Prehrana krava muzara u zimskom period treba biti zasnovana na korišćenju suvih i sočnih kabastih hraniva. Neprikladna prehrana naročito visokomlečnih grla može dovesti do manje proizvodnje po grlu nego kod ekstenzivnih rasa. Na taj način može doći do narušavanja njihovog zdravlja.
Osnovno kabasto hranivo u zimskom razdoblju ja silaža od cele biljke kukuruza. Kao dopuna kabastoj hrani koriste se različita sena trava i leguminoza. Najvažnije kabasto hranivo koje se koristi u zimskom razdoblju za prehranu muznih krava je silaža cele biljke kukuruza. Nije uvek lako osigurati kvalitetnu silažu kao u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike. suša u određenim fazama razvoja kukuruza dovodi do toga da bude manje klipova u odnosu na ukupnu masu biljke. Na vreme ubrana, u razdoblju prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrelosti i dobro spremljena silaža s visokim udelom zrna (od 35 do 40%) sadrži 30 do 35% suve materije. Ovakva silaža je ugljeno hidratno hranivo bogato u energiji, a siromašno u proteinima.
Stepen kiselosti ph jedan od najboljih kriterijuma za ocenu kvaliteta. U dobro spremljenoj silaži pH se kreće između 3,5- 4,2. Ako pH iznad 5,0 znači da silaža nije dovoljno kisela, odnosno da nije dovoljno prevrela, međutim, ako je pH oko 2,0 onda je prekisela. Odnos ispoljenih kiselina također ukazuje na njen kvalitet.
Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris je pokazatelj veće količine sirćetne kiseline. Veće količine ove kiseline dovode do smanjenog konzumiranja silaže. Kiselkast, neugodan miris je znak viška buterne kiseline. Buterna kiselina u silaži uglavnom nastaje u naknadnom vrenju usled nepažljivog spravljanja silaže, kao i prisutnosti zemlje u siliranoj masi. Ako je ova kiselina prisutna u velikim količinama, siguran je pokazatelj lošeg konzerviranja i nestabilnosti silirane mase.
Silažu je najbolje koristiti u kontinuitetu cele godine, da bi se izbegao stres pri prelasku s jednog na drugi režim prehrane. Nedostatak hranjivih materija u silaži se nadoknađuje uvođenjem koncentrovanih hraniva.
Osim silaže od suvih kabastih hraniva najzastupljenija su različita sena trava i leguminoza. Njihovo korišćenje zadovoljava minimum fizioloških potreba, kao i normalnu funkciju probavnih organa. Kvalitet sena zavisi od više faktora i jako je promenljiv. Jedan od značajnijih faktora je vreme kosidbe, koje može biti obavljeno prerano ili prekasno. Odstupanje od pravovremene košnje, kao i nepovoljni vremenski uslovi, doprinose velikim gubicima njihovog najvrednijeg dela.
Seno višegodišnjih leguminoza odlikuje se visokim sadržajem proteina, mineralnih materija, vitamina i drugih korisnih sastojaka. Livadsko seno je siromašnije sadržajem mineralnih materija. Da bi ovo hranivo bilo kvalitetnije treba strogo voditi računa da se kosi u početku cvetanja i osuši bez većih gubitaka.
Pored silaže i sena trava i leguminoza, koriste se isuvi rezanci šećerne repe, koji predstavljaju ugljenohidratno hranivo, siromašno proteinima (oko 8%), sa sadržajem sirove celuloze oko 18%, zadovoljavajućim sadržajem mineralnih materija. Mogu se koristiti u svežem stanju, silirani ili suvi. Kod krava muzara treba paziti na količine, jer može dovesti do povećane kiselosti i pogoršanja kvaliteta mleka. Suve repine rezance pre upotrebe treba nakvasiti sa 2-3 puta većim količinama vode i ostaviti preko noći da nabubre. Ovako nakvašeni se mešaju s drugom hranom. Prijatnog su ukusa i mirisa, pa ih stoka rado jede. Kravama se daju u malim količinama, 3-4 kg dnevno, radi postizanja bolje produkcije mleka. PSSS Čačak, Ljiljana Ćurčić inž. Stočarstva Agro Info Net
U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.