Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Evropska unija u 2026. godini očekuje slabiju žetvu žitarica, ali istovremeno i veoma dobru godinu za uljarice.
Prema prognozama radnih grupa Copa-Cogeca, ukupna proizvodnja žitarica u EU-27 mogla bi da dostigne oko 264 miliona tona, što je 6,6 odsto manje nego prošle godine.
Pad proizvodnje posledica je pre svega slabijih prinosa u velikom delu Evropske unije, kao i snažnog pada proizvodnje kukuruza. Suša, visoke temperature, obilne padavine i grad dodatno povećavaju neizvesnost, pa konačni rezultati i dalje zavise od vremenskih uslova do kraja sezone.
Teža godina za žitarice
Copa-Cogeca ocenjuje da je slika u evropskoj poljoprivredi podeljena.
Sa jedne strane, žitarice ulaze u težu godinu, posle snažnog oporavka zabeleženog 2025. godine. Sa druge strane, uljarice nastavljaju rast, uz veće površine i bolje izglede kod suncokreta i uljane repice.
Kod žitarica problem nije toliko smanjenje ukupnih površina, koliko slabiji prinosi i posebno loša situacija kod kukuruza.
Kriza sa đubrivima ostaje dodatni faktor pritiska, iako je njen direktan uticaj sada ograničeniji nego prethodnih sezona.
Pšenica, ječam i kukuruz u padu
Proizvodnja pšenice u EU očekuje se u padu od 4,2 odsto.
Kod meke pšenice pad je procenjen na 4,3 odsto, dok bi proizvodnja durum pšenice trebalo da bude niža za 2,1 odsto.
Ječam bi mogao da zabeleži pad od 3,5 odsto, dok se kod ovsa očekuje znatno veći pad od 9,3 odsto.
Najveći udar ipak trpi kukuruz.
Prema prognozi, proizvodnja kukuruza u EU mogla bi da bude manja za čak 13,9 odsto u odnosu na 2025. godinu.
Glavni razlog je očekivano smanjenje zasejanih površina za 15,2 odsto u Francuskoj, Mađarskoj i Španiji, gde su suša i toplotni stres već ograničili proizvodni potencijal.
I pored pada, očekuje se da će žetva 2026. ipak ostati iznad nivoa iz nekih najtežih prethodnih godina. Ipak, pitanje konkurentnosti evropskih ratara ponovo dolazi u prvi plan.
Uljarice nastavljaju rast
Za razliku od žitarica, izgledi za uljarice u EU znatno su povoljniji.
Ukupna proizvodnja uljarica u EU-27 projektovana je na 33,3 miliona tona, što je 6,8 odsto više nego 2025. godine.
Rast je pre svega rezultat povećanja zasejanih površina za 6,6 odsto.
Najveći skok očekuje se kod suncokreta, čija bi proizvodnja mogla da poraste za 11,2 odsto. Rast podržavaju i veće površine i bolji prinosi.
Uljana repica trebalo bi da zabeleži rast od 6,4 odsto, takođe zahvaljujući većim površinama.
Jedini izuzetak u sektoru uljarica ostaje soja. Iako su površine blago povećane, proizvodnja soje mogla bi da padne za 4,3 odsto.
Francuska: vrućina i suša obaraju prinose pšenice
Novi podaci francuskog statističkog instituta Agreste pokazuju da će Francuska imati slabiju žetvu meke pšenice.
Očekuje se rod od nešto manje od 32 miliona tona, što je 4 odsto manje nego 2025. godine.
Prosečan prinos ozime pšenice pao je za pola tone, na 6,93 tone po hektaru.
Povećanje površina za 125.000 hektara nije bilo dovoljno da nadoknadi slabije prinose.
Slična slika vidi se i kod ječma. Ukupna proizvodnja ječma u Francuskoj očekuje se na 11,1 milion tona, što je pad od 6,3 odsto.
Posebno je pogođen jari ječam, čija proizvodnja može da padne za čak 36 odsto. Ozimi ječam, međutim, beleži rast zahvaljujući većim površinama.
Kod uljane repice, samo širenje površina sa 1,26 na 1,42 miliona hektara uspeva da zadrži proizvodnju na nivou prošle godine, iako je prinos pao sa 3,66 na 3,26 tona po hektaru.
Brisel izdvaja 540 miliona evra zbog skupog đubriva
Države članice Evropske unije odobrile su predlog Evropske komisije da se poljoprivrednicima isplati 540 miliona evra hitne finansijske pomoći.
Pomoć je namenjena proizvođačima pogođenim rastom troškova đubriva i energije usled krize na Bliskom istoku.
Bugarska bi trebalo da dobije 11.615.100 evra.
Najveći iznosi namenjeni su Francuskoj, koja dobija 107,1 milion evra, Poljskoj sa 66,6 miliona evra i Nemačkoj sa 60,3 miliona evra.
Države članice mogu da udvostruče ili utrostruče podršku kroz nacionalno sufinansiranje do 200 odsto.
Novac mora da stigne do poljoprivrednika najkasnije do 28. februara 2027. godine, kako bi proizvođači mogli da donose odluke pre nove setvene sezone.
Poljski prerađivači se okreću rumunskoj repici
Očekivani pad proizvodnje uljane repice u Poljskoj otvara prostor za veći uvoz iz susednih zemalja.
Poljski rod repice mogao bi da padne na oko 3,2 miliona tona, sa 3,6 miliona tona iz prethodne sezone.
Rumunija se u toj situaciji nameće kao važan dobavljač, sa mogućim izvoznim viškom od oko 1,5 miliona tona u sezoni 2026/27.
Kapacitet prerade u Poljskoj već iznosi oko 4 miliona tona godišnje, a uskoro bi mogao da premaši 4,5 miliona tona.
To znači da će uvoz uljarica za poljske prerađivače biti gotovo neizbežan.
Za rumunske proizvođače to donosi veće interesovanje kupaca, ali i potrebu za pažljivom prodajnom strategijom zbog kretanja kursa i troškova transporta odmah posle žetve.
Evropsko tržište u 2026. ulazi u godinu velikih razlika između kultura.
Žitarice, pre svega kukuruz, trpe pritisak suše, vrućine i slabijih prinosa.
Pšenica i ječam takođe su u padu, posebno u zemljama gde su ekstremne temperature i manjak vlage pogodili useve u ključnim fazama razvoja.
Sa druge strane, uljarice imaju mnogo bolju sliku. Suncokret i uljana repica rastu zahvaljujući većim površinama, dok soja ostaje slabija tačka.
Za proizvođače u EU, ali i za tržišta u regionu, ključna pitanja biće cena đubriva, troškovi energije, konkurentnost evropske robe i vremenski uslovi do kraja sezone.
Ako se prognoze potvrde, Evropa će imati manje žitarica nego prošle godine, ali će uljarice donekle ublažiti ukupnu sliku biljne proizvodnje.
Izvor: Copa-Cogeca, Agreste, Evropska komisija