Ovaj otpad, nakon industrijske prerade, predstavlja vrednu sirovinu koja se može iskoristiti u prehrambenoj industriji za proizvodnju funkcionalne hrane
Srbiji se godišnje baci višebaci oko 35–108 kilograma, najčešće voća, povrća i hleba. Dnevna količina bačene hrane dostiže oko 2.000 tona, a najviše se baci u domaćinstvima i ugostiteljskim objektima. I u Evropi se godišnje baci ogromna količina hrane, pri čemu voće i povrće čine značajan deo otpada, često zbog nepravilnog skladištenja ili estetskih standarda. Iako nedostaju precizne, jedinstvene brojke samo za voće, procenjuje se da se milijarde tona hrane bacaju godišnje, sa visokim udelom upravo u razvijenim evropskim zemljama.
Voće i povrće su među najčešće bacanim namirnicama, zatim hleb. U Nemačkoj se, na primer, baci oko 82 kilograma hrane po osobi godišnje, pri čemu pokvareno voće čini značajan deo. Glavni razlozi bacanja su preterana kupovina, loše skladištenje i strogi standardi izgleda plodova. Svakog dana se baci oko 2.000 tona hrane, što je 10 puta više od količine koja se donira. Da otpad nije kraj, već početak novog ciklusa, potvrdio je projekat „Pjur vej” istraživača iz Srbije, sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovaj projekat je pokazao da se otpad od voća i povrća može efikasno valorizovati u vredne proizvode primenom zelenih biotehnologija. Na taj način se ne samo smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu već se istovremeno doprinosi razvoju cirkularne ekonomije i održivom upravljanju resursima, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Petar Ristivojević, vanredni profesor sa Katedre za analitičku hemiju.
Šta su pokazala dosadašnja istraživanja kada je reč o ovom otpadu?
Dosadašnja istraživanja pokazuju da otpad voća i povrća, kao što su kore, semenke i pulpa, predstavlja bogat izvor biološki aktivnih jedinjenja, uključujući polifenole, karotenoide, terpene, i vitamine. Ovi metaboliti ispoljavaju antioksidativna, antidijabetska, imunomodulatorna, antimikrobna i antiinflamatorna svojstva. To znači da otpad može postati vredna sirovina za razvoj novih proizvoda u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.
Za šta može da se iskoristi višak voća i povrća?
Višak voća i povrća, kao i ostaci nakon industrijske prerade, predstavljaju vrednu sirovinu koja se može iskoristiti na više načina u različitim sektorima. U prehrambenoj industriji koriste se za proizvodnju funkcionalne hrane obogaćene biološki aktivnim jedinjenjima. Ovi sastojci doprinose poboljšanju nutritivne vrednosti proizvoda i mogu imati pozitivne efekte na zdravlje. U kozmetičkoj industriji, ekstrakti dobijeni iz ostataka voća i povrća koriste se kao aktivne komponente u kozmetičkim preparatima. Pored toga, ostaci voća i povrća se mogu primeniti u proizvodnji biorazgradive ambalaže. U poljoprivredi, ostaci se koriste za proizvodnju organskih biođubriva, čime se vraćaju hranljive supstance u prirodni ciklus. Na taj način se doprinosi smanjenju količine otpada, efikasnijem korišćenju resursa i razvoju održivih energetskih sistema.
Kako se došlo na ovu ideju?
Poslednjih godina bavimo se valorizacijom otpada od voća i povrća. Iz ovih aktivnosti proistekla je ideja o razvoju integrisanog pristupa valorizaciji ovog otpada. U cilju daljeg unapređenja istraživanja, težimo proširenju aktivnosti uz podršku Evropske komisije, kao i kroz jačanje saradnje i umrežavanje sa vodećim istraživačkim grupama u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Naš cilj je da unapredimo i integrišemo tri ključna procesa, ekstrakciju, fermentaciju i kompostiranje, kako bismo omogućili dobijanje što većeg broja vrednih proizvoda. Ideja je nastala kao odgovor na dva velika izazova: ogromne količine otpada od hrane i rastuću potrebu za održivim i prirodnim resursima. Posebno nam je zadovoljstvo što smo, kao istraživači iz Srbije, sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nosioci ovog projekta.
Odakle nabavljate sirovine i da li je moguća saradnja sa domaćim proizvođačima?
Sirovine prikupljamo iz kompanija koje se bave preradom voća i povrća, trgovinskih lanaca (proizvodi koji nisu prodati ili ne zadovoljavaju vizuelne standarde), kao i direktno od poljoprivrednih proizvođača. Saradnja sa domaćim proizvođačima je veoma važna, jer se upravo kod njih javlja značajan deo viškova koji se mogu iskoristiti.
Da li je otpad kraj i šta je pokazao projekat „Pjur vej”?
Otpad nije kraj, već početak novog ciklusa, što predstavlja jedno od osnovnih načela cirkularne ekonomije. Projekat „Pjur vej” je pokazao da se otpad od voća i povrća može efikasno valorizovati u vredne proizvode primenom zelenih biotehnologija. Na taj način se ne samo smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu već se istovremeno doprinosi razvoju cirkularne ekonomije i održivom upravljanju resursima.
Koji je najvredniji resurs koji se dobija iz ovog otpada?
Savremena istraživanja pokazuju da ove sporedne sirovine sadrže širok spektar jedinjenja, uključujući polifenole, antocijane i karotenoide, kao i dijetalna vlakna, polisaharide, proteine i celulozu. Upravo ova kombinacija komponenti omogućava njihovu primenu u različitim industrijama. Biološki aktivna jedinjenja poseduju antioksidativna, antiinflamatorna i antimikrobna svojstva, zbog čega se koriste u razvoju funkcionalne hrane, dijetetskih suplemenata i kozmetičkih proizvoda. Posebna prednost je mogućnost da se iz iste sirovine dobije više različitih proizvoda, čime se povećava efikasnost iskorišćenja resursa u različitim granama industrije.
Da li se može iskoristiti i druga hrana ili samo voće i povrće?
Ovaj pristup nije ograničen samo na voće i povrće. Moguće je iskoristiti i druge vrste otpada od hrane, uključujući žitarice i upotrebljena biljna ulja, koja se mogu preraditi u bio-goriva. Takođe, otpad iz industrije mesa i ribe predstavlja značajan izvor sirovina koji se može dalje preraditi u različite proizvode, kao što su proteinski hidrolizati, kolagen, želatin, masti i bio-gas. Ovi nusproizvodi mogu imati primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj, kozmetičkoj i energetskoj industriji. Ipak, voće i povrće su posebno pogodni zbog visokog sadržaja vrednih bioaktivnih jedinjenja, dijetalnih vlakana i prirodnih polisaharida, što ih čini izuzetno atraktivnim za dalju preradu.
Koja je razlika u odnosu na konvencionalne procese?
Ključna razlika leži u primeni ekološki prihvatljivih biotehnoloških pristupa koji su efikasniji od konvencionalnih. U ekstrakciji se koriste „zeleni” rastvarači, koji su netoksični, biorazgradivi i pogodni za primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. One omogućavaju efikasniju ekstrakciju biološki aktivnih jedinjenja, manji uticaj na životnu sredinu, uz poboljšanu stabilnost i očuvanu biološku aktivnost ekstrakata. Fermentacija se unapređuje primenom računarskog modelovanja i definisanih mikrobnih konzorcijuma, što omogućava veću stabilnost i veće prinose finalnih proizvoda. S druge strane, u procesu kompostiranja se primenjuju sistemi za „hvatanje” ugljendioksida, čime se smanjuje emisija gasova staklene bašte.
Šta bi masovna primena ovih tehnologija značila za životnu sredinu?
Masovna primena ovih tehnologija značajno bi smanjila količinu otpada na deponijama i emisiju gasova staklene bašte, posebno metana iz organskog otpada. Istovremeno bi se smanjila zavisnost od fosilnih resursa i unapredila održivost industrije. Ovakvi pristupi doprinose i zaštiti biodiverziteta, kao i smanjenju zagađenja vode i zemljišta, jer se otpad usmerava ka ponovnoj upotrebi. Na taj način poboljšava se kvalitet životne sredine i podržava efikasnije upravljanje resursima, u skladu sa ciljevima cirkularne ekonomije i klimatske neutralnosti.
Šta se konkretno dobija ovom preradom?
Dobijaju se funkcionalni napici namenjeni opštem zdravlju, kontroli telesne mase, kao i specifično formulisani proizvodi za sportiste i osobe sa dijabetesom. Pored toga, razvijaju se biođubriva, bioproizvodi kao što su vitamini, i polioli, kao i prirodni kozmetički proizvodi sa efektom usporavanja starenja kože. Svi ovi proizvodi imaju značajno veću dodatnu vrednost u odnosu na inicijalni otpad, jer omogućavaju njegovu transformaciju u funkcionalne, komercijalno i zdravstveno relevantne proizvode.
Šta su naredni koraci ako projekat bude uspešan?
Ukoliko projekat ostvari očekivane rezultate, planira se njegovo proširenje na industrijski nivo i obezbeđivanje dodatnih sredstava za razvoj bezbednih, biorazgradivih alternativa konvencionalnim rastvaračima. Fokus će biti na unapređenju upravljanja otpadom, kao i jačanju saradnje sa industrijom. Dobijeni proizvodi imaće široku primenu, uz podršku razvoju cirkularne ekonomije.
IZVOR: politia.rs