Kraj „uravnilovke“ u agraru: Ko ulaže više, dobija veću podršku države

BEOGRAD – Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je korenitu promenu agrarne politike Srbije za 2026. godinu. Ključna novina je uvođenje principa po kojem će podsticaji direktno zavisiti od visine ulaganja u proizvodnju, uz obavezu pravdanja dobijenog novca fiskalnim računima.

Pravdanje svakog dinara

Država više neće tolerisati nenamensko trošenje sredstava. Budući da poljoprivreda koristi više od 62% ukupnih državnih podsticaja (preko 100 milijardi dinara), Glamočić ističe da taj novac mora ostati u sektoru, a ne da se preliva u druge delatnosti.

„Prvi put uvodimo pravdanje podsticaja računima. Pare koje dobijete od države, morate uložiti nazad u poljoprivredu“, jasan je ministar.

Novi model isplate: Livade, voćarstvo i navodnjavanje

Promena politike donosi i nove prioritete na terenu:

• Dve rate za ratare: Prva rata za biljnu proizvodnju biće isplaćena svima linearno, dok će druga rata na jesen zavisiti od intenziteta ulaganja.
• Livade i pašnjaci: Vlasnici pašnjaka će dobijati sredstva samo pod uslovom da poseduju najmanje jedno uslovno grlo stoke (preživara).
• Voćarstvo i povrtarstvo u prednosti: Veće podsticaje mogu očekivati oni koji gaje kulture visoke vrednosti (povrće, voće, cveće) i oni koji investiraju u sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i zaštitu od mraza.

Oporavak stočnog fonda i bilans sa mlekom

Uprkos problemima u svinjarstvu, statistika pokazuje prve znake oporavka. Broj priplodnih krmača je prošle godine porastao za 11.000 u odnosu na 2024, dok je ukupan fond svinja veći za 10%. Drastično je smanjen i uvoz prasadi – sa 490.000 na svega 190.000 komada.

U sektoru mlekarstva, Srbija je učvrstila poziciju neto izvoznika. Proizvodnja mleka je porasla za 10%, a tokom 2025. godine izvezeno je 28% više mleka nego što je uvezeno, pri čemu su ključna tržišta zemlje CEFTA regiona i Bugarska.

Ključne brojke izveštaja:

IZVOR: rtv.rs