Grad, led ili “tuča” ponovo uništava letinu na gotovo istim njivama kao i prethodnih godina, ali se ovakvo nevreme javlja nad njivama gde ga nije bilo poduže.
Sve se događa u jednom ili dva naleta, a odbrana od grada sa raketama ili je bila slaba ili je i nije bilo. Gazdinstva uglavnom ne osiguravaju useve ili to čine kasno. Poljoprivrednici, kada saberu prognoze i procene o nepogodama, trče da se osiguraju. Međutim mnogi od osiguravajućih kuća prestaju sa osiguranjem u maju, a izuzev zakonske obaveze, malo ko od njih izdvaja za fond odbrane od grada.
U celini: poljoprivrednici ne osiguravaju ni 15% proizvodnih površina, iako Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu daje i povećava podsticaje za ove troškove.
Šta je potrebno da shvatimo da nismo na nivou potrebne zaštite letine. Odbrana od grada je moguća, ne sasvim, ali mnogo više nego što je slučaj danas. Država ima sve uslove da sprovede tu organizaciju i sa novim modelom finansiranja obezbedi dovoljno novca. Možda je rešenje u posebnoj organizaciji službi za ove poslove i u savremenoj operativi. Ovaj sektor ne trpi čekanje i široku debatu. Od toga je potrebnija edukacija i usavršavanje u delovanju protiv gradonosnih oblaka u celom regionu. Ovih dana nevreme je pogodilo Mađarsku, Hrvatsku i još neke regione u okruženju. Stručnjaci procenjuju da je potrebna šira odbrana od gradonosnih oblaka. Ne tako davno, naš poznati pilot Steva Popov pripremao je odbranu od leda uz upotrebu specijalnih aviona na širem prostoru. O tome danas više niko ne razmišlja. Sada se u odbrani najviše koriste rakete, sva sreća imamo domaću proizvodnju, i dobra povezanost sa radarskim centrima. Dakle, sistem postoji i zbog toga se očekuje odgovornost za propuste u odbrani od nepogoda, a gde gradonosni oblaci odavno nisu iznenađenje za poljoprivrednike. Na žalost, moguća predvidljivost u ovim slučajevima nije iskorištena za strategiju odbrane.
Osiguravajuće kuće imaju mape područja gde grad uništava useve, voćnjake i povrtnjake i izbegavaju da sklapaju poslove sa proizvođačima, ili, što je i normalno, predlažu veću tarifu za osiguranje. To je njihovo pravo jer čuvaju svoj novac. Poslovna politika osiguravajućih kuća u sektoru poljoprivrede nije najveći problem za poljoprivrednike. Njih brine što nema sigurnosti u organizaciji odbrane i efektima. Gotovo neverovatno je što su strelci dežurni operativci kod protivgradnih rampi mizerno plaćeni i navodno lokalne uprave nemaju osnov da ih više plate iz budžeta, što je van pameti. Kako imaju osnov da za pevanje na trgu izdvoje 2-3 miliona, a da za strelce koji spašavaju njive, voćnjake i vinograde to ne mogu da učine…Ovo nije za verovanje. To je samo deo našeg nemara i javašluka. Nema opravdanja, niti razloga što se zašititi od grada ne poklanja profesionalna pažnja i kontrola, i što se ne koriste meteroološka saznanja o pojavi grada po regionima i učestalosti. Priča o zaštiti u opštini Bačka Palanka je velika opomena. To je ona ista opština u kojoj su posle nevremena držali neisključenu struju u žicama na putu sve do ljudske žrtve. Šta je potrebno da nam se sve dogodi pa da shvatimo da nismo na nivou potrebne zaštite i koliko dugo ćemo da čekamo da je odbrana od ove elementarne nepogode spašavanje i dela nacionalnog dohotka u poljoprivredi , što u ovoj fazi razumevanja snosi samo poljoprivrednik, proizvođač.