Pripremio Čedomir Keco
Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025-2035. dat je od strane resornog ministarstva na javnu raspravu. Reč je o krunskom dokumentu koji dobija na važnosti, jer se u ovom razdoblju očekuje ulazak Srbije u Evropsku uniju. Prema objavljenim strategijama za poslednje dve decenije ovaj Nacrt se značajno razlikuje po sadržaju i pravcima razvoja, ali je premalo odrednica vezanih za našu praksu i nacionalne programe, a pre svega za neophodne promene u jačanju institucija i službi bitnih za poljoprivredu i održivost ruralnih područja.
Poljoprivredno zemljište je bilo i ostalo osnova za razvoj prema onome kako se naša zemlja ponaša u očuvanju i korišćenju ovog resursa, potrebne su hitne promene.
U nacrtu Strategije koji je dat u javnost nisu navedeni modeli niti alati kako da sačuvamo i unapredimo korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Nema ni ocene o tome šta se zaista dogodilo sa poljoprivrednim zemljištem svih kategorija, i nije ni pomenut podatak da je u poslednjih 10 godina nestalo 94.000 hektara pašnjaka. Zbog čega autori ovog dokumenta ne navode Institucije i savetodavna tela za brigu o zemljištu nije jasno. Srbiji je potreban Nacionalni savet za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, a takav savet je potreban i za vode. Poljoprivreda nije prva briga stručnjaka koji odlučuju o upotrebi vode u poljoprivrednoj proizvodnji. Tako nemamo analizu koliko vode i gde se koristi za navodnjavanje iz prvog sloja. Ili: koje je naredio da se iz kanalske mreže DTD ovog leta potiskuje voda za potrebe Đerdapa i da u južnom Banatu većina polja ostane bez vode. U Strategiji ima mesta da se navedu pojedinosti vezane za očuvanje poljopprivrednog zemljišta, a pogotovo pašnjaka kao značajnog izvora zelene energije. Za svaku pohvalu je inicijativa Ministarstva poljoprivrede da se pašnjaci daju na korišćenje isključivo stočarima, i da se ne preoravaju (uzurpiraju).
Iz nacrta Strategije prenosimo deo o politici upravljanja o zemljištu:
Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem
Poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini Republike Srbije upravlja Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV). Osnovni ciljevi upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini su efikasno korišćenje u skladu sa principima održivosti, povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanja parcela. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisano je da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi u skladu sa godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje donose jedinice lokalne samouprave uz saglasnost
MPŠV i to: davanjem u zakup i na korišćenje na period od 1 do 30 godina, odnosno 40 godina za ribnjake i vinograde, za poljoprivrednu proizvodnju. Državno poljoprivredno zemljište se može dati na korišćenje u cilju pošumljavanja, kao i na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe. Poseban izazov kod upravljanja i raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem predstavlja kontinuirano smanjenje njegove ukupne površine usled postupaka vraćanja imovine (restitucije), trajne promene namene zbog urbanizacije, odnosno izgradnje ekonomskih zona pretvaranjem u građevinsko zemljište kada dolazi do prenosa prava javne svojine Republike Srbije na drugog nosioca prava javne svojine, kao i dokazivanje prava svojine drugih lica u sudskim sporovima. Na smanjenje ukupne površine državnog poljoprivrednog zemljišta, značajno može da utiče i stvaranje mogućnosti prodaje poljoprivrednog zemljišta donošenjem podzakonskog akta, kako je propisano pomenutim zakonom. Izazovi u postupku upravljanja i raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem predstavljaju i postupci komasacije poljoprivrednog zemljišta, korišćenje radi uspostavljanja prava službenosti, postupak deobe, odnosno razvrgnuća imovinske zajednice na zemljištu, kao i postupci zamene zemljišta radi ukrupnjavanja.
Prema podacima kojima raspolaže Uprava za poljoprivredno zemljište, a na osnovu javne evidencije o nepokretnostima, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na dan 23. april 2025. godine iznosi 631.080 hektara, od čega 242.296 hektara (ili 38%) čine parcele izuzete od davanja u zakup i na korišćenje zbog razlike faktičkog stanja u odnosu na upisani način korišćenja, odnosno nesprovedenih isprava za parcele koje nisu više u javnoj svojini Republike Srbije. Od ukupno 388.784 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta ponuđenog za zakup, odnosno za korišćenje, ugovorima je dato 267.692 hektara (ili 69%), dok za 121.092 ha (ili 31%) nije bilo zainteresovanih lica za zakup, odnosno za korišćenje.
Uprava za poljoprivredno zemljište je razvila Informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu kojim je u potpunosti digitalizovan postupak davanja u zakup i na korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta. Na
ovaj način zaokružen je deo oblasti korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a dalji koraci u unapređenju i razvoju ovog sistema su u pravcu digitalizacije radova I drugih aktivnosti u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta propisanih Zakonom o poljoprivrednom zemljištu (kontrola plodnosti
obradivog poljoprivrednog zemljišta, uspostavljanje jedinstvene knjige polja i dr.).
U cilju očuvanja raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, stvaranja preduslova za sprečavanje procesa depopulacije i razaranja zemljišnog prostora, izrade programa i projekata zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, procene ugroženosti poljoprivrednog zemljišta, procene pogodnosti za uređivanje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, stvaranja preduslova za primenu naučno-tehnoloških dostignuća u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i izrade dugoročne strategije razvoja poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturno-
istorijskim razvojem, donose se poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kao planski dokumenti. Shodno navedenom, neophodno je, u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, pristupiti izradi Programa za izradu poljoprivredne osnove Republike Srbije i autonomnih pokrajina. Sadržaj ovog programa, definisan je u članu 10. stavu 2. navedenog člana zakona i obuhvata: podatke o granicama područja za koje se donosi poljoprivredna osnova, izvorima i dinamici obezbeđivanja finansijskih sredstava, rokovima izrade poljoprivredne osnove, pregledu postojeće dokumentacije i podloga relevantnih za izradu osnova, kao i analizu potencijala, ograničenja i razvojne prioritete teritorije na koju se osnova odnosi. Program takođe treba da obuhvati i druga pitanja od značaja za celishodnu i strateški usmerenu izradu poljoprivredne osnove.
Pored toga, od posebnog značaja je razvoj jedinstvenog informacionog sistema za komasaciju, predviđenog Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade za period 2024–2027. godine, u okviru prioritetnog cilja 2.7 – Stvaranje preduslova za dalji razvoj tržišta nepokretnosti. Nosilac aktivnosti je Republički geodetski zavod, dok je Ministarstvo predviđeno kao partner u realizaciji ovog cilja.
U narednom strateškom periodu neophodno je reformisati system direktnih podsticaja tako da bude usklađen sa stvarnim načinom korišćenja poljoprivrednog zemljišta, uzimajući u obzir razlike između faktičkog stanja I podataka o klasi i kulturi 7 u Registru nepokretnosti RGZ. Potrebno je razvijati instrumente koji će omogućiti precizniju kategorizaciju podsticaja, uključujući refakcije za dizel gorivo i doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje, kao I proširenje obuhvata podrške na trajne travnjake, eko-šeme i druge prakse u skladu sa pravilima Zajedničke poljoprivredne politike EU. Ovakvim pristupom sistem bi postao pravičniji, efikasniji i usklađen sa agroekonomskim i ekološkim uslovima.