ulaganja u preradu.
Bez toga, pojedinačni ratar ostaje slab u lancu vrednosti, naročito u trenutku kada mora brzo da proda rod.
Ista računica muči i ratare u regionu
Hrvatski primer pokazuje da problem niske otkupne cene žitarica nije izolovan.
Slična pitanja postavljaju i ratari u Srbiji, gde se tokom žetve pšenice takođe govori o slabijim prinosima, visokoj ceni proizvodnje i otkupnoj ceni koja ne uliva sigurnost.
Kada se pšenica, kukuruz ili druge žitarice plaćaju ispod nivoa koji pokriva ulaganja, proizvođači sve češće preispituju setvenu strukturu i traže alternative.
To dugoročno može uticati na domaću proizvodnju hrane, dostupnost sirovine za preradu i stabilnost ruralnih područja.
Zbog toga niska otkupna cena nije samo problem pojedinačnog ratara, već pitanje opstanka domaće primarne proizvodnje.
Izvor: Glas Slavonije