ODJECI: SAJAM ETNO HRANE I PIĆA OBELEŽIO ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE

Beograd, 09.12.2025.

Od četvrtog do sedmog decembra, beogradski Sajam bio je domaćin 19-tog Sajma etno hrane i pića. Pokazalo se da je ovo najveća smotra i izložba prerađevina tradicionalnih proizvoda, ali ove godine sa mnogo manje posetilaca nego ranije (300 izlagača). Osnovni posao obavio je Savet i žiri ovog sajma na čijem čelu su prof. dr Cvijan Mekić i Nenad Budimović. 

Devedeset nagrada i priznanja otišlo je kod vrednih domaćina koji su pokazali, zaista mnogo, šteta je što Sajam nije uložio više novca u obaveštavanje javnosti o ovom događaju a prodavane su ulaznice! Zadružni Savez Srbije, okupio je najviše izlagača – od proizvođača suhomesnatih proizvoda preko testenine do marketinški dobro upakovane zimnice kompota, ajvara, čvaraka. 

Na njihovom štandu pojavio se proizvod značajan za zdravstveno-bezbednu proizvodnju povrća, voća pa i grožđa. Reč je o novom proizvodu – biološkom dugotrajnom đubrivu od ovčije vune! Da nije greška – od ovčije vune! Ovaj proizvod je izložila Stočarska zadruga iz Bujanovca, a poreklom je iz BiH – Kozarske Dubice. Uskoro će ovo đubrivo proizvoditi i Zadruga iz Bujanovca koja je sa kompanijom „Kozarsko Polje“ čiji vlasnik je Deniel Mujkanović koji se ovom proizvodnjom i ogledima bavi 7 godina i spreman je da do detalja pomogne zadruzi u Bujanovcu u realizaciji investicije.

Direktor bujanovačke Zadruge Srđan Mitrović je obavestio novinare da su u toku pripreme za ovu preradu, i da postoje objekti za mašine i magacin. 

• Mnogo nam znači što nas je Zadružni Savez Srbije prepoznao kao značajne partnere i što sa ovim Savezom potpisujemo sporazum o logističkoj saradnji – rekao je Mitrović.

Predsednik Združnog Saveza Srbije Nikola Mihajlović je uz izraženu podršku istakao:

• Ovaj projekat je po obimu mali ali izuzetno koristan. Spašavamo naš prostor od daljeg zagađenja. Investicija se uklapa u moto rada zadrugara – rad, znanje i udruživanje su naš orjentir.

Gost iz R.Srpske Deniel Mujkanović je odgovarao na brojna pitanja posetilaca i novinara, a jedinstvena znatiželja je bila – otkud vuna kao đubrivo? Bez mnogo obrazloženja on je istakao: dovoljno je što vuna ima do 10 odsto azota, desetine kvalitetnih minerala, što reguliše upotrebu vode u biljci, što je gliste pretvaraju u humus, što sprečava puževe da oštećuju biljke… A pogotovo što vuna ovom preradom postaje korisna, dok je sada otpad koji zagađuje pašnjake, šume i reke.

Prema procesu proizvodnje za biološko đubrivo koristiće se vuna starosti do tri godine. Naime, ispitivanja su pokazala da starija vuna nema svojstva bitna za prihranu i zaštitu biljaka.

Zadružni Savez je imao i tri panel tribine: o tovnom govedarstvu sa sistemom krava tele, specijalnoj ishrani svinja i vuni kao biološkom đubrivu.

O govedarstvu su iz prakse govorili dr Miodrag Milekić direktor veterinarske stanice u Bujanovcu i Miloš Kojadinović uspešni farmer iz Progara.

Područje Bujanovca i Preševa koje obuhvata stanica iz Bujanovca jedino je u zemlji uz grad Valjevo zabeležilo povećanje broja mlečnih grla simentalske rase bez koje, kako se čulo, i nema tovnog govedarstva u Srbiji.

Milekić je primetio da ukupan broj goveda kod nas i u Evropi značajno opada, i da to utiče na cenu živih goveda i proizvode.

• Došlo je do smanjenja broja krava u EU navodno zbog njihovog uticaja na zagađenja atmosfere, što je pogrešno. Nisu krave te koje zagađuju vazduh, već pojedina industrija, automobili, kruzeri, kamioni…Tako danas imamo klanice koje proizvodnju znatno smanjuju, jer nema goveda. Nas u lokalu sputava niska otkupna cena mleka i sada smo na donjoj granici izdržljivosti, praktično bez zarade. Imamo odlične farmere koji žive od proizvodnje na svom imanju i oni će znati da iskoriste i najavljene podsticaje za održavanje pašnjaka u idućoj godini, rekao je Milekić.

Farmer Miloš Kojadinović ima stado od preko 200 goveda i koristi pašnjak i šumski teren za svoje hereforde.

• Postigao sam dobar kvalitet osnovnog stada i solidnu rentabilnost. Posao izgleda lak jer je na otvorenom, ali tu ima dosta detalja koji su bitni za održivost. Najvažnije je imati zdrava goveda, programirano telenje i izlučivanje. Kada sve zaokružite možete očekivati uspeh. Preporučuje da svi koji imaju pašnjake i livade da razmisle o ovom sistemu gajenja goveda. Naša grupacija sada ima oko 27 hiljada kvalitetnih, različitih kategorija tovnih rasa i uskoro ćemo biti među najboljima u regionu, naveo je Kojadinović

Čedomir Keco iz Udruđženja Agroprofit koje je i priredilo ovu debatu je rekao: 

• Prostori i razlozi za širenje govedarstva u sistemu krava tele postoje. Žalosno je i za svaku kritiku što se niko u naučnim ustanovama i institutima ne bavi ovom temom, a ona je jedina ostvarila napredak u poslednjih pet godina. 

Sve što smo kao rezultat u govedasrstvu ostvarili do ove godine je rezultat dobrog rada stočara i ulaganje države kroz podsticaje u ovaj sektor. Gajimo sve najbolje tovne rase u svetu, a među proizvođačima mleka beleže se izuzetni rezultati sa štalskim prosekom od 6,5 do 10 hiljada litara u laktaciji. Međutim, ukupan prosek nam je oko četiri hiljade litara podsetio je Keco i dodao: u tovnom govedarstvu smo jedino izgubili u procesu uvećanja stada u ovoj godini, jer se javni poziv za nabavku objavljuje u decembru, zaključuje on.