Beograd
19.7.2024.
Među skoro 200 učesnika u Narodnoj skupštini Srbije, na javnom čitanju pravedne raspodele novca poreskih obveznika uklopljenog u agrarni budžet za narednu godinu, bila je i govorila i Olivera Latinović iz Nacionalne asocijacije odgajivača goveda Srbije. Ona živi u Nakovu gde ima farmu krava muzara. Na samom početku šestominutnog izlaganja, kao iskusan farmer, iznela je jasne potrebe odgajivača mlečnih goveda, kao i zahteve i predloge za očekivane mere države.
-Nacionalne mere su pomogle da mnoge farme do sada opstanu i unaprede svoju proizvodnju, država je izdvojila dosta sredstava, ali neke mere su ukinute – finansiranje robota za mužu i pojenje teladi. Mnogi nisu bili spremni ranije da uđu u tako veliku investiciju koju podrazumeva IPARD. Trebalo bi da se nastavi mera robotizacije po prethodnom modelu iz 2019/20. godine. Radne snage sve je manje, niko neće u štalu i uslovi rada su teški, radi se i na -20 i na plus 40° C. Mladi odlaze u gradove i nemamo koga da zaposlimo. Ko se dočepa asfalta, niko se ne vraća u blato i đubar – iznela je Latinovićka.
-Da bi uložili u opremu i mehanizaciju treba nam podrška države kroz nacionalne mere i javne pozive. Od mehanizacije potrebne su miks prikolice, prikolice za izđubravanje, telehenderi, utovarivači traktori i ostalo za opremanje farmi: skreperi, police, ventilatori, oprema za mužu – izmuzišta kompletna tehnologija za stajnjak.
Izgradnju i adaptaciju objekata infrastrukture država može da podrži kroz finansiranje dela kamate kod poslovnih banaka na duži rok nego što je sada tri godine. Pošto su velike investicije, potrebno je da država ukine limit od 29 grla, ili da ga poveća jer ovako farmer ne mogu da učestvuju u javnim pozivima, već samo za premije genetiku i tov. Ostali smo u nekom međuprostoru, a za IPARD nismo spremni. Evropa je godinama spremala svoje proizvođače za te fondove- prenela je poruku farmera Latinovićka. Ona se i osvrnula na detalje proizvodnje mleka sa vrlo preciznom računicom.
-Farmeri nisu prepoznati kao veliki potrošači goriva. Farma od 100 muznih grla sa pratećim kategorijama godišnje potroši 28. 000 l goriva: na čišćenje 110 l, na silažu 51 l, na senažu 39 l, stajnjak 30 l i na slamu 33 l. Prateće kategorije: hranjenje čišćenje 15 l što na godišnjem nivou po jednoj kravi se potroši 278 l. Moje gazdinstvo i ostali koji imaju farme su ostali bez subvencionisanog goriva već u februaru- martu, a setva još nije ni počela -požalila se ona.
-Takođe nemamo pravo na subvencionisano gorivo za državno zemljište po pravu prečeg kao da smo kažnjeni, za taj zahtev. Ne znam iz kog razloga je tako – mi gorivo trošimo za obradu tog zemljišta, niti imamo prava na subvencije. Iz godine u godinu polako ostajemo bez tog zemljišta pošto se uglavnom vraćamo restituciji.
Za iduću godinu predlažemo meru subvencionisanje junica iz sopstvene proizvodnje da bi ostavljali ženska priplodna grla i proširivali proizvodnju. Jedini način da nam ne ostanu prazna sela jeste sigurna egzistencija proizvođača. Ko ima životinje, on je vezan za to mesto. Ako jednom napusti ovu proizvodnju, više se u nju ne vraća, što jedan moj drug kaže koji je rasprodao krave: -Ne treba mi u dvorištu ništa što diše jer je to obaveza!
Subvencija za to je povećana na 22.000 dinara i to je dobra podrška tovljačima. Postoji problem – nemamo dosta teladi pa se to nadoknađuje uvozom.
Premija za mleko od kada je povećana na 19 dinara je uspela da stabilizuje ovu proizvodnju jer su ulaganja ogromna, obrt jako spor i bukvalno bez nje ne bi preživeli. Čeka se premija da se plate fakture i računi i zato nam je bitno da postoji kontinuitet u isplati.
O prihodima farmera koje ostvaruju iz državne kase, void se precizna evidencija: ko ima subvenciju preko 10 miliona vraća 10%, a preko 20 miliona vraća 15%. Primer: ako imate 1. 500 l mleka dnevno vi ste prekoračili taj limit. Potrebno je da se ukine limit ili podigne granice srazmerno povećanju premije za mleko, ako zanemarimo ove činnjenjice, farmer su kažnjeni iako dobro i uspešno radie i imaju rezultate.
Neophodno je pronaći mere koje bi bile pomoć za male proizvođače mleka. Neko kaže das u oni socijalna kategorija – nisu. Oni zarađuju svoj hleb direktnim investicijama da bi unapredili svoju proizvodnju i ponavljam da bi ostali na selu, a tih malih ima 70 % od tog deo su i staračka domaćinstva. Oni neće aplicirati za proširenje proizvodnje i ulaganje u opremu, ali ima i mladih porodica kojima treba dati vetar u leđa da ostanu u ovoj proizvodnji. Pozivamo, ako neko naše ciljeve prepoznaje kao dobre i ima želju da se pridruži asocijaciji, da bi što uspešnije rešavali tekuće problem, neka uđu u naše redove – zaključila je Olivera Latinović.