Četvrtak, maj 7Agro servis

Autor: Agroservis

by AgroservisBez komentara
Otvoren 14. NLB Organic konkurs: Tri miliona dinara za najbolje projekte iz organske poljoprivrede

Otvoren 14. NLB Organic konkurs: Tri miliona dinara za najbolje projekte iz organske poljoprivrede

Vesti
IZVOR: bliz.rs Dve glavne nagrade u vrednosti od milion dinara za najbolji projekat biljne i stočarske proizvodnje Specijalne nagrade od po 500.000 dinara za mlade poljoprivrednike do 40 godina i žene-lidere u organskoj proizvodnji Još jedna sezona inovacija, promocije i nagrađivanja najboljih projekata organske poljoprivrede u ukupnom iznosu od tri miliona dinara, stiže sa 14. „Organic“ konkursom NLB Komercijalne banke, koji će ove godine biti otvoren do 31. maja. Dve glavne nagrade, svaka vredna milion dinara, dodeljuju se za najbolji projekat organske biljne i organske stočarske proizvodnje ili prerade. Pored toga, banka dodeljuje i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara – jednu za mlade poljoprivrednike do 40 godina, a drugu za ženu - li...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Pšenica u krizi, kako su mraz i kiše usporili rast u Srednjem Banatu

Pšenica u krizi, kako su mraz i kiše usporili rast u Srednjem Banatu

Vesti
Izvor:RTS Autor:Zorica Sinadinović Na parcelama u ataru Srednjeg Banata proizvođači zatiču mladu pšenicu koja više nije zelena i bujna kao pre samo četiri do pet dana. Stručnjaci kažu da je do zastoja u razvoju pšenice došlo zbog niskih temperatura u osetljivim fazama rasta, obilnih padavina i redukovane obrade zemljišta pre setve. U narednom periodu, za dobar razvoj biljaka, potrebne su umerene dnevne temperature i dovoljno kiše. Pre nekoliko dana, pšenica na 100 jutara koju je u optimalnom roku i uz primenu pune agrotehnike posejao Mladen Teodorović iz Melenaca, bila je zelena i bujna. Sada, na oko petini tih površina, biljke zaostaju u razvoju. "Pšenica je bila toliko lepa da se zemlja nije videla. Sada je počela da se suši, pa se na njivi vide redovi i gola zemlja. Isti pro...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Ocenjena jaka alkoholna pića, likeri i voćna vina

Ocenjena jaka alkoholna pića, likeri i voćna vina

Vesti
Veliki šampionski pehar na ocenjivanju kvaliteta jakih alkoholnih pića pripao je beogradskoj Emperus destileriji, za visok kvalitet ocenjenih uzoraka rakija, likera i džinova. Srebrnim šampionskim peharom nagrađene su Rakije Milovanović - Gornja Vrbava, Gornji Milanovac za vrhunski kvalitet voćnih rakija i rakije od grožđa. Pehar Novosadskohg sajma poneo je Podrum želja, Mionica za vrhunski kvalitet voćnih rakija. Na vrednovanju kvaliteta u susret 92. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji će biti održan od 17. do 22. maja, veliki je broj dobitnika povelja Novosadskog sajma. To su Vučetić PPG, Banja Luka, RS – BiH, Destilerija Dedovina, Kikinda, Destilerija Odabrana, Nikšić - Crna Gora, Marković Zoran, Stejanovci, MVP destilerija, Lešnica i Destilerija Ilić, Martinci. Plakete Novos...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Šta je regenerativna poljoprivreda, i kako ona može da nam pomogne da sačuvamo naše zemljište?

Šta je regenerativna poljoprivreda, i kako ona može da nam pomogne da sačuvamo naše zemljište?

Drugi pišu
IZVOR: klima101.rs FOTO: Bence Balla-Schottner / Unsplash Dr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu nudi detaljan odgovor na pitanje – zašto je i kako naše poljoprivredno zemljište narušeno, i na koji način ovaj proces možemo da preokrenemo Jedna vrlo važna lekcija iz poljoprivrede je: zemljište je neobnovljivi resurs. Uzmimo za primer Vojvodinu, u kojoj se po podacima iz poslednjeg Popisa poljoprivrede nalazi gotovo polovina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Sadržaj humusa u vojvođanskom zemljištu, inače jedan od važnih pokazatelja kvaliteta zemljišta, u poslednjih 60 godina opao je sa 5% na svega 2-3%.  Ovaj podatak nam ukazuje da je stanje zemljišta u Srbiji ozbiljno narušeno, i da je sve manje u mogućnosti da ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
PRODUKTNA BERZA MILANO – NEDELJNI PREGLED CENA – 17.4.2025.

PRODUKTNA BERZA MILANO – NEDELJNI PREGLED CENA – 17.4.2025.

Tržište
Nedeljni presek cena žitarica i uljarica: Stabilna domaća pšenica, značajan pad uvozne pšenice i soje, blagi pad suncokretove sačme Ova nedelja donosi zanimljive promene na tržištu žitarica i uljarica, prema našem redovnom preseku cena. Dok cena domaće pšenice zadržava stabilnost, zabeležen je značajan pad cena pšenice poreklom iz Kanade i Sjedinjenih Američkih Država, kao i pad cena soje. Tržište beleži i blagi pad cene suncokretove sačme, dok cena kukuruza za stočnu hranu ostaje nepromenjena. Ove promene će svakako imati uticaja na dalja kretanja u sektoru ratarstva i stočarstva. Cene pšenice: Domaća pšenica: Cene domaće mlinske pšenice ostale su stabilne u protekloj nedelji. Mlinska pšenica hektolitar 76/77 sa proteinima 11,5 zadržala je raspon cena od 265 do 268 EUR/t. Sl...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Pregled cena žitarica u svetu – 17.4.2025 – Cene na svetskim berzama

Pregled cena žitarica u svetu – 17.4.2025 – Cene na svetskim berzama

Tržište
Cene žitarica na svetskim berzama: Pariz, Mineapolis, ČikagoOtkrijte kretanja cena na vodećim svetskim berzama. Svakodnevno ažuriramo podatke iz Pariza, Mineapolisa i Čikaga kako bismo vam omogućili da pratite globalne trendove u trgovanju žitaricama. Cene sa američkih berzi su izražene u dolarima a sa pariske berze u eurima. PROMET ROBE NA DAN  16.4.2025.
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
ŠIĐANI SE ISTAKLI NA SAMOBORSKOJ SALAMIJADI 

ŠIĐANI SE ISTAKLI NA SAMOBORSKOJ SALAMIJADI 

Vesti
IZVOR: dnevnik.rs PHOTO: dnevnik.rs ŠID: Na 37. Samoborskoj salamijadi u Hrvatskoj, članovi Udruženja „Sremska svinjokolja” i „Kobasicijada” iz Šida osvojili su 33 medalje u prestižnoj kategoriji „Posebna kobasica“ i tako dokazali da je Šid simbol srpske gastronomije, sa zagarantovanim kvalitetom. Ovaj istorijski rezultat postigli su Srđan Sokol, Vladimir Plavšić, Goran Hovan, Stanislav Đierčan, Đorđe Lazarov i Slobodan Kalenić, a kući su se vratili sa zlatnom medaljom, 31 srebrnom i bronzanom medaljom. Šidska delegacija imala je priliku da tokom svog boravka u Samoboru razgovara sa predsednikom Republike Hrvatske Zoranom Milanovićem, što je svojevrsna prilika za razmenu iskustava, ali i usmeravanje fokusa na dalje potencijale saradnje u oblasti gastronomije, očuvanja tradicije...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
MINISTRU GLAMOČIĆU SE PRIPREMA „DAVLJENJE DOMAĆIM MLEKOM“

MINISTRU GLAMOČIĆU SE PRIPREMA „DAVLJENJE DOMAĆIM MLEKOM“

Vesti
IZVOR: Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga U danu kada se bira nova Vlada Srbije, a samim tim i novi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, nezvanično saznajemo da odlazeća garnitura u ministarstvu poljoprivrede je odobrila uvoz mleka i mlečnih proizvoda svima koji su podneli zahtev u predhodnom periodu bez ikakvog umanjenja. Tako su na primer danas rešenja dobile dve firme na uvoz po 600 tona sira. Trenutno uvozni biljnj sirevi i palmino ulje menja 25 % proizvodnje mleka , a novim rešenjima kojima se odobrava uvoz po svemu sudeći u Srbiji krave neće ni trebati...? Očigledno je da je ovo priprema terena za novog ministra poljoprivrede Dragana Glamočića sa težnjom da se ponovo izazove kriza sa velikim viškovima domaćeg mleka gde bi došlo do otkazivanja otkupa i ozbiljn...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Kako se pravi organski med: zakon, znanje i ljubav prema pčelama

Kako se pravi organski med: zakon, znanje i ljubav prema pčelama

Saveti stručnjaka
Šta je zapravo organski med? Kada kupite teglu meda sa oznakom „organski“, verovatno pomislite da je taj med zdraviji i prirodniji. I u pravu ste — ali da bi med bio zaista organski, mora da prođe kroz mnogo više od same etikete. Organski med dolazi od pčela koje se nalaze daleko od zagađenja, koje se ne hrane šećerom, koje nisu tretirane hemijom, i čije se košnice održavaju po veoma strogim pravilima. Zvuči lepo? Jeste. Ali i vrlo zahtevno. Zakoni: Ko sme da kaže da proizvodi organski med? U Srbiji i EU, organska proizvodnja meda je pravno regulisana. Ne možete staviti etiketu „organski“ ako nemate sertifikat od ovlašćene kontrolne organizacije. Evo ukratko šta zakon traži: Košnice moraju biti smeštene najmanje 3 km od zagađenih izvora: fabrika, autoputeva, intenzivnih...
Pročitaj više