Politika i trgovina: Crnomorska pšenica, otopljavanje odnosa SAD–Kina i signali iz sektora biogoriva
Jedan od najvažnijih događaja vezanih za politiku i trgovinu ove nedelje bio je povratak Turske ruskoj pšenici. Državni zavod za žitarice TMO kupio je 300.000 tona ruske pšenice na osnovu C&F uslova, što je prva takva kupovina od februara 2023. godine, nakon što su dve rekordne domaće žetve omogućile Ankari da na neko vreme smanji uvoz. Turska proizvodnja ove godine pala je sa rekordnih 21 miliona tona u 2023/24 na 17,9 miliona tona u 2025/26, čime se ponovno otvara potreba za uvozom, baš u trenutku kada je Rusija povećala svoju varijabilnu izvoznu taksu na pšenicu.
U isto vreme, Kina je odobrila uvoz ruskih mekinja od pšenice, dodatno učvršćujući crnomorsku regiju kao ključnu za formiranje globalnih cena pšenice za mlevenje i njenih sporednih proizvoda.
Poljoprivredna trgovina SAD–Kina ponovo je u centru pažnje. Početkom nedelje, brodski planovi pokazali su tri broda koja idu ka lukama na američkoj obali Meksičkog zaliva kako bi natovarila prve pošiljke soje i sirka za Kinu nakon maja. Ovo dolazi nakon popuštanja tenzija tokom jeseni i obaveze Pekinga da kupi 12 miliona tona američke soje do januara.
Kasnije izjave američke ministarke poljoprivrede Bruk Rolins pojačale su očekivanja da će uskoro biti najavljen paket pomoći farmerima kao i formalni sporazum o kupovini američke soje. Kina je već rezervisala skoro 1,6 miliona tona soje u samo tri dana – njen najveći nedeljni obim kupovine u poslednje dve godine.
Istovremeno, kineska uloga u sektoru biljnih ulja raste. Veliki viškovi sojinog ulja unutar Kine, povezani sa visokim uvozom soje i slabom domaćom potražnjom, gurnuli su kineski izvoz sojinog ulja u Indiju na rekordne nivoe. Oktobarske isporuke dostigle su skoro 71.000 tona – najvećim delom u Indiju – dok je izvoz tokom prvih deset meseci godine dostigao oko 329.000 tona, skoro tri puta više nego tokom cele 2024. godine.
Popusti u odnosu na južnoamerička ulja i kraće vreme transporta do Indije učvršćuju ovaj novi trgovački tok ka najvećem svetskom uvoznom tržištu sojinog ulja.
U Južnoj Americi, Brazil je poslao važan signal u vezi sa energijom i biogorivima. Vlada je saopštila da su „praktično rešeni“ problemi oko uvoza američkih biogoriva, nakon izmena programa RenovaBio koje su omogućile stranim izvoznicima da dobiju sertifikaciju direktno, umesto preko brazilskih posrednika. Ovo izjednačava uslove za američke isporučioce etanola i biodizela u trenutku kada Brazil koristi biogoriva kao okosnicu svoje strategije dekarbonizacije.
Politika i trgovina takođe su se prepletale u azijskom kompleksu palminog ulja. Očekivano smanjenje indonežanske izvozne takse za više od 50 USD/t u decembru navelo je prodavce da odlože oko 310.000 tona isporuka palminog ulja iz novembra u decembar, kako bi ostvarili veću neto zaradu. Ovaj neuobičajeno veliki pomak mogao bi da podrži terminske cene palminog ulja na Malezijskoj burzi nakon nedavnih četvoromesečnih minimuma.
U međuvremenu, Malezija je prijavila skoro 29% godišnji pad izvoza palminog ulja u Kinu tokom prvih deset meseci 2025, naglašavajući sve veću konkurenciju drugih ulja i pokazatelj da Kina sve više pokriva svoje potrebe alternativnim poreklima i proizvodima, poput sojinog ulja.
Globalni trendovi ponude: velike žetve i promena ravnoteže
Brojne nove procene useva nastavile su da utiču na očekivanja cena, posebno za pšenicu i soju. Indija je objavila prve preliminarne procene za 2025/26, prema kojima će proizvodnja monsunskih žitarica dostići 173,3 miliona tona, što je 3,87 miliona tona više nego prošle godine. Tu je 124,5 miliona tona pirinča i 41,4 miliona tona krupnih žitarica, uključujući 28,3 miliona tona kukuruza, što je 3,5 miliona tona više nego lani. Proizvodnja uljarica procenjena je na 27,56 miliona tona, uključujući 14,27 miliona tona soje i 11,1 milion tona kikirikija.
U Argentini, analiza kompanije LSEG povećala je prognozu proizvodnje pšenice za 2025/26 za 8% na oko 21 milion tona, zahvaljujući boljim vremenskim uslovima i visokim rezervama vlage u zemljištu, iako je žetva usporena zbog obilnih kiša. Očekivano suvlje vreme naredne nedelje trebalo bi da ubrza napredak žetve.
Australija je takođe povećala prognozu za svoju pšenicu. Satelitski podaci i vremenske analize podržavaju povećanje prognoze na 35,6 miliona tona, uz dobro stanje vegetacije u većini regija i blago niže temperature, što je pogodovalo stabilnom napretku žetve.
Za soju, Brazil i dalje dominira. LSEG-ova srednjonedeljna ažuriranja ostavila su prognozu za 2025/26 na oko 178,3 miliona tona, iznad USDA procene od 175 miliona. Agroconsult je kasnije objavio svoju prvu procenu na terenu – 178,1 milion tona, uz povećanje površina i oko 85% zasejanih polja. Deo ove soje biće spreman za izvoz već u januaru, dok se celokupni izvoz očekuje na 109,1 milion tona ove godine i oko 112 miliona naredne godine.
Brazil već sada snažno izvozi: ANEC pokazuje da će isporuke u novembru iznositi oko 4,40 miliona tona soje, 2,50 miliona tona sojine sačme i 6,11 miliona tona kukuruza.
U Crnom moru, ukrajinska žetva žitarica za 2025. sada se procenjuje na najmanje 60 miliona tona, uz dodatnih 19–20 miliona tona uljarica.
Setva ozimih useva za 2026. napreduje dobro — zasnovano je 98,1% planirane površine, uz povoljne vremenske uslove.
Ruski farmeri prodaju žito rekordnom brzinom zbog finansijskih pritisaka i izvoznih ograničenja, što dodatno spušta domaće cene kao i izvozne ponude.
Vremenske prilike: od suše u Južnoj Americi do zimskih oluja u SAD
U Južnoj Americi se beleži prelazak ka sušim uslovima u Argentini i južnom Brazilu, dok sever ostaje vlažniji. Prognoze ukazuju na ispodprosečne padavine početkom decembra, mada je vlažnost zemljišta još uvek relativno dobra.
U Argentini visoka vlažnost se postepeno smanjuje, a nastavak suše mogao bi predstavljati rizik tokom osetljivih faza oprašivanja i nalivanja zrna kod kukuruza i soje. Istovremeno, postoji rizik od novih kišnih talasa koji mogu izazvati lokalne poplave i umanjiti kvalitet zrele pšenice.
U Brazilu je napredak setve soje na 78–81%, nešto sporiji nego prošle godine, ali iznad petogodišnjeg proseka. La Ninja prognoze ukazuju na veći rizik suše na jugu kasnije u sezoni.
Severna Amerika suočava se sa zimskim olujama, jakim vetrovima i naglim padom temperatura. Očekuju se dalje snežne padavine i ispodprosečne temperature, što će okončati preostene radove na poljima i pogurati ozimu pšenicu u fazu mirovanja.
Evropa takođe ulazi u stabilniji period — uz povoljne padavine i zahlađenje, usevi su u dobrom stanju pred zimu.
Crnomorski region ostaje kritičan: iako je u nekim delovima poboljšana vlažnost, suša u jugozapadnoj Rusiji traje, a prognoze ukazuju na natprosečno toplo i suvo vreme narednih 10–15 dana.
Potražnja, logistika i makro faktori
Izvozni podaci SAD pokazuju mešovitu sliku: kukuruz je iznad lanjskog nivoa, soja znatno ispod, a pšenica u porastu. Bangladeš dominira kupovinom američke soje, Meksiko kukuruza, a Filipini pšenice.
Kina nastavlja da utiče na globalne tokove — od kupovine američke soje do privremenog suspenovanja uvoza iz pet brazilskih postrojenja zbog kontaminacije, što je više logističko pitanje nego strateški problem, jer preko 2.000 brazilskih izvoznika ima odobrenje za kinesko tržište.
Na tržištu biljnih ulja, preusmeravanje palminog ulja iz Indonezije u decembar i rekordni kineski izvoz sojinog ulja u Indiju podižu volatilnost i menjaju odnose cena između palminog, sojinog i suncokretovog ulja.
Makro podaci iz SAD pokazuju smanjene zalihe etanola uz blizu rekordnu proizvodnju, što održava snažnu potražnju za kukuruzom iz sektora biogoriva.
Odluka Tyson Foods-a o zatvaranju velikog postrojenja za preradu govedine ističe širu sliku — smanjena ponuda stoke utiče na potražnju za stočnom hranom i troškove mesa.
Prognoza: teme koje treba pratiti
Ulaskom u decembar, ključni faktori biće:
- nastavak suše u Argentini i južnom Brazilu uz uticaj La Niñe,
- razvoj američke ozime pšenice pod zimskim uslovima,
- odluke Turske o daljoj kupovini pšenice,
- dinamika trgovine SAD–Kina,
- brazilska biogoriva i njihov uticaj na tokove etanola,
- rekordne globalne žetve koje mogu ograničiti cenovne skokove uprkos povremenom oporavku.
Sve ove promene će odrediti da li se blago jačanje cena krajem novembra može pretvoriti u održiviji rast, ili će obilne zalihe i dalje ograničavati tržišta na prelasku u 2026. godinu.