Fjučersi su ove nedelje „probavili“ mešavinu pretežno negativnih fundamenta – predvođenih rekordnom FAO procenom globalne proizvodnje žitarica i snažnim izvoznim potencijalom ključnih regiona – naspram uporno prisutnih rizika vezanih za vremenske prilike u Južnoj Americi, logistička ograničenja u Crnom moru i promene u trgovinskoj politici.

Politički i strukturni trendovi koji oblikuju tržišni izgled

Nekoliko važnih političkih i strukturnih pomaka tokom nedelje dodatno je učvrstilo sliku globalnog tržišta žitarica kao dobro snabdevenog, čak i dok su u igru uveli nove slojeve regulatornih i trgovinskih komplikacija.

Jedan od ključnih naslova bio je privremeni dogovor Evropske unije da za godinu dana odloži primenu Uredbe o sprečavanju deforestacije (EUDR), propisa koji cilja uvoz roba poput soje, kafe, kakaa i palminog ulja koje mogu biti povezane sa krčenjem šuma. EU institucije usaglasile su odlaganje i pojednostavljenje pojedinih zahteva, kao odgovor na kritike proizvođačkih zemalja i industrije u EU zbog administrativnog opterećenja i mogućih poremećaja trgovine.

Ovo odlaganje smanjuje kratkoročne rizike i cenovne premije za izvoznike soje i drugih proizvoda obuhvaćenih EUDR-om, ali ne uklanja dugoročni pritisak ka strožim standardima održivosti i sledljivosti. Sa cenovnog aspekta, odlaganje smanjuje verovatnoću naglog preusmeravanja tokova trgovine tokom ove sezone i preusmerava pažnju tržišta nazad na fundamentalne faktore.

Na fundamentalnoj strani, FAO je podigao procenu globalne proizvodnje žitarica za sezonu 2025–26 na rekordnih 3 milijarde tona, sa 2,99 milijardi u prethodnoj proceni, pre svega zbog boljih izgleda za proizvodnju pšenice. Takođe je podignuta procena globalnih zaliha na rekordnih 925,5 miliona tona, uz projekciju globalnog odnosa zaliha i potrošnje od 22,3%, najvišeg nivoa od ranih 1990-ih.

Ovi podaci su strukturno negativni za referentne fjučerse žitarica jer potvrđuju da svet ulazi u novu sezonu sa veoma udobnim zalihama i smanjenom ranjivošću na šokove u pojedinim regionima.

U Severnoj Americi, Statistics Canada povećala je zvaničnu procenu proizvodnje pšenice za 2025. na 40 miliona tona, oko 3,3 miliona tona više od prethodne procene, i povećala proizvodnju uljane repice na 21,8 miliona tona.

Istovremeno, kanadska proizvodnja kukuruza za 2025. blago je smanjena na 14,9 miliona tona, 3,1% manje nego prethodne godine – ali je ovo zanemarljivo u globalnom kontekstu.

U Sjedinjenim Državama, US Grains & BioProducts Council objavio je godišnji izveštaj o kvalitetu kukuruza, procenjujući da će žetva 2025–26. iznositi rekordnih 425,53 miliona tona, uz rekordne prosečne prinose od 186 bušela po jutru i najmanji procenat polomljenih zrna i primesa u poslednjih 15 godina.

Kombinacija rekordne veličine i visokog kvaliteta obezbeđuje snažnu konkurentnost američkog kukuruza na izvoznim tržištima.

Rusija – već dominantni izvoznik pšenice – izvestila je o snažnom potencijalu. Argusova virtuelna turneja procenjuje da bi ruska proizvodnja pšenice za 2026–27. mogla iznositi 86,5 miliona tona, što je blizu petogodišnjeg proseka i samo blago ispod tekuće sezone.

Istovremeno, ruska statistika pokazuje 15,8% pad prodaje žitarica u periodu januar–oktobar 2025. zbog visokih prelaznih zaliha i odluka proizvođača da zadržavaju robu. Ali izvoz sačmi (suncokret, repica, soja) mogao bi dostići rekordnih 4,4 miliona tona, zahvaljujući rekordnoj proizvodnji uljarica od 32–33 miliona tona i potpunoj samodovoljnosti u soji u evropskom delu Rusije.

Ovo je strukturno negativno za cene proteinskih stočnih hraniva (posebno sojine sačme).

U Ukrajini je signal politike ostao jasan: izvoz će se nastaviti uprkos ratnim rizicima. Ministarstvo ekonomije navodi da bi ukrajinska žetva žitarica u 2025. mogla dostići 60 miliona tona, plus do 20 miliona tona uljarica, uz dve trećine namenjene izvozu.

Međutim, izvoz žitarica i mahunarki od 1. jula do 28. novembra iznosio je 12,14 miliona tona, što je 32% manje nego prethodne godine – pšenica -17%, ječam -37%, kukuruz -50%. Ovo jasno pokazuje da logistika Crnog mora ograničava stvarni izvoz uprkos solidnoj proizvodnji.

Istovremeno, UCAB izveštava da je izvoz u novembru porastao 12% u odnosu na oktobar, dok Udruženje trgovaca žitaricama projicira da bi ukupni izvoz žitarica i uljarica u sezoni 2025–26 mogao dostići 49 miliona tona, pod uslovom da ruski napadi ne oštete kritičnu infrastrukturu.

Na tržištu biljnih ulja, politika je i dalje ključan faktor. Indija je retko unapred kupila velike količine južnoameričkog sojinog ulja za april–jul 2026. zbog očekivanog poskupljenja palminog ulja nakon što Indonezija poveća biodizel mešavinu na B50.

Kratkoročno, međutim, indijski prerađivači otkazali su oko 70.000 tona sirovog sojinog ulja za decembar–januar jer su globalne cene oštro porasle, a rupija oslabila – zbog čega je domaća soja bila povoljnija i podstakla prebacivanje na jeftinije palmino ulje.

Ovaj efekat supstitucije kratkoročno pritiska potražnju za sojinim uljem i podržava palmino ulje.

Fjučersi i kretanja cena

Čikaško tržište provelo je nedelju u fazi konsolidacije i blago negativnog tona za kukuruz i soju, uz mešanu sliku kod pšenice.

Petak, 5. decembar sumirao je nedeljni obrazac:

• SRW pšenica: dan -3 centa; nedelja +0,
• HRW pšenica: dan -1,75; nedelja +6,5 centi,
• kukuruz: dan -1,25; nedelja -1,25 centi,
• soja: dan -2,5; nedelja -20,75 centi,
• sojina sačma: -8,80 $,
• sojino ulje: blago niže.

Godišnji učinak potvrđuje sliku:

• pšenica u sve tri klase: -1,9% do -5,3%,
• kukuruz: -4,5%,
• soja: +12%,
• sojino ulje: +30% YTD.

Razlika je jasna: žitarice su pod pritiskom, uljarice i posebno ulja stoje mnogo bolje.

Vremenske prilike i uslovi useva

U Severnoj Americi nastavlja se prodor hladnog vazduha, uz česte snežne padavine. Većina ozime pšenice dobro je zaštićena snežnim pokrivačem, što minimalizuje rizike.

U Južnoj Americi, vreme ostaje presudni faktor:

Brazil

• neregularne padavine u Mato Grossu, Goiásu i severoistočnim regionima,
• kašnjenje setve soje (78% prema 83% lane),
• poboljšanje vlage u centralnom delu, ali suvoća na jugu može postati problem u januaru.

Argentina

• vruće i pretežno suvo vreme,
• rizik povećanja stresa kod kukuruza i soje ako padavine izostanu,
• promenljivi uslovi zbog smene obilnih kiša i dugih suvih perioda.

Evropa ulazi u zimsku fazu sa uglavnom dobrim nivoima vlage.

Crnomorski region: poboljšanje u Ukrajini i severozapadnoj Rusiji, ali jugozapad Rusije i dalje u deficitu.

JAR – hladnije i vlažno vreme podržava kukuruz.

Paragvaj – blago kašnjenje soje, ali bez ozbiljnog rizika.

Tržišni balans i perspektive

Prva nedelja decembra potvrđuje da su globalni kompleksi žitarica i uljarica strukturno dobro snabdeveni. Rekordna ili blizu rekordna proizvodnja u SAD, Kanadi, Brazilu, Rusiji, Australiji i Argentini, u kombinaciji sa rekordnim globalnim zalihama, drže tržište u blago negativnom tonu.

Wheat: uglavnom u rasponu, HRW nešto jači.
Corn & Soybeans: pod blagim ali stabilnim pritiskom.

Pravi rizici za naredne mesece nisu u ukupnoj ponudi, već u distribuciji i logistici:

Za žitarice:

• Crno more i sigurnosni rizici u Ukrajini,
• nivo reke Misisipi i rečnih sistema u J. Americi,
• nepredviđene trgovinske odluke.

Za uljarice:

• padavine u centralnom i južnom Brazilu,
• vrućina u Argentini,
• strategija kineskog uvoza,
• biodizel politika (posebno Indonesia B50 i Indija).

Ako vreme u Južnoj Americi ne pogorša drastično situaciju, a ne dođe do političkog šoka, tržište će verovatno ostati blago bearish do bočno, uz veći značaj baza i spreadova nego samih fjučersa.