Izvor: BBC
Prevod: A. Milić, Poljoprivrednik
Photo: freepick (ilustracija)
Rezultat primene preparata je zemljište koje zadržava vodu, postaje otpornije i spremno za sadnju za svega nekoliko sati.
Inspirisani tajnom plodnosti delte Nila, naučnici su napravili smešu sastavljenu od gline, vode i lokalnog zemljišta kako bi stvorili supstrat na kojem mogu da se gaje usevi.
Projekat je započet pre nekoliko godina u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za samo 40 dana, nekadašnji pustinjski pesak u ovoj zemlji bez izlaza na more pretvoren je u polje prepuno sočnih, zrelih lubenica koje su sazrevale pod arabijskim suncem.
Za zemlju koja uvozi 90% svog svežeg voća i povrća, to je bio izuzetan događaj. Suva i negostoljubiva pustinja pretvorena je u bujnu voćarsku farmu jednostavnim dodatkom gline i vode.
Ipak, ništa nije bilo tako jednostavno – ove lubenice uzgojene su zahvaljujući tečnoj „nanoglini“. Upotrebljena je tehnologija za obnavljanje zemljišta po uzoru na plodnu deltu Nila u Egiptu.
Plodna delta Nila kao inspiracija
Tokom osamdesetih godina, delovi delte Nila u Egiptu prestali su da daju plodove. Dugo poznata po svojoj plodnosti, delta je hiljadama godina bila pouzdano mesto za poljoprivredu, uprkos blizini pustinje. Njena produktivnost omogućila je starim Egipćanima da se oslobode isključivo egzistencijalne poljoprivrede i razviju moćnu civilizaciju koja je svetu ostavila kulturna dostignuća poznata i danas.
Ali i pored toga što je vekovima hranila zajednice, plodnost tla nestala je za svega desetak godina.
Naučnici su otkrili da su letnje poplave Nila vekovima nanosile minerale, hranljive materije i – što je ključno – čestice gline sa istočnoafričkog sliva, taložeći ih na zemlji delte. Upravo je glina davala zemlji stabilnost i plodnost.
Ali gde je nestala?
Odgovor se krio u gradnji Asuanske brane šezdesetih godina. Ova impozantna građevina trebalo je da reguliše poplave i omogući predvidiviju poljoprivredu, ali je ujedno zaustavila dotok hranljivih nanosa. Posle samo jedne decenije bez prirodnog „dopunjavanja“, plodnost zemljišta u delti bila je iscrpljena.
Nakon što su naučnici shvatili problem, počeli su da rade na rešenju.
„Zemljište siromašno hranljivim materijama ne može da zadrži vlagu, niti da omogući rast biljaka. Prisustvo gline u pravoj meri menja sve to“, objašnjava Ole Sivertsen, direktor kompanije Desert Control iz Norveške, koja je razvila nanoglinu.
Dodavanje gline zemljištu nije nova praksa – poljoprivrednici to rade hiljadama godina. Ali obrada teških glinovitih zemljišta bila je naporna i štetna za mikrofloru zemljišta. Kopanje i preoravanje oslobađaju ugljenik u atmosferu i narušavaju složene mreže gljivica koje čuvaju strukturu zemljišta.
Zato je norveški inženjer Kristian P. Olesen decenijama tragao za receptom kojim bi glinu pretvorio u tečnost koja lako prožima pesak, stvarajući plodno zemljište.
Posle brojnih testova u Kini, Egiptu, UAE i Pakistanu, razvijen je balansirani nanosloj gline (200–300 nanometara) koji obavija svaku česticu peska i vezuje vlagu i hranljive materije.
Rezultat je zemljište koje zadržava vodu, postaje otpornije i spremno za sadnju za svega nekoliko sati.
Ušteda i do 50 odsto vode
Tehnologija se poslednjih 15 godina razvijala, a poslednjih godina počela je komercijalna primena nakon uspešnog testiranja u Međunarodnom centru za biosalinu poljoprivredu u Dubaiju.
Prve mobilne fabrike nanogline, smeštene u kontejnere, proizvodiće 40.000 litara na sat i koristiće se za zelene površine u gradovima, jer mogu da smanje potrošnju vode za skoro 50%.
Trenutni troškovi iznose oko dva dolara po kvadratnom metru – prihvatljivo za bogatije farme u UAE, ali preskupo za subsaharsku Afriku, gde je cilj da cena padne na 0,20 dolara. Ako se to postigne, biće relativno jeftino pretvoriti neplodnu pustinju u obradivo zemljište.
Desert Control sarađuje i sa UN-ovim programom za borbu protiv dezertifikacije i projektom „Veliki zeleni zid“ u Africi, kojim se podiže barijera od drveća kako bi se zaustavilo širenje pustinje.
Za druga – neslana ili degradirana zemljišta, rešenje bi moglo da bude proizvod biochar – stabilan oblik ugljenika koji obnavlja strukturu tla i zadržava hranljive materije.