Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Pšenica i dalje pod pritiskom Crnog mora, ali slab izvoz koči rast: kukuruz i soja oprezno jači
Tržište žitarica ostaje napeto zbog nove eskalacije u crnomorskom regionu, ali slabi podaci o izvozu ograničavaju prostor za nastavak snažnog rasta cena.
Pšenica je i u četvrtak otvorila trgovanje čvršće, drugi dan zaredom, jer rizik po snabdevanje iz Crnog mora i dalje nadjačava slabije podatke o tražnji.
Kukuruz i soja su u ranom trgovanju držali skromne dobitke, ali se na tržištu oseća i raspoloženje za uzimanje profita posle prethodnog rasta.
Crno more ostaje glavni izvor nervoze
Rusija i Ukrajina nastavljaju razmenu udara u regionu Crnog mora i Azovskog mora.
Ruske snage pogodile su brod i lučku infrastrukturu u Odesi, koja je najvažnije ukrajinsko izvozno čvorište za žitarice.
Luka Čornomorsk znatno je smanjila prijem žitarica nakon ponovljenih ruskih udara prethodnih nedelja, iako dve od tri ukrajinske crnomorske luke za sada nastavljaju da rade blizu uobičajenog režima.
Ukrajina je, sa druge strane, odgovorila udarima na ruske rafinerije nafte i napadima na više tankera.
Za tržište pšenice ovo znači da se rizik više ne odnosi samo na cenu, već i na fizičku dostupnost robe iz regiona koji je jedan od ključnih za svetski izvoz žitarica.
Osiguranje transporta postaje sve veći problem
Jedan od najvažnijih znakova poremećaja jeste osiguranje brodova.
Kako osiguranje tereta iz crnomorskog regiona postaje sve teže dostupno ili preskupo, globalni kupci sve više preusmeravaju nabavke ka Evropskoj uniji, Australiji i Južnoj Americi.
To pruža osnovnu podršku cenama pšenice, čak i kada podaci o izvozu iz SAD nisu dobri.
Drugim rečima, tržište trenutno plaća premiju za sigurnost snabdevanja.
Kupci ne gledaju samo gde je roba najjeftinija, već i odakle zaista može da stigne bez velikog logističkog i ratnog rizika.
Izvozne prodaje pšenice razočarale
Iako pšenicu drži crnomorski rizik, jutrošnji USDA izveštaj o izvoznim prodajama nije bio ohrabrujući.
U nedelji zaključno sa 9. julom prodato je samo 235.102 tone pšenice.
To je najniži nivo u novoj marketinškoj godini i manje od polovine tempa iz iste nedelje prošle godine.
Rezultat je bio i ispod očekivanog raspona tržišta, koji se kretao od 250.000 do 600.000 tona.
Ovo je važan signal: geopolitički rizik može da pogura cenu naviše, ali bez potvrde jače izvozne tražnje, rast teže dobija stabilnu osnovu.
Kukuruz takođe slabiji u izvozu
Ni kukuruz nije dobio dobar izvozni signal.
Prodaja starog roda iznosila je 314.962 tone, što je bilo ispod donje granice očekivanja.
Ugovaranja novog roda dostigla su 311.222 tone, što je najniži nivo u poslednjih šest nedelja.
Ipak, ukupne obaveze za novi rod i dalje su 14,5 odsto iznad prošlogodišnjeg nivoa, pa slika nije potpuno negativna.
Kukuruz se nalazi između dva suprotna faktora: slabijih najnovijih izvoznih prodaja i podrške koju dobija iz vremenskih rizika i smanjenih globalnih procena proizvodnje.
Soja mešovita: stari rod slabiji, novi rod najjači u sezoni
Kod soje je izvozna slika složenija.
Prodaja starog roda iznosila je 188.274 tone, što je u okviru očekivanja, ali je za 30,74 odsto manje nego u istoj nedelji 2025. godine.
Sa druge strane, prodaja novog roda dostigla je 1,77 miliona tona, što je najviši nivo u tekućoj marketinškoj godini.
Zato se ne može reći da je sojina tražnja slaba.
Pre bi se moglo reći da je stari rod promenljiv, dok novi rod dobija sve jasniju podršku, posebno ako se nastavi interesovanje kineskih kupaca.
Globalne procene pšenice sve zategnutije
Međunarodni savet za žitarice zadržao je procenu svetske proizvodnje pšenice na 821 milion tona.
Međutim, stabilan globalni broj ne znači da nema problema po zemljama.
Nemačka poljoprivredna zadruga procenjuje da će proizvodnja pšenice u 2026. godini pasti 5,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, na 42,7 miliona tona.
Dan ranije, francusko Ministarstvo poljoprivrede procenilo je pad proizvodnje meke pšenice u Francuskoj za 4 odsto.
Francuska agencija FranceAgriMer smanjila je prognozu izvoza van EU na 7 miliona tona, ali je povećala procenu zaliha francuske meke pšenice na 3,65 miliona tona.
Kada se sve sabere, niža proizvodnja u SAD, Francuskoj, Nemačkoj i rizik iz Crnog mora nastavljaju da podržavaju pšenicu.
Kukuruz: IGC smanjio svetsku proizvodnju
Ni kukuruz nije potpuno zaštićen od vremenskih problema.
Međunarodni savet za žitarice smanjio je procenu svetske proizvodnje kukuruza za sezonu 2026/27 za 4 miliona tona, na 1,306 milijardi tona.
Samo francuska proizvodnja kukuruza smanjena je za 3 miliona tona, zbog visokih temperatura koje su oštetile potencijal prinosa.
Ovo smanjenje delimično ublažava negativan uticaj slabijih izvoznih prodaja i pomaže kukuruzu da zadrži deo rasta.
Američko vreme šalje podeljenu sliku
Vremenska prognoza u SAD ostaje jedan od glavnih faktora za kukuruz i soju.
U narednih sedam dana očekuje se suvo vreme u velikom delu zapadnog kukuruznog pojasa.
Samo tragovi padavina očekuju se u Minesoti, Ajovi, Nebraski, Misuriju i Dakotama.
Istočni kukuruzni pojas trebalo bi da dobije nešto više vlage, od 0,5 do 1,5 inča kiše u delovima Ilinoisa, Indijane i Ohaja.
To znači da se stres ne raspoređuje ravnomerno.
Zapadni kukuruzni pojas ostaje pod pritiskom suše, dok istočni deo dobija delimično olakšanje.
Toplotni talas već uračunat, ali rizik nije nestao
Ovonedeljni talas vrućine u Severnim ravnicama i centralnom Srednjem zapadu trebalo bi da potraje do vikenda.
Tržište je veći deo tog rizika već uračunalo u cene.
Međutim, sledeća nedelja donosi drugačiju sliku: očekuju se temperature ispod normale u severno-centralnom Srednjem zapadu i istočnom kukuruznom pojasu, uz normalne padavine.
Zapadni kukuruzni pojas, ipak, i dalje ostaje topliji i suvlji.
To znači da tržište još nema konačan odgovor na pitanje da li će se vremenski stres pretvoriti u stvarni gubitak prinosa.
Evropa se kratko osvežila, ali vrućina se vraća
U Francuskoj je tokom prethodna 24 sata bilo lokalnih padavina, ponegde i jačih.
Međutim, očekuje se povratak toplog i suvog vremena, pa evropska pšenica i kukuruz ostaju pod pažljivim nadzorom tržišta.
Južna Amerika je uglavnom u sezonski toplom režimu.
Kiša je uglavnom ograničena na južni Brazil i istočno-centralnu Argentinu, dok obilne padavine u Rio Grande do Sulu mogu usporiti žetvu drugog roda kukuruza.
Soja dobila snažan signal iz prerade
Kod soje je najvažniji pozitivan signal stigao iz NOPA izveštaja.
Članice NOPA u junu su preradile 214,3 miliona bušela soje.
To je oko 10 miliona bušela više od očekivanja i iznad čitavog raspona tržišnih procena.
Prerada je porasla u odnosu na majskih 209 miliona bušela, ali i u odnosu na samo 185 miliona bušela iz juna prošle godine.
Ovaj podatak potvrđuje da domaća tražnja za sojom u SAD ostaje vrlo jaka.
Zalihe sojinog ulja pale na osmomesečni minimum
Iako je prerada bila rekordno jaka, zalihe sojinog ulja pale su na 1,5 milijardi funti.
To je najniži nivo u poslednjih osam meseci i pad od 13,51 odsto u odnosu na maj.
Podatak je bio ispod tržišnih očekivanja i ukazuje na stvarni rast domaće potrošnje sojinog ulja.
To je važno jer sojino ulje ima direktnu vezu sa biodizelom i obnovljivim gorivima.
Slabije zalihe potvrđuju da tražnja nije samo statistička, već stvarno povlači robu sa tržišta.
Nova carina SAD na brazilski uvoz unosi neizvesnost
Dodatnu neizvesnost u sojin kompleks unela je vest o trgovinskoj politici.
USTR je najavio novu carinu od 25 odsto na brazilski uvoz u SAD, koja bi trebalo da stupi na snagu 22. jula u okviru Section 301 postupka.
Predviđeni su izuzeci za govedinu, kafu, retke metale i još neke kategorije.
Brazil još nije odgovorio, a tržište tek treba da proceni moguće posledice po globalne tokove soje i sojinih proizvoda.
Za sada američke FOB ponude soje iz Meksičkog zaliva i dalje imaju premiju od 5 do 20 centi u odnosu na brazilske ponude do novembra.
To pokazuje da američka konkurentnost još nije potpuno narušena, ali svaka nova vest o kineskoj tražnji ili brazilskom odgovoru može brzo promeniti sliku.
Energetska tržišta bez jasnog pravca
Makro uslovi za sada ne daju snažan impuls žitaricama.
WTI nafta je niža za 0,15 dolara po barelu, dok su RBOB benzin i lož-ulje viši po 0,03 dolara po galonu.
Takva mešovita slika ne menja značajno podršku potražnji za biogorivima.
Američki dolar je blago jači, dok su akcijski indeksi mešoviti.
Zbog toga su glavni pokretači tržišta i dalje Crno more, vremenske prognoze i USDA podaci.
Etanol ostaje slaba tačka za kukuruz
Jedna od slabijih tačaka za kukuruz i dalje je proizvodnja etanola.
Ovonedeljni podaci pokazali su pad proizvodnje na 306 miliona galona, sa 321 milion galona prethodne nedelje.
To je 4 odsto manje nego lane i najniži nedeljni nivo u poslednjih deset nedelja.
Ovo je već trinaesta uzastopna nedelja u kojoj proizvodnja etanola zaostaje za tempom potrebnim da se dostigne USDA procena potrošnje kukuruza.
Za sada se taj negativan signal ublažava izvoznom konkurentnošću američkog kukuruza i činjenicom da Brazil sve više svog kukuruza usmerava na domaću upotrebu kroz etanol.
Šta tržište sada meri?
Tržište žitarica trenutno meri tri glavna rizika.
Prvi je Crno more. Ako se napadi na ukrajinske luke nastave i ako osiguranje transporta ostane preskupo ili nedostupno, pšenica će zadržati premiju.
Drugi je izvoz. Slabe izvozne prodaje pšenice i kukuruza upozoravaju da cena ne može rasti bez potvrde stvarne tražnje.
Treći je vreme u SAD. Zapadni kukuruzni pojas i dalje je pod suvim i toplim režimom, dok istočni deo dobija delimično olakšanje.
Kod soje se dodatno prate snažna prerada, niske zalihe sojinog ulja, kineska tražnja i mogući efekti novih trgovinskih tenzija između SAD i Brazila.
Najvažnija poruka dana
Pšenica i dalje ima najjaču geopolitičku podršku, ali slab izvoz postavlja plafon za rast.
Kukuruz dobija podršku iz smanjenih globalnih procena proizvodnje i sušnog rizika u zapadnom kukuruznom pojasu, ali slab etanol i slabije izvozne prodaje ograničavaju optimizam.
Soja ima najjači domaći signal kroz preradu i pad zaliha ulja, dok izvoz ostaje pomešan između slabijeg starog roda i vrlo snažnog novog roda.
Zato tržište ulazi u nastavak nedelje oprezno: premija postoji, ali svaki novi rast moraće da dobije potvrdu kroz izvoz, vreme ili nove poremećaje u snabdevanju.
Izvor: tržišni izveštaj