Epidemija afričke kuge svinja u Srbiji: ko je zakazao i zašto se virus ponovo širi?

Afrička kuga svinja ponovo je otvorila jedno od najosetljivijih pitanja domaće poljoprivrede: da li je Srbija zakazala u kontroli bolesti, ili se virus širi zato što mere na terenu nisu sprovođene dovoljno strogo?

Prema poslednjim izjavama nadležnih, bolest je aktivna u više okruga i desetine naseljenih mesta, a najugroženiji su delovi Srema, Mačve i Beograda, gde se nalazi veliki broj domaćih svinja. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je za RTS da je virus trenutno aktivan u sedam okruga i 52 naseljena mesta, uz ocenu da „situacija na terenu nije dobra“.

Vanredna situacija uvedena je u Rumi, Obrenovcu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu, a nadležni najavljuju pooštravanje kazni i strože kontrole kretanja svinja, ljudi, vozila i robe životinjskog porekla.

Bolest nije opasna za ljude, ali je razorna za svinjarstvo

Afrička kuga svinja nije bolest ljudi i ne prenosi se na čoveka, ali je jedna od najopasnijih bolesti za domaće i divlje svinje. Svetska organizacija za zdravlje životinja navodi da se virus širi direktnim kontaktom zaraženih domaćih ili divljih svinja, kontaminiranom hranom, opremom, odećom, obućom i vozilima, kao i preko bioloških vektora tamo gde ih ima.

EFSA takođe navodi da je afrička kuga svinja virusna bolest svinja i divljih svinja, da izaziva velike socioekonomske gubitke i da nema ni vakcine ni leka.

Zato se bolest ne kontroliše lečenjem, već sprečavanjem kontakta, zabranom kretanja, prijavom svake sumnje, uklanjanjem zaraženih životinja, dezinfekcijom i kontrolom prometa.

Kako se virus najčešće širi?

U Srbiji se sada kao ključni rizici pominju četiri puta širenja: divlje svinje, ljudi, nelegalno kretanje životinja i slaba biosigurnost na gazdinstvima.

Uprava za veterinu je ranije ukazala da se virus može preneti preko obuće, odeće, vozila za dostavu hrane za životinje, kontaktom domaćih i divljih svinja, kao i da držaoci moraju svinje držati zatvorene i svaku sumnju odmah prijaviti veterinarskoj službi.

Ministarstvo je sada donelo i posebne instrukcije za lovišta i šume, jer divlje svinje imaju važnu ulogu u održavanju virusa u prirodi. U rizičnim područjima ograničava se kretanje ljudi, uvodi aktivno pretraživanje terena radi pronalaženja uginulih divljih svinja, a svaka pronađena uginula divlja svinja mora biti prijavljena.

To znači da se bolest više ne posmatra samo kao problem pojedinačnih obora, već kao problem celog prostora: sela, šuma, lovišta, puteva, trgovine i lokalne discipline.

Da li nelegalna trgovina utiče na širenje?

Da, nelegalna trgovina i nekontrolisano premeštanje svinja mogu biti jedan od najopasnijih faktora širenja bolesti.

WOAH izričito navodi da prevencija afričke kuge svinja uključuje kontrolu ilegalnog uvoza živih svinja i proizvoda od svinjskog mesa iz pogođenih područja.

U domaćem kontekstu, Uprava za veterinu i nadležni su više puta upozorili na potrebu sprečavanja nelegalnog prometa životinja i proizvoda. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu izjavila je da su u borbu uključene i druge državne službe kako bi se sprečio nelegalan promet životinja i proizvoda i efikasnije suzbilo širenje bolesti.

U Šapcu su, posle proglašenja vanredne situacije, najavljene pojačane kontrole prometa svinja, stočne hrane i proizvoda životinjskog porekla, kao i zabrana ili ograničenje premeštanja svinja u zonama pod merama.

Drugim rečima, nelegalna trgovina nije jedini uzrok, ali jeste mogući akcelerator epidemije. Jedno nelegalno pomeranje životinje, jedan neregistrovan prevoz ili prodaja mesa bez kontrole mogu spojiti zaraženo i nezaraženo područje.

Gde je sistem zakazao?

Na osnovu javno dostupnih informacija, ne može se odgovorno tvrditi da je za širenje bolesti kriva samo jedna institucija. Ali može se reći da je sistem zakazao na više tačaka: u disciplini proizvođača, kontroli lokalnih mera, nadzoru kretanja i brzini reakcije na terenu.

Sam ministar Glamočić je u Obrenovcu javno rekao da „nadležne službe nisu radile svoj posao“, navodeći da u naselju Skele nije video obeležene kuće, a da su kapije bile širom otvorene.

To je ozbiljna izjava, jer pokazuje da problem nije samo u postojanju propisa, već u njihovom sprovođenju.

Ako su mere propisane, a na terenu nema obeležavanja, zatvaranja objekata, kontrole kretanja i stalnog nadzora, onda virus dobija prostor. Kod afričke kuge svinja svaki dan kašnjenja može značiti novo žarište.

Da li je ovo propust Uprave za veterinu?

To je najosetljivije pitanje.

Uprava za veterinu formalno ima ključnu ulogu u nadzoru, donošenju rešenja o zaraženim i ugroženim područjima, koordinaciji veterinarske inspekcije i sprovođenju mera. Zvanična stranica Uprave za veterinu objavljuje spiskove rešenja o proglašenju zaraženih i ugroženih područja i mere koje se sprovode u tim zonama.

Međutim, javno dostupni podaci ne dokazuju jednostavan zaključak da je epidemija posledica samo propusta Uprave za veterinu.

Pre bi se moglo reći da se pokazala slaba tačka celog sistema: mere se donose na nacionalnom nivou, ali se njihova efikasnost lomi na lokalnom nivou — u selu, na gazdinstvu, kod veterinara, inspektora, lovaca, šumara, komunalnih službi i samih držalaca svinja.

Kada ministar kaže da lokalne službe nisu radile svoj posao, onda se odgovornost mora tražiti u lancu sprovođenja: ko je bio zadužen za obeležavanje, ko je morao da kontroliše dvorišta, ko je pratio promet, ko je reagovao na dojave i ko je proveravao da li su mere stvarno primenjene.

Zašto su Srem, Mačva i Obrenovac posebno rizični?

Najveći broj žarišta nalazi se upravo na spoju Sremskog i Mačvanskog okruga i teritorije Beograda. To su područja sa velikim brojem domaćih svinja, ali i sa prisustvom divljih svinja, što povećava rizik kontakta i mehaničkog prenosa virusa.

Mačva je posebno osetljiva jer se u tom području nalazi između 250.000 i 300.000 svinja, zbog čega bi širenje virusa imalo posledice ne samo po pojedina gazdinstva, već i po domaću proizvodnju svinjskog mesa.

Upravo zato sadašnje mere idu ka kontroli pašarenja, kretanja divljih svinja, šumskih područja i lovišta, jer se bolest ne može zaustaviti samo u oboru ako se virus slobodno kreće kroz okolinu.

Šta kažu drugi mediji?

RTS je preneo da je virus aktivan u sedam okruga i 52 naseljena mesta, kao i da je najviše žarišta na spoju Srema, Mačve i teritorije Beograda.

Danas je objavio da je, prema podacima Ministarstva, afrička kuga svinja u 2026. potvrđena u 19 opština i devet okruga, na 544 gazdinstva kod domaćih svinja, uz poslednje slučajeve u Obrenovcu, Lajkovcu, Vladimircima, Rumi i Žablju.

N1 je preneo odluku o proglašenju vanredne situacije u Šapcu, uz najavu pojačane kontrole prometa životinja, stočne hrane i proizvoda životinjskog porekla.

Danas je takođe preneo da je u rad Nacionalnog kriznog centra uključen i deo sistema odbrane, odnosno predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, što pokazuje da je država epidemiju podigla na viši nivo koordinacije.

Šta se dešava u regionu?

Afrička kuga svinja nije samo srpski problem.

U Hrvatskoj je tokom juna i jula 2026. bolest ponovo potvrđena na objektima sa držanim svinjama u Osječko-baranjskoj županiji. Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je 10. juna potvrđeno izbijanje u Šaptinovcima, u opštini Đurđenovac.

Prema podacima hrvatskih vlasti koje prenosi Virovitičko-podravska županija, do 20. jula 2026. u Hrvatskoj su potvrđena 94 izbijanja afričke kuge svinja na objektima sa držanim svinjama, a usmrćeno je oko 3.500 svinja na području Osječko-baranjske i Virovitičko-podravske županije.

Na nivou Evropske unije, EFSA je objavila da su u 2025. izbijanja afričke kuge svinja porasla za 76 odsto kod domaćih svinja i za 44 odsto kod divljih svinja u odnosu na 2024. godinu. Bolest se ponovo pojavila i u Španiji posle 31 godine bez detekcija, pa je broj pogođenih članica EU porastao na 14.

U Nemačkoj je u julu 2026. potvrđen novi slučaj kod divlje svinje u Brandenburgu, blizu poljske granice, a vlasti sumnjaju na unos virusa migracijom divljih svinja iz zaraženih područja u Poljskoj.

To pokazuje da Srbija nije izolovan slučaj, ali i da države koje ozbiljno shvataju bolest ulažu veliki napor u nadzor divljih svinja, kontrolu kretanja i brzu lokalizaciju žarišta.

Nezavisna struka: ključ je u kretanju životinja, vozila i lokalnoj transmisiji

Nezavisne naučne analize iz Evrope i sveta uglavnom potvrđuju ono što sada vidimo na terenu: kod afričke kuge svinja presudni su kretanje životinja, kontaktne mreže farmi, vozila, lokalni prenos i divlje svinje.

Modeli širenja bolesti u svinjarskim mrežama pokazuju da kretanje životinja i vozila može biti ključno za prenos patogena između farmi, dok mere zabrane kretanja smanjuju prenos između gazdinstava, ali ne uklanjaju lokalni prenos u potpunosti.

Istraživanja o kretanju vozila između farmi pokazuju da vozila za hranu, životinje i ljude mogu povezati veliki broj gazdinstava i da rizik nije potpuno uklonjen ni kada se primenjuju visoki nivoi čišćenja i dezinfekcije.

To je veoma važno za Srbiju, jer upravo mala gazdinstva, česti kontakti, lokalni prevoz, oprema, obuća, stočna hrana i trgovina mogu biti slabe tačke sistema.

Problem malih gazdinstava

Veliki deo srpske svinjarske proizvodnje i dalje se oslanja na mala i srednja gazdinstva, gde biosigurnosne mere često nisu na nivou velikih farmi.

To ne znači da su mali proizvođači krivi, ali znači da su izloženiji riziku.

Na malim gazdinstvima često se lakše ulazi u obore, oprema se deli, vozila dolaze i odlaze, životinje se ponekad pomeraju bez dovoljno kontrole, a dezinfekcija nije uvek dosledna.

Ako se tome doda blizina šuma, divljih svinja i lokalnih pijaca, virus dobija više mogućnosti da pređe sa jednog mesta na drugo.

Velike farme nisu automatski zaštićene

Posebno zabrinjava to što je virus prodro i na veliku farmu u Hrtkovcima, gde je eutanazirano više od 11.000 svinja.

Ulazak virusa na velike farme pokazuje da čak ni organizovaniji sistemi nisu bezbedni ako je pritisak virusa u okruženju veliki i ako postoji propust u biosigurnosnom lancu.

Kod afričke kuge svinja nema male greške.

Jedna kontaminirana guma, obuća, alat, hranilica, prikolica ili kontakt sa zaraženim materijalom mogu biti dovoljni da se bolest unese u objekat.

Da li država reaguje kasno?

Zvanično, država sada reaguje oštrim merama: formiraju se krizni centri, uključuju se lokalne samouprave, veterinarske službe, MUP, Vojska, šumari i lovci, uvode se ograničenja u šumama i lovištima, pooštravaju kazne i najavljuje jači nadzor.

Problem je što se deo tih mera pojačava tek kada je bolest već zahvatila veliki broj gazdinstava i kada su eutanazirane desetine hiljada svinja.

Zato je ključno pitanje za javnost: da li je sistem morao ranije da pređe u stroži režim kontrole, posebno u rizičnim područjima sa mnogo domaćih i divljih svinja?

Na to pitanje za sada nema potpunog javnog odgovora.

Šta treba istražiti?

Da bi se jasno videlo ko je zakazao, potrebno je javno odgovoriti na nekoliko pitanja.

Prvo, da li su sva gazdinstva u zaraženim i ugroženim zonama bila na vreme obeležena i kontrolisana.

Drugo, koliko je bilo prijavljenih sumnji i koliko brzo su veterinarske službe izlazile na teren.

Treće, koliko je kontrola prometa svinja, mesa, stočne hrane i vozila zaista sprovedeno pre velikog širenja bolesti.

Četvrto, da li su lokalni krizni centri radili svakodnevno i slali izveštaje.

Peto, koliko je bilo prekršajnih prijava zbog nelegalnog prometa, pašarenja, neprijavljivanja uginuća i nepoštovanja mera.

Bez tih podataka teško je govoriti o punoj odgovornosti.

Najveća greška bila bi tražiti samo jednog krivca

Afrička kuga svinja se ne širi zbog jednog propusta.

Ona se širi kada se poklopi više slabosti: zaražene divlje svinje, nedovoljna biosigurnost, nelegalno kretanje, kašnjenje u prijavi, slaba lokalna kontrola, nepropisno odlaganje uginulih životinja i nedovoljna disciplina.

Zato bi najpogrešnije bilo da se cela odgovornost svede samo na proizvođače, ili samo na veterinarsku službu, ili samo na lokalne samouprave.

Ali isto tako ne sme se sakriti činjenica da je sistem morao biti vidljiviji na terenu, naročito u rizičnim zonama.

Ako ministar javno kaže da službe u pojedinim mestima nisu radile svoj posao, onda mora da usledi i javna provera odgovornosti.

Šta sada mora biti prioritet?

Prvi prioritet je zaustavljanje kretanja virusa.

To znači strogu kontrolu premeštanja svinja, zabranu nelegalne trgovine, nadzor pijaca i prevoza, dezinfekciju, zatvaranje svinja u objekte i sprečavanje kontakta sa divljim svinjama.

Drugi prioritet je transparentnost.

Proizvođači i javnost moraju svakodnevno znati gde su žarišta, koje mere važe, kome se prijavljuje sumnja i šta je zabranjeno.

Treći prioritet je odgovornost.

Ako je neko prodavao životinje mimo mera, mora da snosi posledice. Ako lokalna služba nije sprovodila obeležavanje i nadzor, i to mora biti utvrđeno. Ako je reakcija kasnila, javnost mora znati zašto.

Zaključak: epidemija je test za celu državu

Afrička kuga svinja nije samo veterinarski problem.

Ona je test za celu državu: za Upravu za veterinu, lokalne samouprave, inspekcije, proizvođače, lovce, šumare, policiju i tržište mesa.

Srbija sada mora da pokaže da može da zaustavi bolest pre nego što zahvati još veći deo proizvodnje.

Najveći rizik nije samo virus.

Najveći rizik je nepoštovanje mera, nelegalna trgovina, improvizacija i ćutanje o odgovornosti.

Ako se to ne preseče, svaka nova epidemija biće skuplja od prethodne, a domaće svinjarstvo će nastaviti da gubi i stoku i poverenje proizvođača.

Izvori: Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za veterinu, RTS, Danas, N1, EFSA, WOAH, Reuters, Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske