Komentar Hansa Heninga Rotbola, poljoprivrednika iz Danske i predsednika Evropskog kluba ratara
Evropsko ratarstvo je oduvek bilo oblikovano promenama — ali tempo promena sa kojima se danas suočavamo deluje drugačije. Kao poljoprivrednici, navikli smo da upravljamo neizvesnošću. Varijabilnost vremenskih prilika, od obilnih padavina do suša i kolebanja temperature, nije novost u danskoj biljnoj proizvodnji. Ipak, potreba za stalnim prilagođavanjem postala je odlučujuća karakteristika modernog poljoprivrednog poslovanja. Izbor odgovarajućih sorti, diverzifikacija plodoreda i jačanje dugoročnih strategija za upravljanje vodama više nisu opcije, već ključni alati za upravljanje rizikom. Na primer, iskustva iz danskih priobalnih područja i oblasti fjordova ukazuju na to da smanjeni pritisak od ispuštanja otpadnih voda može imati pozitivne efekte na kvalitet vode i biodiverzitet. Ova iskustva čine važan element u ukupnoj proceni budućnih inicijativa za unapređenje životne sredine.
Istovremeno, najveći pritisak koji mnogi poljoprivrednici trenutno osećaju ne dolazi samo od klime, već iz regulative. Širom Evrope, poljoprivredna politika ulazi u fazu brze tranzicije. Novi ekološki zahtevi, izmene u primeni Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i eko-šeme, kao i sve veće obaveze u vezi sa dokumentacijom, zahtevaju značajna prilagođavanja na gazdinstvima. U Danskoj, na primer, inicijative povezane sa obnovom prirode — kao što su pošumljavanje, ponovno vlaženje niskih zemljišta i stvaranje novih prirodnih područja — redefinišu korišćenje zemljišta i utiču na dostupnost produktivnih poljoprivrednih površina.
Ovi razvoji događaja nose velike ekonomske posledice. Investicije u nove sisteme, savetodavne usluge i operativne promene zahtevaju vreme i finansijsku otpornost. Planirane mere, kao što su oporezivanje emisija CO₂ iz bioloških procesa i strožiji propisi o azotu i pesticidima od 2027. godine pa nadalje, unose dodatnu neizvesnost. Postepeno izbacivanje određenih sredstava za zaštitu bilja, uključujući supstance povezane sa PFAS-om, ilustruje širi izazov: očuvanje produktivnosti dok se „alatnica“ za zaštitu bilja smanjuje, a održive alternative su još uvek u fazi razvoja.
U isto vreme, evropska poljoprivreda posluje u nestabilnom globalnom okruženju. Eskalacija geopolitičkih konflikata — bilo u Ukrajini, unutar globalnih trgovinskih sporazuma kao što je Mercosur, ili kroz tenzije oko carina koje uključuju Sjedinjene Američke Države — direktno utiče na bezbednost hrane i tržišne cene. Od poljoprivrednika se očekuje da pruže stabilnost dok se kreću kroz nestabilnost koja seže daleko izvan kapija njihovih imanja.
Zbog toga su inovacije važnije nego ikada. Selekcija i nove tehnologije, uključujući nove genomske tehnike, moraju ostati deo diskusije ako Evropa želi da osigura produktivnost uporedo sa održivošću. Istraživanja sprovedena tokom decenija već pokazuju kako se poljoprivredni sistemi mogu prilagoditi ekološkim ciljevima; na primer, kroz značajno smanjenje upotrebe azota od 1980-ih godina. Izazov koji predstoji jeste da se osigura da inovacije ostanu dostupne i da regulativa podržava, a ne da usporava napredak.
Na kraju, jedna lekcija postaje sve jasnija: poljoprivrednici se ne mogu sami suočiti sa ovim izazovima. Razmena znanja i iskustava preko granica je od presudnog značaja. Mreže poput Evropskog kluba ratara igraju vitalnu ulogu u izgradnji mostova između različitih perspektiva unutar evropske poljoprivrede. Jača saradnja biće neophodna ako želimo otporno, produktivno i održivo ratarstvo u Evropi i nakon 2026. godine.