Novi Sad, 17.04.2026.
Pomalo čudna situacija prati naše ratare proizvođače pšenice, inače veoma brojne u ovoj proizvodnji. Njihov prvi komentar je: „na sve smo to već navikli.“ Koliko je pšenice na poljima još se ne zna, ali je poznato da oko 110.000 domaćina ovu žitaricu seje na površini manjoj od dva hektara. Tačno je da se pšenica tradicionalno seje od pamtiveka i vezuje za opstanak familija na selu, uz gajenje raži i kukuruza. Ali savremena proizvodnja i rodnost zrna, dosta toga oko pšenice su uticali da nema vezivanja za običaje u korišćenju zrna (razmena brašna sa pekarima). Danas gotovo i nema razmene pšenice za brašno, a brašna za hleb i to po povoljnim odnosima.
Ukrupnjavanjem oranica u pojedinim regionima postoje nepregledna polja sa pšenicom, i vlasnici ovih useva nisu ravnodušni prema situaciji koja je nepoznata oko otkupa, i na vremenske uslove bez suše i sa dobro raspoređenim padavinama. Već sada, što baš i nije bio slučaj ranije, imamo različite „tačne vesti“ o površinama sa pšenicom. Svi koji o tome govore tvrde da su dobro upućeni o jesenjoj setvi i da imamo zasejano od 650.000 do 1.000.000 hektara. Jasno, u ovakvim porukama se lako prepoznaje priprema terena za obaranje prve otkupne cene, jer velika površina donosi i mnogo više roda od 1,3 miliona tona koliko trošimo godišnje u našoj zemlji. Pomenuta prodaja su i prvi zarađeni novci za ratare u proizvodnoj godini.
Naša redakcija kao dobar izvor informacija o ceni žitarica nudi svetske berze, a pre svega Milansku koja je po ponudi i prometu vrlo interesantna i vezana za kontinentalne potrebe prerađivača.
Pokušaćemo da bez senzacije i loših namera otvorimo i priču o ceni pšenice sa našim najvećim izvoznicima, i da čujemo na osnovu kojih saznanja oni formiraju cenu. Neke zimske računice da se po jednoj toni pšenice koja se vozi do Konstance može zaraditi svega dva feninga, nije ni malo optimistička informacija.