Mlekari: U vrhu po produktivnosti, a na dnu po otkupnoj ceni
Proizvođači mleka u Hrvatskoj odbacuju tvrdnje da je prosečna proizvodnja po kravi svega 5.500 kilograma godišnje i upozoravaju da je reč o pogrešnoj metodologiji u kojoj se „mešaju kruške i jabuke“.
Kako piše Glas Slavonije, domaće mlekarsvo, ionako ozbiljno uzdrmano, poslednjih 12 godina beleži gotovo prepolovljenu samodovoljnost – sa oko 75 odsto pala je na približno 40 procenata. U takvim okolnostima, dodatni udar na sektor došao je kroz medijske navode da je produktivnost krava u Hrvatskoj znatno niža u odnosu na Mađarsku i Češku, odakle dolazi najveći deo uvoznog mleka.
„Ne mogu se računati krave dojilje“
U Savezu udruženja hrvatskih uzgajivača holštajna (SUHUH) ističu da je problem u pogrešnom obračunu.
– Kada se u proseku proizvodnje po grlu uzmu u obzir i krave dojilje i mlečne krave, dobije se cifra od oko 5.500 kilograma mleka godišnje. Međutim, krave dojilje nisu namenjene proizvodnji mleka za tržište, već isključivo za telad. U Češkoj i Mađarskoj te kategorije su jasno razdvojene, dok se kod nas sve sabira, što daje iskrivljenu sliku – objašnjava predsednik SUHUH-a Branko Kolak.
Prema njegovim rečima, kada se posmatraju isključivo mlečne krave, posebno holštajn rasa, produktivnost prelazi 8.000 kilograma godišnje, dok velike farme sa više od 100 krava često dostižu i preko 9.000 kilograma.
– Po produktivnosti holštajna smo među pet do šest najboljih zemalja u EU, čak ispred Nemačke i niza drugih država. Problem nije proizvodnja, već otkupna cena mleka – naglašava Kolak.
Usitnjena proizvodnja i mali proizvođači
Slično mišljenje dele i u Croatiastočaru, gde ističu da ukupni proseci skrivaju ogromne razlike između malih i velikih proizvođača.
– Jedno je gledati ukupan otkup mleka i ukupan broj krava, od kojih značajan deo uopšte nije u sistemu otkupa. Tada se dobija produktivnost ispod 6.000 kilograma godišnje po kravi. S druge strane, velike farme postižu vrhunske rezultate – kaže predsednik Croatiastočara Branko Bobetić.
On podseća da su u Hrvatskoj dominantna mala gazdinstva sa pet do deset krava, dok su veliki sistemi poput Belja ili Žita nosioci visokih prinosa.
– Češka je sačuvala velike poljoprivredne sisteme iz bivše države, dok smo mi bivše PIK-ove uglavnom uništili. Zato Česi danas imaju najveću prosečnu veličinu stada u Evropi i izuzetno intenzivnu proizvodnju – objašnjava Bobetić.
Otkupna cena – ključni problem
I dok proizvođači tvrde da su po produktivnosti konkurentni, po otkupnoj ceni mleka nalaze se na samom dnu Evrope.
– Kod nas je otkupna cena 48–49 evrocenti po litru, dok je evropski prosek 53–54 centa, a bila je i 57. Kada u Evropi cena raste, mi rastemo sporije, a kada pada – padamo brže – kaže Kolak.
Dodaje da bi dostizanje evropskog proseka, poput onog u Francuskoj ili Austriji, ne samo zaustavilo pad proizvodnje već bi omogućilo i njen rast. Posebno kritikuje odluku Vlade o ograničavanju cene svežeg mleka na policama.
Robotizacija kao šansa, ali skupa
Pojedini proizvođači razmišljaju o investicijama u robote za mužu. Zorka Čerba iz Donjeg Miholjca navodi da iskustva pokazuju povećanje proizvodnje za dve do tri litre mleka po kravi dnevno, jer robot omogućava mužu tri do četiri puta dnevno, uz precizno doziranje hrane.
Strah od „bugarskog scenarija“
U SUHUH-u upozoravaju da bi nastavak negativnih trendova mogao dovesti do potpunog gašenja domaće proizvodnje mleka, poput Bugarske.
– Samodovoljnost je pala na 40 odsto. Ako se ovako nastavi, pitanje je hoćemo li ove godine uopšte dostići proizvodnju od 400 miliona litara – upozorava Kolak.
Podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je u poslednjih pet godina ukupan broj krava svih rasa smanjen za 15 odsto, dok je broj mlečnih i kombinovanih rasa pao za čak 20 procenata. Istovremeno, broj izvornih i mesnih rasa porastao je za 36 odsto.
Prema Croatiastočaru, i dalje postoji oko 40.000 krava kod posjednika čije mleko ne ulazi u otkup, što dodatno narušava statistiku i održivost sektora.
– Ključno pitanje je šta znači održiva proizvodnja mleka na porodičnom gazdinstvu. U Nemačkoj je još pre Zelene agende izračunato da je za dostojan život jedne porodice potrebno najmanje 75 krava – zaključuje Bobetić, ističući da je dobar menadžment presudan za visoku produktivnost.
Izvor: Glas Slavonije
(Tekst prerađen i prilagođen za AgroServis)