Dok Brisel i Peking ukrštaju koplja oko subvencija za električna vozila, ceh bi mogli platiti evropski farmeri. Sa uvođenjem visokih carina na mlečne proizvode iz EU, tržište se suočava sa viškovima koji prete da obore cene na kontinentu, ali i da preplave tržište Balkana.
Evropski agrarni sektor ušao je u završnicu 2025. godine suočen sa jednim od najvećih izazova u poslednjoj deceniji. Ono što je počelo kao tehnološki spor oko dominacije na tržištu električnih automobila, eskaliralo je u direktan trgovinski sukob koji pogađa srce evropskog sela – proizvodnju mleka.
Kineski „bedem“ za evropske sireve
Kinesko Ministarstvo trgovine (MOFCOM) realizovalo je svoje pretnje u decembru 2025. godine, uvodeći privremene antidamping carine na uvoz mlečnih proizvoda iz Evropske unije. Udar je hirurški precizan: najviše su pogođeni prerađivači iz zemalja koje su najglasnije podržale barijere za kineska vozila.
Italijanski gigant Sterilgarda Alimenti suočava se sa carinom od 21,9%, dok su dansko-švedska Arla Foods i holandska FrieslandCampina prošle znatno gore, sa stopama koje dosežu do 42,7%. Za evropske mlekare, koji godišnje u Kinu izvezu robu u vrednosti od blizu 600 miliona dolara, ovo praktično znači gubitak konkurentnosti na najbrže rastućem tržištu sveta.
Proizvodnja raste, ali i troškovi
Paradoksalno, dok se spoljna vrata zatvaraju, evropske krave proizvode više nego ikada. Prema podacima Eurostata, u 2024. godini isporučeno je rekordnih 161,8 miliona tona sirovog mleka. Ipak, taj uspeh prati gorak ukus. „Zelena agenda“ EU i strogi propisi o emisiji metana podigli su operativne troškove za 15%, čineći profitne margine tanjim nego ikad.
Iako su cene mleka na policama krajem 2024. skočile za preko 15%, tokom 2025. došlo je do stagnacije. Sa gubitkom kineskog tržišta, stručnjaci predviđaju da će se viškovi sira i maslaca preliti na unutrašnje tržište, što bi moglo dovesti do novog pada otkupnih cena sirovog mleka.
Balkan: Između čekića i nakovnja
Za poljoprivrednike u Srbiji i regionu, ovaj „rat“ je mač sa dve oštrice. S jedne strane, Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, što otvara prostor za domaći izvoz dok su Evropljani pod sankcijama. Međutim, realnost na terenu je drugačija.
„Opasnost leži u damping cenama,“ upozoravaju analitičari. Viškovi iz EU će neminovno tražiti put ka tržištima sa niskim carinskim barijerama, poput našeg. Jeftin uvozni sir iz Holandije ili Nemačke mogao bi dodatno ugroziti domaće farme koje se već bore sa smanjenjem stočnog fonda.
Tehnologija kao slamka spasa
Kao odgovor na krizu, evropski farmeri ubrzano prelaze na „Smart Farming“. Roboti za mužu i senzorska analitika postaju standard, a ne luksuz. Prosečan prinos po kravi u EU dostigao je 8.120 kg godišnje, što je strategija preživljavanja – proizvesti više sa manje resursa i radne snage.
Šta donosi 2026. godina?
Ukoliko diplomatija ne odnese pobedu, mlekarski sektor čeka bolno restrukturiranje. Dok se Novi Zeland i Australija već pozicioniraju da popune prazninu na kineskim policama, Evropa će morati da traži nova tržišta u Vijetnamu i Africi. Za male farmere, poruka je jasna: opstaće samo oni najefikasniji, dok će se geopolitičke igre i dalje igrati preko leđa proizvođača hrane.
Ključni podaci u fokusu:
- Vrednost ugroženog izvoza EU: cca 589 miliona dolara godišnje.
- Rekordna proizvodnja: 161,8 miliona tona mleka u EU (2024).
- Najveća carina: 42,7% za FrieslandCampina (Holandija).
- Prinos: Prosečno 8.120 kg mleka po kravi godišnje u EU.
Reference:
- Eurostat: „Milk and milk product statistics 2024/2025“.
- Izveštaj Ministarstva trgovine NR Kine (MOFCOM), decembar 2025.