Pšenica rodila oko šest tona po hektaru, voćnjaci puni: dobra godina, ali cena i malina ostaju problem

Ova godina je dobra za pšenicu, iako se prinosi razlikuju od regiona do regiona. Najslabije je prošao Banat, ali je prosečan prinos na nivou Srbije oko šest tona po hektaru, rekao je za RTS ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić.

On je ocenio da je reč o jednoj od rodnijih godina, uz napomenu da su razlike među proizvođačima velike zbog vremenskih uslova i kvaliteta zemljišta.

„Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom. Kiša ne pada svuda isto, nije ni isti kvalitet zemljišta. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, jedanaest ili dvanaest tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod svega tri i po tone“, rekao je Glamočić.

Banat prošao najlošije, ali prosek pšenice dobar

Žetva pšenice je u punom jeku, a rezultati se razlikuju po regionima.

Prema rečima ministra, Banat je ove godine među područjima sa slabijim prinosima, pre svega zbog manjka padavina.

Ipak, ukupna slika je povoljna.

„Kada se sve sabere, ovo je jedna od rodnijih godina. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat“, naveo je Glamočić.

Takav prosek, ukoliko se potvrdi do kraja žetve, znači da će Srbija imati solidnu proizvodnju pšenice, ali i da sama količina roda ne rešava pitanje zarade proizvođača.

Cena pšenice između 19 i 20 dinara

Otkupna cena pšenice trenutno se kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, što izaziva nezadovoljstvo dela proizvođača.

Glamočić je ponovio da država ne može administrativno da određuje cenu berzanske robe.

„Pšenica, kukuruz i ječam su berzanska roba. Njihovu cenu određuju globalna tržišta i veliki proizvođači poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike. Mi na to ne možemo da utičemo“, rekao je ministar.

Dodao je da proizvođači imaju mogućnost da pšenicu skladište u silosima ukoliko procene da će cena kasnije biti povoljnija.

Više prerađevina u izvozu

Ministar je istakao da Srbija povećava izvoz proizvoda sa dodatom vrednošću.

Prema njegovim rečima, u poslednjih pet godina udeo prerađenih prehrambenih proizvoda u izvozu povećan je sa 28 na 42 odsto.

„To je veliki napredak. Nastavićemo da ulažemo u prehrambenu industriju, jer se tako dugoročno jača položaj proizvođača“, rekao je Glamočić.

Ova poruka posebno je važna u godinama kada osnovni poljoprivredni proizvodi imaju dobar rod, ali nisku cenu na tržištu. Prerada može da ublaži pritisak i da proizvođačima donese veću zaradu od sirovine.

Voćnjaci puni, rod među najboljima u poslednjih deset godina

Glamočić očekuje da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina.

Kako je naveo, gotovo sve voćne vrste dobro su rodile, uključujući i kajsiju, koja često podbaci zbog mrazeva i nepovoljnih vremenskih uslova.

„Ne sećam se godine da su gotovo sve voćne vrste rodile ovako dobro, uključujući i kajsiju, koja često podbaci. I jabuka je u odličnoj kondiciji“, rekao je ministar.

Višnja je, prema njegovim rečima, rodila 100 odsto više nego prošle godine.

Međutim, visok rod istovremeno donosi i pritisak na cene.

„Ne može istovremeno da bude i rekordan rod i rekordno visoka cena. To jednostavno ne ide zajedno“, rekao je Glamočić.

Rešenje u preradi: džemovi, sokovi, rakija

Ministar je ocenio da u godinama visokog roda problem nije samo u skladištenju, već u velikoj ponudi koja obara cenu.

Zbog toga deo viškova treba usmeriti u preradu — džemove, sokove, rakiju i druge proizvode.

Glamočić je podsetio da država upravo za takve investicije obezbeđuje podsticaje.

Za voćare je to posebno važno jer prodaja svežeg ploda često zavisi od trenutne ponude, izvozne tražnje i kapaciteta otkupa, dok prerada omogućava duži rok prodaje i veću dodatnu vrednost.

Malina ostaje najveća muka

Kada je reč o malini, ministar je rekao da Ministarstvo održava kontinuiran dijalog sa proizvođačima i da je komunikacija bolja nego prethodnih godina.

„Malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali očekuju uređene odnose i poštovanje pravila“, rekao je Glamočić.

Prema njegovim rečima, otkupna cena maline trenutno se kreće između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je među višim cenama u regionu.

„Naša malina jeste kvalitetnija i zato postiže višu cenu, ali ne možemo potpuno da se izdvojimo od tržišnih kretanja u svetu“, naveo je ministar.

Oko 90 odsto maline iz Srbije se izvozi, pa domaća cena u velikoj meri zavisi od međunarodne tražnje, konkurencije i stanja na svetskom tržištu smrznutog voća.

Podrška za protivgradne mreže i bunare

Glamočić je najavio nastavak podrške proizvođačima kroz subvencije za protivgradne mreže.

Najavio je i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.

To je posebno značajno zbog sve izraženijih klimatskih promena, sušnih perioda i ekstremnih temperatura, koje poslednjih godina sve jače utiču na prinose i kvalitet roda.

Kontrola prijavljenih zasada maline

Govoreći o monitoringu zasada maline, ministar je rekao da su u pojedinim područjima utvrđena značajna odstupanja između prijavljenih i stvarnih površina.

Zbog toga je pozvao proizvođače da u narednim nedeljama sami ažuriraju podatke u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

„Posle toga će inspekcije izlaziti na teren. Oni koji ne usklade podatke rizikuju prelazak u pasivan status i gubitak prava na podsticaje“, upozorio je Glamočić.

Ova poruka važna je za sve proizvođače koji ostvaruju pravo na subvencije, jer netačno prijavljene površine mogu dovesti do ozbiljnih posledica po status gazdinstva.

Isplaćeno više od 77 milijardi dinara podsticaja

Ministar je rekao da je ove godine značajno ubrzana isplata subvencija.

„Na isti datum prošle godine bilo je isplaćeno 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. To je povećanje od oko 58 odsto“, rekao je Glamočić.

Dodao je da Ministarstvo poštuje kalendar isplata i da je trenutno u toku isplata podsticaja za tovna grla.

U pripremi su i novi javni pozivi za investicione mere.

Poljoprivreda važna za prehrambenu sigurnost

Govoreći o značaju poljoprivrede za ekonomiju Srbije, Glamočić je rekao da njen relativni udeo opada zbog razvoja drugih sektora, ali da sama proizvodnja nastavlja da raste.

„Srbija je jedna od retkih zemalja koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da imamo prehrambenu sigurnost i da možemo da obezbedimo dovoljno hrane za svoje stanovništvo“, rekao je ministar.

Dodao je da će država nastaviti da ulaže u očuvanje sela, razvoj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prehrambene industrije.

Navodnjavanje nije čarobni štapić

Klimatske promene ostaju jedan od najvećih izazova za domaću poljoprivredu.

Glamočić je upozorio da navodnjavanje jeste važno, ali da ne može da reši sve probleme.

„Ljudi često misle da je zalivanje čarobni štapić, ali nije. Kod pojedinih kultura, poput kukuruza, ekstremno visoke temperature u vreme oplodnje mogu da nanesu štetu koju navodnjavanje ne može da spreči“, rekao je ministar.

Istakao je da je nedavno zahlađenje došlo u pravom trenutku za kukuruz i izrazio očekivanje da bi i ta kultura ove godine mogla ostvariti dobar rod.

Više ulaganja u preradu i dodatnu vrednost

Govoreći o dugoročnoj strategiji razvoja, Glamočić je rekao da je cilj postepeni prelazak sa direktnih podsticaja na investicije koje donose veću dodatnu vrednost.

„Najveći potencijal imaju voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo i prehrambena industrija. Želimo više ulaganja u preradu, nove pogone i proizvode koji mogu da ostvare veću cenu na stranom tržištu“, zaključio je ministar Glamočić.

Za proizvođače to znači da se sve više pažnje usmerava na investicije koje ne donose samo veći obim proizvodnje, već i bolji plasman, veću vrednost proizvoda i manju zavisnost od sirovinskih cena.

Izvor: RTV / RTS