Petak, januar 30Agro servis

Drugi pišu

by AgroservisBez komentara
KLIMATSKE PROMENE – KAKO UTIČU NA VOĆE I POVRĆE?

KLIMATSKE PROMENE – KAKO UTIČU NA VOĆE I POVRĆE?

Drugi pišu
KLIMATSKE promene ne utiču samo na prinose, već i na izgled, ukus i nutritivnu vrednost voća i povrća.Jabuke postaju slađe, čili ljutiji, a luk intenzivnijeg mirisa – dok mnogi potrošači i dalje biraju „savršene“ plodove, oni pogođeni sušom ili drugim vremenskim ekstremima često završavaju kao otpad. Naučnici zato poručuju: vreme je da naučimo da cenimo i „otpornu“ hranu.Ekonomski gubici zbog bacanja hrane u Australiji su ogromni – procenjuje se da se godišnje izgubi čak 36,6 milijardi dolara. Veliki deo svežih poljoprivrednih proizvoda nikada ne stigne do prodavnica, jer biva odbačen već na farmi zbog izgleda, veličine ili stepena zrelosti. Taj problem je poznat odavno, pa su se poslednjih godina pojavile kampanje koje promovišu takozvanu „ružnu hranu“. Iako su ove kampanje važne ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Kako je Poljska postala agrarni lider Evrope – od nacionalnog tržišta do trpeza širom EU

Kako je Poljska postala agrarni lider Evrope – od nacionalnog tržišta do trpeza širom EU

Drugi pišu
Uspeh poljske poljoprivrede počiva na snažnoj organizaciji farmera, zadružnom modelu u ključnim sektorima i dugoročnoj državnoj podršci. Očuvanje mlekarstva, ulaganja u mlade i prilagođavanje zelenoj agendi EU omogućili su Poljskoj da održi konkurentnost i stabilnu proizvodnju.Veliki deo uspeha poljske poljoprivrede zasniva se na visokom stepenu organizacije i solidarnosti poljoprivrednika. Zahvaljujući zajedničkom delovanju, uspeli su da ograniče uvoz ukrajinskog žita, obezbede dodatne subvencije tokom kovid krize i odlože primenu pojedinih regulatornih zahteva koji nisu bili u skladu sa njihovim interesima.Najjasniji primer takve sloge vidljiv je u očuvanju i stabilnosti mlekarskog sektora. Vlasnici dve od tri najveće poljske kompanije za preradu mleka i proizvodnju mlečnih p...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
KOLIKO ZARAĐUJU PROIZVOĐAČI CVEĆA U SRBIJI: Otkivamo sve tajne unosnog „mirisnog“ biznisa

KOLIKO ZARAĐUJU PROIZVOĐAČI CVEĆA U SRBIJI: Otkivamo sve tajne unosnog „mirisnog“ biznisa

Drugi pišu
DELATNOST trgovine na veliko cvećem i sadnicama u Srbiji obuhvata kupovinu i prodaju cveća, sadnica, lukovica i drugog sadnog materijala u većim količinama, prvenstveno namenjenog cvećarama, rasadnicima, garden centrima, pejzažnim firmama i drugim profesionalnim kupcima, a znatno ređe direktno krajnjim potrošačima.Tržište trgovine na veliko cvećem i sadnicama u Srbiji karakteriše veliki broj mikro i malih privrednih subjekata. Podaci bonitetne kuće CompanyNjall pokazuju da je najčešće reč o porodičnim preduzetničkim radnjama ili društvima sa ograničenom odgovornošću koja posluju na lokalnom ili regionalnom nivou. Ukupan broj registrovanih trgovaca u ovoj delatnosti iznosi 104.Prema rečima preduzetnika Andreja Životića, veći distributeri postoje, ali nisu dominantni.– Snabdevanj...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede

Očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede

Drugi pišu
NOVI SAD - U poslednjih nekoliko decenija, plodnost zemljišta je sve češće ugrožena, smanjuje se sadržaj humusa, narušava se struktura zemljišta i menja vodno-vazdušni režim. Stručnjaci upozoravaju na to da je očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede, ali da rešenja postoje.Upotreba mineralnih đubriva, monokultura, navodnjavanje, moderne agrotehničke mere koje koristimo u poslednjih 30 godina, utiču na to da zemljište u velikom procentu postaje devastirano.Smanjuje se sadržaj humusa, menja se struktura zemljišta i vodno vazdušni režim, što posebno dolazi do izražaja u sušnim godinama.Preporuka stručnjaka je da obavezno treba raditi analize zemljišta i dati mu samo ono što je potrebno. Zaoravanje žetvenih ostataka i upo...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Snežni pokrivač u Srbiji: Zašto su grudvanje i Sneško sve ređe i sve kraće pojave?

Snežni pokrivač u Srbiji: Zašto su grudvanje i Sneško sve ređe i sve kraće pojave?

Drugi pišu
O snegu, snežnim padavinama i pokrivaču, o mraznim i ledenim danima i njihovoj budućnosti u Srbiji piše Darko Savić sa Instituta za meteorologiju u BeograduFoto: Maddy Baker / UnsplashU nedelju 4. januara 2026, u Beogradu, većem delu Vojvodine i ponekim drugim mestima desilo se nešto što je, nažalost, sada već postalo nesvakidašnje u nizijskoj Srbiji: pao je sneg, i zadržao se. Zvanično je bilo zabeleženo oko 20 centimetara u Beogradu, a najviše gotovo 40 cm u Sremskoj Mitrovici.Mada je već narednog dana umesto snega pala – kiša, makar u nedelju su stanovnici više gradova u Srbiji najzad mogli da uživaju u grudvanju i pravljenju Sneška u dvorištima i parkovima. U pitanju je bio prvi „pravi” sneg još od decembra 2024. godineDrugim rečima, u mnogim nizijskim krajevima Srbije ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
2025. je trebalo da nas rashladi… A zapravo je među 3 najtoplije godine ikada zabeležene

2025. je trebalo da nas rashladi… A zapravo je među 3 najtoplije godine ikada zabeležene

Drugi pišu
Foto: Nikola Johnny Mirković / UnsplashZašto je ova godina trebalo da bude hladnija nego što jeste bila, i zašto se može opisati kao „godina u kojoj je anomalija postala norma”, piše dr Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u BeograduPosmatrajući prvu polovinu 21. veka, 2025. godina verovatno neće biti upamćena samo kao statistički dodatak rekordnoj 2024. godini. Ona će po svemu sudeći biti upamćena kao godina u kojoj je anomalija postala norma, a ekstremni vremenski događaji prestali da budu izuzeci i postali očekivani obrazac svakodnevice. Dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara, cementirajući realnost u kojoj globalni klimatski sistem funkcioniše u potpuno novom režimu...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Od početka 21. veka, u Srbiji su klimatski ekstremi napravili štetu od najmanje 10 milijardi evra

Od početka 21. veka, u Srbiji su klimatski ekstremi napravili štetu od najmanje 10 milijardi evra

Drugi pišu
Šta znači „najmanje”, koji su ekstremi bili najštetniji, i kako treba razumeti ovu brojku objašnjava Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u BeograduFoto: Nikola Johnny Mirković / UnsplashPrema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama usled suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 milijardi evra – u proseku skoro pola milijarde evra godišnje!Ali zadržimo se ipak na zvaničnoj proceni šteta od preko 10 milijardi evra. Šta nam tač...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Kakav Zakon o stočarstvu treba Srbiji – balans između regulative, proizvodnje i tržišta

Kakav Zakon o stočarstvu treba Srbiji – balans između regulative, proizvodnje i tržišta

Drugi pišu
IZVOR: rts.rsAutor:Zorica SinadinovićU Srbiji je u toku javna rasprava o novom predlogu Zakona o stočarstvu koji bi, prema najavama nadležnih, trebalo da omogući održiviji razvoj sektora i povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača. Takođe, očekuje se da će obezbediti veći stepen zaštite biološke raznovrsnosti i genetskih rezervi.Novi propisi i standardi biće usklađeni sa evropskim, kažu u resornom ministarstvu. Naglašavaju da je od početka meseca pristigao značajan broj sugestija i da je stručna javnost i te kako zainteresovana za uređenje ove oblasti.Važeći Zakon o stočarstvu donet je još 2009, a poslednji put menjan je pre skoro deceniju. Mnoge njegove odredbe su zastarele i nisu usaglašene sa evropskim zakonodavstvom, zbog čega je potrebno usvojiti novi akt.“Novim...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Srbija je zemlja šljive i rakije – kako do boljeg plasmana na inostranim tržištima

Srbija je zemlja šljive i rakije – kako do boljeg plasmana na inostranim tržištima

Drugi pišu
Vinska vizija Otvorenog Balkana, sajam koji se protekla tri dana održava u Beogradu, događaj je koji Srbiju pozicionira kao regionalnog lidera u proizvodnji vina i rakije. Proizvođači okupljeni na sajmu poručuju da im je za bolji plasman vina i rakije na inostrana tržišta potrebna pomoć u vidu bolje regulative, ali i da budu prepoznati kao značajan činilac za privredu Srbije.Sa velikim prirodnim bogatstvima, Srbija ima mnogo da ponudi. Potencijal je ogroman i, kažu upućeni, uz minimalna ulaganja i mnogo znanja, naša zemlja može postati veoma prepoznatljiva na mapi sveta po vinima i destilatima.Nacionalni trofeji dodeljeni za najbolja vina, kao i niz priznanja svetskih ocenjivača, za kvalitet i ukus, ne samo vina nego i rakija, dodatni su podstrek za proizvođače da rade na unapređenju p...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
KLIMATSKE PROMENE: KRAJ POZNATOG PEJZAŽA, NE KRAJ SVETA

KLIMATSKE PROMENE: KRAJ POZNATOG PEJZAŽA, NE KRAJ SVETA

Drugi pišu
Koliko još možemo da računamo na kulture koje su vekovima hranile naše krajeve1?U naučnom časopisu Nature, objavljen je početkom 2025. godine rad koji je, bez mnogo pompe, mogao postati jedno od najvažnijih upozorenja našeg vremena2. Istraživači sa Univerziteta Stanford, pod vođstvom Andrewa Hultgrena, pokušali su da daju najprecizniji dosad odgovor na pitanje koje nas u poljoprivredi tiho proganja: koliko će globalno zagrevanje zaista promeniti ono što gajimo i gde to možemo gajiti3?Njihov zaključak je nešto što smo već mnogo puta čuli, ali svakako ne dovoljno s obzirom da još nismo ništa uradili kako bi potvrdili da smo ovu tezu čuli od raznih stručnjaka4. Svet se menja brže nego što se menjaju naše navike5. Iako su klimatske promene često predstavljane kao pošast koja će sutra s...
Pročitaj više