Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
„Organsko” nije samo oznaka na ambalažama: u pitanju je skup pravila i praksi koje mogu spasiti naše zemljište od degradacije, pišu dr Svetlana Vujić i dr Ranko Čabilovski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Foto: Mihajlo Sivč / Unsplash
Prema zvaničnim podacima Eurostata, udeo organske proizvodnje u Srbiji je svega 0,8%, što Srbiju smešta na začelje Evrope.
Naime, prosek u Evropskoj uniji je oko 9% organske proizvodnje u poljoprivredi, a najveći udeli zabeleženi su u zemljama kao što su Austrija, Estonija i Italija, gde organska čini oko petine ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Ova slika se neće brzo promeniti: organska proizvodnja zahteva dobijanje sertifikata, i proizvodnju bez primene hemijskih preparata, zbog čega je količina proizvoda manja, a cena gotovo uvek veća.
Ali istovremeno, organska proizvodnja nije samo stvar dijetarnih senzibiliteta, kvaliteta namirnica, oznaka i cene u supermarketu. Ona je i važna osnova za očuvanje zemljišta, a prakse iz organske proizvodnje mogu biti deo našeg odgovora na izazov klimatskih promena.
U vreme klimatskih promena, raste nestabilnost u poljoprivrednoj proizvodnji
Iskustvo poslednjih godina nam pokazuje da su suše sve veći rizik po poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
Najintenzivnije letnje suše, kao one 2007, 2012, 2017, 2022. i 2025. godine, drastično su uticale na prinose poljoprivrednih kultura koje najviše zavise od letnjih prilika – kako ratarskih kao što su kukuruz i soja, tako i useva kao što su pasulj ili lucerka.
Ova nesigurnost u proizvodnji je finansijski problem za proizvođače, ali je i problem za domaće tržište, i njegovu sposobnost da obezbedi odgovarajuću količinu hrane.
Nekada su primarni cilj poljoprivrednih istraživanja bili visoki prinosi, ali se danas, u uslovima klimatskih promena i sve češćih i intenzivnijih suša, sve više govori o stabilnosti proizvodnje: manje o maksimumima dostignutim tokom već dobrih godina, a više o tome kako da utičemo na „loše” godine i učinimo poljoprivredu otpornijom na ekstremne vremenske prilike.
Savremena istraživanja pokazuju da se osnova otporne poljoprivrede nalazi u zdravom zemljištu. Očuvanje zemljišta i poboljšanje njegovih svojstava je neophodno kako bi se uopšte moglo pristupiti dugoročnom odgovoru na promenu vremenskih prilika u kojima se proizvodnja vrši.
Nažalost, stanje poljoprivrednog zemljišta je u pojedinim delovima Srbije izrazito loše.
„Nažalost, tokom prethodnih decenija, sadržaj organske materije u zemljištima Vojvodine je prepolovljen”
dr Svetlana Vujić i dr Ranko Čabilovski, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Konvencionalna, intenzivna poljoprivreda narušila je kvalitet zemljišta
Posledice dugogodišnje intenzivne poljoprivredne proizvodnje danas postaju sve vidljivije.
Kao prvi i jedan od najvažnijih pokazatelja stanja zemljišta je svakako sadržaj organske materije, osnova izvora hrane za biljke i živi svet u zemljištu. Nažalost, tokom prethodnih decenija, sadržaj organske materije u zemljištima Vojvodine je prepolovljen.
Krivac za ovakvo stanje je intenzivna obrada, stalno oranje, smanjenje raznovrsnosti useva koji se gaje – ali treba istaći i činjenicu da se stajnjak kao osnovno organsko đubrivo samo sporadično primenjuje, i da su tzv. poljozaštitni pojasevi gotovo sasvim nestali u domaćoj poljoprivredi.
Jednostavno, dugoročni pristup proizvodnji koji se svodi na „ori, sej, prskaj, da bude viši profit” – više ne pije vodu, između ostalog i zato što vode više baš i nema.
Proizvođači pojačavaju primenu nekih operacija kao što je upotreba većih i jačih traktora i česta primena zaštitnih sredstava, ali zemljište je u takvom stanju da, i pored obilja unetog zarad prinosa, ono više ne može da da ono što se očekuje.
Zbog toga, pitanje otpornosti i održivosti poljoprivrede više nije samo ekološko, već i ekonomsko pitanje od ključnog značaja za budućnost proizvodnje hrane.
„U odnosu na konvencionalnu, organska proizvodnja je mnogo bliža postizanju povoljnijih uslova zemljišta”
dr Svetlana Vujić i dr Ranko Čabilovski, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Kako organska poljoprivreda može da pomogne zemljištu
Organska proizvodnja nameće se kao jedno rešenje za povećanje održivosti i otpornosti poljoprivrede.
Naime, u odnosu na konvencionalnu, organska proizvodnja je mnogo bliža postizanju povoljnijih uslova zemljišta.
Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, ona se zasniva na primeni organskih đubriva, združivanju useva, većoj pokrovnosti zemljišta u toku godine…
U tom kontekstu, organska proizvodnja predstavlja mnogo više od sistema proizvodnje bez pesticida i mineralnih đubriva.
Prakse koje se inače koriste u organskoj poljoprivredi, poput gajenje leguminoza, raznovrsnost useva radi poboljšanja biodiverziteta i prirodnog načina suzbijanja štetnih insekata i prouzrokovača bolesti, primena zelenišnog đubriva i malča, mogu se efikasno primeniti i u konvencionalnoj poljoprivredi, ali i brojnim drugim sistemima.
Nije sve idealno u organskoj poljoprivredi
Ni u organskoj poljoprivredi primena stajnjaka nije na zavidnom nivou; mada je situacija znatno bolja u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, intenzivno se vrši i obrada zemljišta. Na neke od ovih „nedostataka” organske poljoprivrede odgovor nudi tzv. regenerativna poljoprivreda.
„Demonstraciono polje” u Novom Sadu – mesto koje može ponuditi konkretne odgovore
Evropski projekat ClimaPannonia, koji je počeo u martu 2025. godine, i kojim koordinira Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, pokazuje na koji način različita rešenja mogu doprineti većoj otpornosti poljoprivrede u oblasti Panonske nizije.
Jedan od važnih segmenata projekta odnosi se na ispitivanje upravo agroekoloških i organskih praksi koje imaju potencijal da unaprede kvalitet zemljišta, povećaju efikasnost korišćenja resursa i smanje negativne posledice klimatskih ekstrema.
U te svrhe, u okolini Novog Sada pokrenuto je tzv. demonstraciono polje, na kojem se ispituju rešenja primenjiva u realnim proizvodnim uslovima, koja proizvođačima mogu doneti dugoročne koristi: od plodoreda sa većim brojem vrsta, preko gajenja uljanog lana, do primene združene setve za proizvodnju zrna i korišćenja različitih organskih đubriva u proizvodnji zelene salate, kao što su biomasa graška, lucerka ili biootpad.
Dosadašnji rezultati pokazuju dobru reakciju useva, međutim, pravi izazov je pred nama – kada nastupe letnji meseci, koji umnogome mogu da utiču na procese u zemljištu i na same useve.
Ali to i jeste naš cilj: da se konkretno proceni koje mere daju najbolje rezultate u oblasti Vojvodine, odnosno u lokalnim agroekološkim uslovima, i na koji način se oni mogu primeniti. To je neophodno kako bi se pomoglo poljoprivrednicima i poljoprivredi u prilagođavanju na vremenske prilike koje su sve neizvesnije.
Šta se sve ispituje na demonstracionom polju u Novom Sadu
Osnova primenjenih praksi su leguminoze, odnosno vrste koje ostvaruju simbiozu sa azotofiksirajućim bakterijama i na prirodan način obezbeđuju zemljište i usev azotom.
Ovaj element ima posebnu važnost, jer ulazi u sastav aminokiselina i time proteina.
U našoj zemlji postoji nekoliko vrsta koje su dominantni izvori proteina u ishrani, poput soje, pasulja, graška, ali uvek ima potencijala za nove vrste, ili za noviju primenu postojećih. Tako, npr. stočni grašak za zelenišno đubrivo ili kao predusev je nedovoljno iskorišćena biljka, a koja može da obezbedi značajnu količinu azota, ali i da deluje na svojstva zemljišta.
Srbija je zemlja velikog potencijala za poljoprivrednu proizvodnju, a posebno za organsku.
Međutim, osnovni problemi sa kojima se susreće naša poljoprivreda, kao što je neizvesnost proizvodnje uzrokovana nepovoljnim vremenskim prilikama, ne može i ne sme biti u potpunoj odgovornosti proizvođača. Rešavanje tog problema mora biti pomognuto podrškom donosioca odluka, obrazovnih ustanova, savetodavnih službi, ali i krajnjih potrošača. Jer cilj mora biti zajednički – proizvodnja zdrave hrane uz očuvanje zdravlja svih prirodnih resursa.
O autorima
Dr Svetlana Vujić je vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Duži niz godina bavi se istraživanjem pokrovnih useva i združene setve zasnovane na primeni leguminoza. Kao predavač, učesnik je DAFM (Danube AgriFood Master) programa na predmetu Međuusevi u funkciji konzervacije zemljišta. Predstavnik je Fakulteta u Savezu za regenerativnu poljoprivredu Srbije, u okviru kojeg rukovodi radnom grupom 3 – istraživanja, inovacije, projekti. Trenutno je aktivna na nekoliko međunarodnih projekata (IntercropVALUES, ClimaPannonia…).
Dr Ranko Čabilovski je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i rukovodilac Odeljenja za agrohemiju u okviru Laboratorije za ispitivanje zemljišta, đubriva i biljnog materijala. Bavi se istraživanjima iz oblasti agrohemije, plodnosti zemljišta i ishrane biljaka, sa posebnim fokusom na održivo upravljanje zemljištem i efikasnu primenu đubriva. Učesnik je i rukovodilac više nacionalnih i međunarodnih projekata, a trenutno je angažovan na projektu ClimaPannonia.
IZVOR: klima101.rs