Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Masovni podsticaj u ovom veku za alternative fosilnim gorivima, uglavnom vetrenjače i solarne panele, bila je jedna od najvećih ludosti u ljudskoj istoriji. Trošak ovih navodnih obnovljivih izvora energije u poslednjih 25 godina premašuje 10 biliona dolara, a politički i ekonomski rezultati su užasni, ocenjuje glavni urednik magazina Forbes – Stiv Forbs.
Potrošeni novac i nametnuti propisi izazvali su pustoš u evropskim ekonomijama. Na primer, troškovi energije u Nemačkoj i Britaniji dva do tri puta su veći od onih u SAD-u. Ovi veštački nametnuti tereti ključni su faktor za mizerne stope rasta u EU. Stagnirajuće ekonomije podstakle su zloslutni uspon ekstremističkih političkih stranaka u Nemačkoj i drugde.
Iranski rat je slikovito pokazao koliko je ceo ovaj pokret bio smešan. Uprkos svim tim solarnim panelima i turbinama, globalna potrošnja nafte porasla je za gotovo trećinu, a potrošnja po glavi stanovnika ostala je otprilike ista od početka 21. veka.
Nafta i dalje ključna
Mark Mils, pronicljivi stručnjak za energetiku i tehnologije, nedavno je primetio, citiram: „Svet je danas više zavisan o nafti nego kada je započeo veliki i skupi eksperiment energetske tranzicije“.
Razmislite na trenutak o ogromnim oportunitetnim troškovima koje je ova ludost nametnula. Zamislite da su ti bilioni dolara uloženi u nove proizvode, nove usluge, nove medicinske uređaje, nove lekove za bolesti i, naravno, veću proizvodnju nafte i gasa, kao i razvoj nuklearne energije, koja je ultimativni izvor čiste energije. Srećom, Ujka Sem (SAD) nikada nije poverovao u ovu glupost u tolikoj meri koliko su to učinile mnoge druge nacije. Sada dolazi na naplatu još jedna cena ove gluposti, a može se sažeti u naslovu izveštaja Nacionalnog centra za energetsku analitiku, NCEA. Neprofitne organizacije koju je osnovao i na čijem je čelu Mark Mils. Citat: „Ko plaća kada se vetroturbine i solarni paneli istroše?“.
Skrivena energetska odgovornost
Ono što se uglavnom ignoriše kod ovih obnovljivih izvora energije jeste to da nisu besmrtni i da će biti potrebno da ih zamenimo. To je lakše reći nego učiniti, a implikacije na okolinu nisu ugodne. Temelj tipične vetroturbine dubok je i do devet metara. Svaka turbina je obložena sa 2.500 tona armiranog betona. Zamislite da pokušavate da se nosite s tim. Među ostalim izazovima su i propeleri izrađeni od nereciklirajuće plastike. Zapravo, nekoliko tipičnih vetroelektrana ima više nereciklirajuće plastike nego sve plastične slamčice i plastične čaše na svetu zajedno.
Tipično, vlade su po tom pitanju bile poput nojeva s glavom u pesku. S obzirom na zatvorene rudnike uglja i zatvorene naftne i gasne bušotine, vlade imaju neke oblike zahteva za razgradnju. Kako bi saznala stanje stvari u SAD-u, NCEA je angažovala Kurtisa Šuba, izvršnog direktora Veća za modernizaciju vlada, da sprovede istraživanje među državama kako bi utvrdila koja pravila i propise svaka od njih ima u vezi sa dekomisijom vetro i solarnih elektrana.
Ocenjene su. Nije iznenađenje da je dve trećine država palo. To je u oštroj suprotnosti sa procesima koje većina država ima u vezi s postrojenjima za fosilna goriva. Još jedno, ne baš, iznenađenje. Savezna vlada, koja ima nadležnost za instaliranje vetroelektrana na moru, takođe je dobila negativnu ocenu. Od početka do kraja, ovi obnovljivi izvori energije ne samo da ne zamenjuju fosilna goriva, već se pokazuje da nisu doneli nikakvo opšte dobro za okolinu. Čišćenje istrošenih lokacija obnovljivih izvora takođe će koštati desetine milijardi dolara.
IZVOR: forbs