Da li je ponuđena cena pšenice ponižavajuća za ratare AUDIO

IZVOR:RTV.rs

NOVI SAD – 

Zbog promene klime i sve žarkijih leta mnogi ratari se u setvi okreću pšenici. Međutim nije klima jedini problem proizvođača. 

Cena pšenice je ispod svakog očekivanja poljoprivrednika, ocenjuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin. O tome, ali i o kvalitetu proizvoda našeg agrara govorio je za Radio Novi Sad.

„Žetva je na samom pragu i mi već sada možemo relativno precizno da procenimo šta možemo da očekujemo u smislu prinosa, a kvalitet ćemo videti konkretno kada padnu prvi otkosi. Sve ukazuje da pošto nije bilo nekih drastičnih vremenskih preokreta i neprilika, da bi i kvalitet trebalo da bude dobar. U ovoj žetvi možemo očekivati najmanje tri, verovatno negde između 3-3.500.000 tona pšenice ukupnog prinosa, što znači da bi se mogao očekivati prinos od preko 5 tona po hektaru, što je sasvim dobar rezultat. Podsetiću, prošle godine smo imali 5,2 tone po hektaru, nije isključeno da premašimo taj proizvodni rezultat, tako da ćemo dobiti jednu dobru godinu sa aspekta prinosa. Naravno, postavlja se pitanje kako će to sve uticati na cenu i što se dešava trenutno na tržištu. Po pravilu cena novog roda kako se žetva približava – pada, i ovoga puta je stvarno veliko razočarenje za naše poljoprivredne proizvođače s obzirom da se cena novog roda već sada kreće čak i do 17 dinara kao neka najniža tačka, jer traži se po 17 pa do 19, 19 i po dinara po kilogramu. To je apsolutno ispod svake cenovne kalkulacije, jer ne zadovoljava kriterijume naših poljoprivrednika sa aspekta cene proizvodnje pšenice“, kaže naš sagovornik.

„Klimatske promene su nešto što je dovelo do ozbiljnih problema sa aspekta zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih proizvoda. Prošle godine smo bili upravo svedoci toga, ne samo što je prošla godina dovela do toga da smo imali izuzetno niske prinose, pre svega soje, pa potom kukuruza, nešto malo manje suncokreta. Ekstremno loši uslovi u smislu visokih temperatura, nedostatka vlage, doveli su do toga da smo ponovo imali prisustvo aflatoksina u kukuruzu, što je izuzetno loša stvar. Pšenica je i prošle godine ‘pobegla’ od velike suše i od nedostatka vlage, jer je požnjevena krajem juna, početkom jula, a to će se desiti i ove godine. U ovom trenutku izveštaji sa terena ne govore da je ona zaražena nekim patogenima poput Fusariuma

 i tako dalje. Ne znamo šta nas čeka u julu i avgustu, a to su kritični meseci za okopavine – kukuruz, soju, suncokret, šećernu repu. Ako ne bude velikih problema i  izuzetno visokih temperatura, što mi u ovom trenutku ne znamo, možemo očekivati zdrav kukuruz, zdravu soju, zdrav suncokret, šećernu repu, što prošle godine nismo imali“, objašnjava Galetin.

Opširnije u audio-zapisu:

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu promet ove sedmice 8.250 tona