Evropska unija je pokrenula desetogodišnji program „Varroa Resistenza 2033“, s ciljem da do 2033. godine razvije populacije pčela otpornih na Varroa destructor – najopasnijeg parazita pčela današnjice. Ovaj program predstavlja prekretnicu u evropskom pčelarstvu, jer se fokusira ne na lečenje, već na prevenciju kroz prirodnu otpornost pčela.
Zašto je varoa toliko opasna?
Varroa destructor je parazitska grinja koja se hrani hemolimfom pčela i širi opasne viruse, naročito DWV (Deformed Wing Virus). Bez tretmana, zaražene pčelinje zajednice najčešće uginu u roku od jedne do dve godine.
Problemi su dodatno pogoršani:
- sve većom otpornosti varoe na hemijske tretmane,
- klimatskim promenama koje otežavaju zimski oporavak zajednica,
- smanjenom biološkom raznolikošću.
Šta EU želi da postigne do 2033?
Cilj programa nije samo da se smanji broj tretmana, već da pčele razviju prirodnu sposobnost da same eliminišu varou iz svojih košnica. To se postiže kroz selekciju otpornijih linija pčela, posebno onih koje pokazuju tzv. VSH ponašanje (Varroa Sensitive Hygiene) – sposobnost otkrivanja i uklanjanja zaraženog legla.
Ključne komponente programa
1. Selekcija i uzgoj otpornih matica
Pčelari širom Evrope već učestvuju u uzgoju linija koje prirodno suzbijaju varou. U fokusu su lokalno prilagođene rase, kao što su:
- Apis mellifera carnica (Slovenija, Austrija),
- Apis mellifera mellifera (sever Evrope),
- Apis mellifera ligustica (Italija).
2. Nacionalne uzgajivačke mreže i razmena matica
Formiraju se centri za uzgoj i testiranje matica širom EU – Francuska, Nemačka, Italija, Hrvatska, Bugarska i druge zemlje već učestvuju. Sve maticnjake prati zajednička baza podataka (npr. BeeBreed.eu).
3. Monitoring i naučna evaluacija
Program sprovodi redovno:
- brojanje varoe pre i posle sezone,
- merenje virusa u kolonijama,
- ocenu ponašanja pčela (npr. higijena, agresivnost, rojidbeni nagon),
- testove otpornosti u realnim uslovima, bez tretmana.
4. Edukacija pčelara i javnosti
Pčelarima su dostupni:
- priručnici za selekciju otpornih pčela,
- vebinari i obuke,
- otvoreni podaci o performansama matica.
Program podstiče aktivno učešće pčelara kroz prijavu svojih košnica za testiranje i upisivanje u nacionalne uzgojne sheme.
Šta pčelari dobijaju?
✔️ Pristup selekcionisanim maticama sa dokazanim VSH ponašanjem
✔️ Podršku u praćenju otpornosti i smanjenju tretmana
✔️ Mogućnost saradnje sa naučnicima i drugim pčelarima u EU
✔️ Dugoročnu stabilnost i smanjenje troškova lečenja zajednica
Da li je moguće pčelarstvo bez hemije?
Primeri širom Evrope (npr. Švedska, Norveška, Češka) pokazuju da otporne pčele mogu preživeti bez tretmana. Naravno, to zahteva:
- više pažnje i selekcije,
- kontrolisanu razmenu genetskog materijala,
- edukaciju i saradnju među pčelarima.
Program „Varroa Resistenza 2033“ omogućava upravo to – da se kroz sistematski pristup stvore linije pčela koje mogu same da prežive i obavljaju oprašivanje bez potrebe za stalnim ljudskim intervencijama.
Kako se uključiti?
Ako ste pčelar iz Srbije, Hrvatske, Slovenije ili drugih zemalja Balkana, pratite aktivnosti lokalnih udruženja, instituta i nacionalnih saveza. Sve više uzgajivača u regionu učestvuje u razmeni matica i testiranju otpornosti.
Ukoliko imate pčelinjak koji već pokazuje otpornost bez tretmana, možete ga prijaviti kao osmatrački u okviru programa.
Zaključak
Borba protiv varoe ne vodi se samo oksalnom kiselinom i amitrazom. Prava, dugoročna strategija je genetska otpornost i selekcija zdravih pčela.
„Varroa Resistenza 2033“ je prilika da se evropsko pčelarstvo oslobodi zavisnosti od hemije – i zakorači u održivu, prirodnu budućnost.
Izvori i dodatno čitanje:
- BeeBreed.eu – evropski registar za uzgoj matica
- SMARTBEES EU Project – prethodnik aktuelnog programa
- Locke, B. (2016). Natural Varroa mite-surviving Apis mellifera honeybee populations, Apidologie
- Büchler, R. et al. (2020). Breeding for varroa resistance in Europe – Bee World