U proteklih dve decenije poljoprivredne useve tokom vegetacije zadesile su sve vremenske neprilike. Odgovori na klimatske promene su primena agrotehničkih mera i stvaranje hibrida i sorti otpornin na vremenske promene. U kom pravcu poljoprivredna nauka razmišlja kada stvara hibride ya nove klimatske okolnosti?
Dok je svojevremeno rod bio prioritet, sada je selekcionerima kukuruza, suncokreta, soje, pšenice prioritet kako da budu izdržljivi. Stres od visokih temperatura se ne može sprečiti, pa se nauka razmatra druga rešenja.
„Jako će se posvetiti pažnja korenovom sistemu biljnih vrsta. Znači da se radi na tome da korenov sistem bude moćan. Šta znači da bude moćan? On može da crpi i vodu i hranu iz teže pristupačnih oblika, za razliku od nekih drugih biljnih vrsta.“ – navodi Dragana Latković, direktorka Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Prinos suncokreta u Srbiji najmanje varira upravo zato što mu je prirodno dobro razvijen koren. Ono što ga ugrožava su vetrovim, pa se stvaraju hibridi koji mogu da odole udarima i do 200 kilometara na sat.
„Važno je da hibridi budu niski, zato što pored temperatura, pored suše, mi imamo sad situaciju jakih olujnih vetrova i ovi niži hibridi sa nešto jačim stablom oni su sigurno tolerantniji na ovako nepovoljne vremenske uslove.“ – kaže Vladimir Miklič, Odeljenje za suncokret
Procene su da će ranijih žetvi u narednim godinama biti sve češće. Sredinom veka to će biti do deset dana, a krajem veka do 20 dana. U poslednjim decenijama veka se očekuje da deficit vlage bude u Srbiji od 27 do 35 odsto.
„Mi možemo da pratimo i na globalnom planu umreženi u naučno projektne timove sa našim kolegama iz celog sveta iz različitih i klimatskih zona, na koji način su se oni suočavali i na raličitim nadmorskim visinama, i sa različitom strukturom zemljišta, ne bi li mi naše hibride i sorte da budu izdržljiviji u tim uslovima.“ – kaže Marijana Dukić Mijatović, predsednica Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
Klimatske promene ne utiču samo na umanjenje prinosa, već i na razvoj štetočina i korova. Zato se mnogi poput Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada odlučuju da osnuju Centar za klimatske promene.