Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Pad izvoza žitarica iz Ukrajine i mogući problemi sa ruskim isporukama izazivaju ozbiljnu zabrinutost na svetskom tržištu. Ukrajinski izvoz u avgustu navodno je bio čak 75 odsto manji nego u istom periodu 2024. godine, dok bi nastavak blokade luka mogao da spreči izlazak oko 30 miliona tona poljoprivrednih proizvoda.
Svetsko tržište žitarica moglo bi da se suoči sa novim snažnim potresom ukoliko Rusija i Ukrajina ne uspeju da održe izvoz preko Crnog mora.
Obe zemlje nalaze se među pet najvećih svetskih izvoznika žitarica, pa se svaki poremećaj u njihovoj proizvodnji i transportu brzo prenosi na međunarodne berze.
Cena pšenice na berzi u Čikagu već je, prema podacima koje prenosi Jutarnji list, porasla za približno 15 odsto. Ukrajinski analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se situacija dodatno pogorša, rast mogao da dostigne između 25 i 30 odsto.
Azijski kupci već traže zamenu
Strah od nedostatka pšenice posebno je izražen među velikim azijskim uvoznicima.
Indija, Bangladeš i Indonezija navodno se sve više okreću dobavljačima iz Australije, Kanade, SAD, Rumunije i Bugarske kako bi smanjile zavisnost od crnomorskih isporuka.
Još teža situacija mogla bi da nastane u afričkim zemljama, koje veliki deo žitarica nabavljaju upravo iz Rusije i Ukrajine. Siromašnije države teško mogu da podnesu istovremeni rast cena robe i troškova transporta.
Druge zemlje izvoznice mogle bi da pokriju deo manjka, ali uz znatno više cene. Ukrajinski analitičari smatraju da bi pronalaženje zamene postalo izuzetno teško ukoliko gubitak crnomorske ponude premaši 15 odsto.
Ukrajinski izvoz u avgustu pao 75 odsto
Poljoprivredna proizvodnja u Ukrajini već je smanjena jer deo obradivog zemljišta zbog rata nije dostupan proizvođačima.
Dodatni problem predstavljaju napadi na ključne crnomorske i dunavske luke. Među ugroženim lukama navode se Odesa, Čornomorsk, Južni, Nikolajev, Izmail i Reni.
Preko tih pravaca obavlja se skoro 80 odsto ukrajinskog izvoza žitarica.
Ukrajinski izvoz žitarica u avgustu navodno je bio čak 75 odsto manji nego u istom periodu 2024. godine. Zbog zastoja u lukama proizvođači i izvoznici već su, prema tamošnjim procenama, izgubili oko tri milijarde dolara.
Kijev je zbog toga zatražio pomoć Evropske unije.
Čak 30 miliona tona možda neće stići do kupaca
Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki upozorio je da približno 30 miliona tona ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda možda neće stići na svetsko tržište ukoliko luke ostanu blokirane.
Problem nije samo u gubitku izvoznog prihoda. Ako se roba ne izveze, ukrajinski silosi mogli bi već tokom novembra da ostanu bez prostora za skladištenje novog roda.
To bi dodatno otežalo otkup, transport i čuvanje žitarica, a deo proizvedene robe mogao bi da bude izgubljen.
Ukrajinske procene ukazuju da bi produžena blokada mogla da podigne globalne cene hrane za najmanje 25 do 30 odsto. Reč je, međutim, o upozoravajućem scenariju koji zavisi od trajanja napada, rada luka i mogućnosti pronalaženja novih transportnih pravaca.
Kopneni transport mnogo skuplji od pomorskog
Ukrajina pregovara sa Rumunijom, Poljskom, Mađarskom, Slovačkom i Moldavijom o većem korišćenju kopnenih izvoznih pravaca.
Železnički i drumski transport, međutim, znatno su skuplji od pomorskog. Visoke tranzitne marže mogu da učine takav izvoz neisplativim, posebno kod pšenice i kukuruza čija je vrednost po toni relativno niska.
Čak i kada se roba fizički može prevesti, veći troškovi transporta na kraju se ugrađuju u cenu koju plaćaju uvoznici.
Problemi i u ruskom izvozu pšenice
Rizik nije ograničen samo na Ukrajinu. Izvoz ruske pšenice preko Novorosijska navodno je gotovo potpuno zaustavljen nakon oštećenja lučke infrastrukture.
Procenjuje se da bi ruske isporuke tokom avgusta mogle da budu manje od polovine petogodišnjeg proseka.
Probleme u poljoprivredi dodatno stvara nedostatak goriva, izazvan napadima na ruske rafinerije i naftnu infrastrukturu. Prema procenama ruskih ekonomskih analitičara, između 10 i 20 odsto roda moglo bi da ostane na njivama ukoliko proizvođači ne budu imali dovoljno goriva za mehanizaciju.
Ruski izvoz žitarica mogao bi zbog toga da bude približno 15 odsto manji nego 2024. godine.
Rusija bi mogla da izgubi do 10 miliona tona izvoza pšenice
Analitičari kompanije SovEcon procenjuju da Rusija u drugoj polovini godine možda neće moći da izveze između pet i 10 miliona tona pšenice ukoliko Azovsko more ostane zatvoreno za saobraćaj, a Novorosijsk ne obnovi puni kapacitet.
Rusija je prethodne godine izvezla više od 61 milion tona žitarica, od čega približno 46 miliona tona pšenice.
Istovremeni pad ruskog i ukrajinskog izvoza zato bi predstavljao ozbiljan udar na količinu pšenice raspoloživu međunarodnim kupcima.
Koliko bi žitarica moglo da nedostaje
| Pokazatelj | Procena |
|---|---|
| Pad ukrajinskog izvoza u avgustu u odnosu na 2024. | 75% |
| Ukrajinska roba koja možda neće stići na tržište | oko 30 miliona tona |
| Mogući pad ruskog izvoza žitarica | oko 15% |
| Pšenica koju Rusija možda neće izvesti | 5–10 miliona tona |
| Dosadašnji rast cene pšenice u Čikagu | oko 15% |
| Mogući dalji rast cena prema ukrajinskim procenama | 25–30% |
Najveći rizik za zemlje zavisne od uvoza
Nestašica pšenice na globalnom nivou još nije izvesna, jer veće količine mogu da ponude SAD, Kanada, Australija i pojedine evropske zemlje.
Problem je što zamenska roba neće nužno biti dostupna po istoj ceni. Veća potražnja, duži transportni pravci i skuplji prevoz mogli bi dodatno da podignu troškove.
Najviše bi bile ugrožene siromašne države koje veliki deo hrane nabavljaju iz uvoza i nemaju dovoljno novca da se nadmeću sa bogatijim kupcima.
Za evropsko i domaće tržište rast svetskih cena mogao bi da pruži podršku cenama pšenice i kukuruza. Istovremeno bi, međutim, poskupeli brašno, stočna hrana i drugi proizvodi koji zavise od cene žitarica.
Dalje kretanje tržišta zavisiće pre svega od rada crnomorskih luka, bezbednosti trgovačkih brodova i mogućnosti Rusije i Ukrajine da novom rodu obezbede put do međunarodnih kupaca.
Izvor: Jutarnji list