klimatske promene - Agro servis +

apr242025 by AgroservisBez komentara

PROLEĆNI MRAZ URNISAO ROD JABUKE

Vesti

IZVOR: dnevnik.rs PHOTO: dnevnik.rs Voćari iz Novog Slankamena ovih dana obilaze svoje voćnjake i beleže posledice nedavnog prolećnog mraza. Najveću štetu pretrpele su sorte Crveni delišes i Ajdared, dok su Greni smit i Zlatni delišes gotovo netaknuti. Pored procene štete, proizvođači sprovode i petu zaštitu jabuka prskanjem, kako bi očuvali plod i obezbedili što bolji rod uprkos izazovima koje je donelo vreme, prenosi Sremska TV, piše „Telegraf“.U Srbiji bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i izuzetno niske temperature za kraj aprila mogli biti manji ove godine od 30 do 90 odsto, a negde čak i do 100 procenata, izjavio je agroanalitičar Goran Đaković za Tan‌jug ranije ove nedelje.

Pročitaj više

apr92025 by AgroservisBez komentara

Koliko je prolećni mraz ugrozio naše voćnjake

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rs Foto: Zorica Ranković Vasić „Jedan dan od kojeg zavisi čitava godina” Reakcija stručnjaka: dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava kakve su posledice aktuelnog mraza u Srbiji, i da li i kako voćari mogu da zaštite svoje zasade Ovih dana čitavu Srbiju zahvatilo je zahlađenje, a posebno je u jutarnjim časovima u utorak, 8. aprila, na lokacijama širom zemlje zabeležen jak mraz. Zabeležene su temperature i do -6 °C u nizijskim krajevima. Jak mraz u ovo doba godine posebno je štetan po naše voćnjake. Naime, kada temperature padnu na preko dva stepena ispod nule u ovo doba godine, javlja se opasnost po voćne zasade, jer su mnoge voćke sada u ranjivim fazama cvetanja. „Očekujemo drastično smanjenje prinosa”, kaže dr Dejan...

Pročitaj više

apr72025 by AgroservisBez komentara

UGINUĆA PČELA U SRBIJI SE NASTAVLJAJU – DRUGI IZVEŠTAJ

Vesti

IZVOR: spos.info Drastični gubici pčela u Srbiji nastavljeni su i u drugoj polovini marta i početkom aprila. Već smo pisali o velikim gubicima pčela u Srbiji do sredine marta: https://spos.info/uginuca-pcela-u-srbiji/ i https://spos.info/uginuca-pcela-detaljno-o-uzrocima-i-nacinu-saniranja/. I iz sveta i dalje stižu informacijje o masovnim gubicima pčela. U regionu su oko 50% ili više (slično kao i kod nas) a iz SAD su došle poslednje informacije o 62%. Još detaljniji izveštaj nego na sajtu objavljen je u časopisu ”Srpski pčelar” za april. Sad objavljujemo najnovije informacije. Verovali smo da će se gubici pčela okončati do sredine marta i da će društva koja su preživela zimu, iako oslabljena, nastaviti da se razvijaju na voćno-maslačkovoj paši. Ipak, do toga nije došlo. Napro...

Pročitaj više

mar252025 by AgroservisBez komentara

Ove godine neće biti kajsija za jelo i kuvanje

Vesti

IZVOR: politika.rs Pod velikim su znakom pitanja i proizvođači džema, jer je ovo voće ponovo najviše stradalo od mrazaProlećni mraz ponovo je uzeo danak u voćnjacima širom Srbije, a kao i prošle godine, ali i nekoliko sezona najviše su stradali zasadi kajsije. Kako javljaju voćari iz različitih krajeva zemlje, niske jutarnje temperature najviše su pokosile ovu vrstu voća koja je u fazi cvetanja osetljiva i kada se temperatura spusti i na stepen ispod nule. Najsumornije izjave proizvođača su da ove godine kajsije neće biti za jelo, a proizvodnja džema i ostalih proizvoda je pod velikim znakom pitanja. U takvim situacijama i manjka na tržištu cene tog voća će, naravno, biti izuzetno visoke. Zvanične informacije o stepenu oštećenja zasada kajsija, ali i drugih ranih sorti voća još ni...

Pročitaj više

mar252025 by AgroservisBez komentara

Kako šumski požari i bujične poplave pospešuju jedni druge

Drugi pišu

FOTO: US Forest Service / FlickrIZVOR:klima101.rs Kako ove dve naizgled nepovezane pojave rade udruženo, i kakve to ima veze sa erozijom tla pišu dr Slobodan Milanović i dr Siniša Polovina sa Šumarskog fakulteta u Beogradu Kraj je marta – širom Srbije, ratari i voćari pripremaju parcele pred tekuću sezonu, što nažalost podrazumeva i spaljivanje raznih poljoprivrednih ostataka. U međuvremenu, u ovo doba godine vremenski uslovi su često relativno suvi i vetroviti, odnosno povoljni za širenje vatre. Usled kombinacije ovih faktora, meseci mart i april čine jedan od „kritičnih perioda” za pojavu šumskih požara u Srbiji. Javno preduzeće „Vojvodinašume” je tim povodom objavilo i saopštenje 10. marta, apelujući na građane da „ne pale vatru na otvorenom prost...

Pročitaj više

mar242025 by AgroservisBez komentara

KLIMA I ZAKUP ORANICA KROJE PROLEĆNU SETVU

Vesti

Poljoprivrednici koji se bave intenzivnom ratarskom proizvodnjom u Srbiji i da bi ostali robni proizvođači, moraće da nađu usev koji će pokriti deo oranica koje ne zauzimaju više: šećerna repa, kukuruz, uljana repica i soja... Prema sadašnjim prognozama, šećerna repa će biti posejana na oko 35.000 ha umesto na 45.000 ha ili 50.000 ha. Uljana repica koja za sada odlično izgleda, daleko je od površine od 50.000 ha. Prognoza ide dalje: kukuruz zbog sušnih uslova i veoma niskog prinosa u pojedinim regionima ukupno neće premašiti setvu od 850.000 ha, u Banatu su potpuno odustali od setve soje pa i šećerne repe. Agronomi iz regiona tvrde da za najmanje 150.000 ha, a zbog umanjenja setve uobičajenih kultura nemaju pouzdan predlog za ratare šta bi sejali. Uz solidne agrotehničke mere i po...

Pročitaj više

jan302025 by AgroservisBez komentara

Kako su klimatske promene nagrizle stari narodni kalendar

Drugi pišu

Žetvar, grozdober, šumopad… Ovo su stari narodni nazivi meseci. Da li važe i u Srbiji promenjene klime? IZVOR: KLIMA101.rs Autorka: Jelena Kozbašić Nekada smo umesto januara, februara, marta imali drugačije nazive meseci. Jezičke rekonstrukcije nam pokazuju da bi stari narodni kalendari, zasnovani na prirodnim ciklusima i godišnjim dobima, danas bili zastareli u svetlu klimatskih promena Januar je, a deca u obližnjem školskom dvorištu igraju fudbal u majicama kratkih rukava. Slično stanje zatičemo i u lokalnim kafićima. Ovo bi nekada bio hrabar potez – ali ove nedelje, u sam osvit 2025. godine, temperature u Beogradu znatno su iznad januarske normale, idu i preko 20 °C. U utorak, 28. januara ove godine, zabeležili smo najtopliji januarski dan u prestonici u po...

Pročitaj više

dec192024 by AgroservisBez komentara

Srbija je neslavni šampion Evrope u ranjivosti na klimatske promene. Možemo li to da promenimo?

Drugi pišu

IZVOR:KLIMA101.RS Nije stvar samo u našem geografskom položaju, već i u lošim politikama koje nas puno koštaju, piše Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i pokazuje to kroz primer problema u praćenju posledica atmosferskih nepogoda FOTO: Anders Sandberg / Flickr Republika Srbija je prva u Evropi po ranjivosti na klimatske promene. Za ovo neslavno prvo mesto znamo na osnovu analize komponente GAIN indeksa koja se naziva ranjivošću. Inače, GAIN indeks je jedan od najprihvaćenijih pokazatelja prilagođenosti država na klimatske promene. Visok nivo ranjivosti znači da važni privredni sektori, poput poljoprivrede, vodoprivrede ili energetike nisu u skladu sa trenutnim i budućim stanjem klime. Naznake toga možemo uočiti i bez a...

Pročitaj više

dec42024 by AgroservisBez komentara

Održana edukativna radionica za poljoprivrednike o klimatskim promenama

Vesti

IZVOR RTV NOVI SAD - Klimatske promene, odnosno globalni trend porasta temperature, zajedno sa izmenjenim obrascima padavina i ekstremnim vremenskim pojavama, imaju direktan uticaj na poljoprivredu. Agronomska struka je pred velikim zadatkom - kako se na najproduktivniji način uhvatiti u koštac sa izazovima klimatskih promena. Sve počinje edukacijom, saglasni su stručnjaci i poljoprivrednici. A u toj borbi institucionalna podrška je posebno važna. Upravo zbog neophodnosti edukacije poljoprivrednika, resorno ministarstvo i Udruženje “Poljoprivrednici nove generacije”, u čijem je fokusu inovativan pristup poljoprivrednoj proizvodnji, pokrenuli su seriju edukativnih radionica, od kojih je prva održana u sremskom selu Rivica. Ugledni stručnjaci i predstavnici institua...

Pročitaj više

avg242024 by AgroservisBez komentara

IZUZETNO LOŠ PRINOS ULjARICA NA VOJVOĐANSKIM NjIVAMA

Tržište

Izvor: Dnevnik.rs Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje. Uljarica je pre dospela za ževtu, kao i druge poljoprivredne kulture zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da bude veličine graška, i vlažno svega osam procenata. Soje imamo posejane na približno 220.000 hektara, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, dok na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram soje od prošle godine vredi 61 dinar bez PDV-a. S novim rodom se još ne trguje, ali otkupljivači nude za desetak dinara nižu cenu. Poljoprivrednik Rajko Sibinski sa Čeneja kod Novog Sada kazao je da su prinosi u čenejskom ataru šareni i daleko ispod proseka. - U zavisnosti od ...

Pročitaj više