Strah od nestašice žita: Ukrajinski izvoz pao 75 odsto, Rusija gubi milione tona pšenice

Pad proizvodnje i sve veći problemi sa izvozom žitarica iz Ukrajine i Rusije mogli bi da izazovu novi potres na svetskom tržištu. Cene pšenice već rastu, dok se veliki azijski i afrički uvoznici okreću dobavljačima iz Australije, Kanade, SAD, Rumunije i Bugarske.

Ukrajina i Rusija nalaze se među pet najvećih svetskih izvoznika žitarica, zbog čega svaki ozbiljniji poremećaj njihovih isporuka direktno utiče na cene i raspoloživost hrane na globalnom tržištu.

Ukrajinski analitičari upozoravaju da bi obe zemlje ove godine mogle da proizvedu i izvezu znatno manje žitarica nego prethodnih sezona. Cena pšenice na Čikaškoj berzi već je osetno povećana, dok pojedine procene ukazuju da bi nastavak problema mogao da donese dodatni rast cena žitarica i hrane.

Najveću zabrinutost pokazuju veliki azijski uvoznici, među kojima su Indija, Bangladeš i Indonezija. Posebno je ugrožena Afrika, koja velike količine pšenice i drugih žitarica uvozi upravo iz Rusije i Ukrajine.

Najvažnije procene

Pokazatelj	Ukrajina	Rusija
Godišnji prihodi od poljoprivrednog izvoza	Oko 22 milijarde dolara	Više od 15 milijardi dolara od žitarica
Pad izvoza tokom avgusta	Oko 75%	Avgustovske isporuke mogle bi pasti ispod polovine petogodišnjeg proseka
Količina čiji je izvoz ugrožen	Oko 30 miliona tona poljoprivrednih proizvoda	Od 5 do 10 miliona tona pšenice do kraja godine
Procenjeni gubici proizvođača	Oko tri milijarde dolara	Izvoz bi mogao biti 15% manji
Izvoz prethodne godine	–	Više od 61 milion tona žitarica, od čega 46 miliona tona pšenice

Ukrajinske luke pod napadima

Ukrajinska poljoprivredna proizvodnja smanjena je jer se deo obradivih površina zbog rata ne može koristiti. Dodatni problem predstavljaju sve intenzivniji napadi na luke i izvoznu infrastrukturu.

Ruske snage poslednjih nedelja pojačale su napade na Odesu, Čornomorsk, Južni i Nikolajev, kao i na dunavske luke Izmail i Reni.

Kroz ove luke prolazi najveći deo ukrajinskog izvoza žitarica. Izvoz preko Dunava dodatno otežava veoma nizak vodostaj, zbog kojeg je prevoz robe ograničen i skuplji.

Prema podacima koje prenosi Jutarnji list, pozivajući se na ukrajinske izvore, izvoz ukrajinskih žitarica tokom avgusta pao je za oko 75 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Zbog zastoja u lukama ukrajinski proizvođači već su pretrpeli gubitke od oko tri milijarde dolara, zbog čega je Kijev zatražio pomoć Evropske unije.

Čak 30 miliona tona možda neće stići do kupaca

Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki upozorio je da oko 30 miliona tona ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda možda neće stići na svetsko tržište ukoliko luke ostanu blokirane.

Nastavak problema mogao bi da izazove i nedostatak skladišnog prostora. Ukrajina bi već tokom novembra mogla da ostane bez dovoljno kapaciteta za smeštaj novog roda.

Visocki smatra da bi produžena blokada mogla da podigne globalne cene hrane između 25 i 30 odsto. Reč je, međutim, o upozorenju ukrajinskog ministra, a ne o potvrđenoj prognozi nezavisnih međunarodnih institucija.

Kijev zbog toga pregovara sa Rumunijom, Poljskom, Mađarskom, Slovačkom i Moldavijom o povećanju izvoza kopnenim putem.

Prevoz železnicom i kamionima znatno je skuplji od transporta brodovima, dok visoke tranzitne marže pojedine poslove čine neisplativim.

Problemi i u ruskom izvozu

Istovremeno su ozbiljno ugrožene i ruske isporuke žitarica.

Izvoz pšenice preko Novorosijska praktično je zaustavljen nakon ukrajinskih napada na ovu veliku crnomorsku luku. Procenjuje se da bi ruske isporuke tokom avgusta mogle da budu manje od polovine proseka zabeleženog u prethodnih pet godina.

Rusija se suočava i sa problemima u snabdevanju gorivom posle učestalih napada na naftnu infrastrukturu i rafinerije.

Nezavisni ruski ekonomista Igor Lipsic tvrdi da se gorivo već racionalizuje i za potrebe poljoprivrede. Prema njegovoj proceni, između 10 i 20 odsto roda moglo bi da ostane na njivama, dok bi ruski izvoz žitarica mogao da bude oko 15 odsto manji nego 2024. godine.

Ruski nezavisni analitičari upozoravaju da bi smanjenje ponude moglo dodatno da podigne domaću inflaciju i cene osnovnih životnih namirnica.

Svetskom tržištu može nedostajati do 10 miliona tona ruske pšenice

Ruski savez izvoznika i proizvođača žitarica ranije je upozorio da bi manjak u domaćim zalihama pšenice tokom ove sezone mogao da dostigne između 30 i 35 miliona tona.

Analitičari kompanije SovEcon procenjuju da Rusija, ukoliko saobraćaj kroz Azovsko more ostane ograničen i luka Novorosijsk ne obnovi rad, tokom druge polovine godine možda neće moći da isporuči između pet i deset miliona tona pšenice.

Rusija je prošle godine izvezla više od 61 milion tona žitarica, uključujući oko 46 miliona tona pšenice.

Veliki uvoznici traže druge dobavljače

Nedostatak ruske i ukrajinske robe mogao bi delimično da bude nadoknađen povećanim isporukama iz Australije, Kanade, SAD, Rumunije i Bugarske.

Međutim, preusmeravanje tražnje na druge dobavljače gotovo sigurno bi povećalo cene zbog skupljeg transporta, ograničenih izvoznih kapaciteta i međusobnog nadmetanja velikih uvoznika.

Najveći rizik postoji za siromašne zemlje Afrike i Azije, koje nemaju dovoljno sredstava da prihvate naglo povećanje cena. Dugotrajni poremećaji zato ne bi ugrozili samo trgovinu žitaricama, već bi u pojedinim delovima sveta mogli da otežaju snabdevanje osnovnim životnim namirnicama, pre svega hlebom.

Izvor: Jutarnji list, autor Vlado Vurušić