Domaće tržište poljoprivrednog zemljišta postepeno se približava evropskom proseku. Dok cene u atraktivnim ravničarskim predelima dostižu astronomske iznose, stručnjaci upozoravaju na alarmantan pad kvaliteta i smanjenje ukupne površine obradivog tla.
Republički geodetski zavod (RGZ) je prvi put, oslanjajući se na metodologiju Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta. Agrokonomista Milan Prostran za RTS ističe da je obradivo zemljište strateški važno pitanje, prvenstveno jer ga je sve manje, dok su globalne i lokalne potrebe za hranom u stalnom porastu. Zbog toga se prognozira da će vrednost oranica u budućnosti samo rasti.
Prosečne cene i tržišni ekstremi
Trenutno, hektar oranice u Srbiji u proseku košta 9.600 evra. Međutim, na tržištu su prisutni izraženi ekstremi. Apsolutni rekorder je hektar njive u okolini Bačke Topole, koji je promenio vlasnika za neverovatnih 120.000 evra.
Razlozi za ovako visoke iznose su višestruki:
- Infrastrukturni projekti: Pretpostavka da će se na određenim deonicama graditi putna ili privredna infrastruktura.
- Prenamena zemljišta: Očekivanja da će poljoprivredno zemljište dobiti dozvolu za prelazak u građevinsko.
- Špekulativne radnje: Investitori ulažu velika sredstva sa jasnim očekivanjem brzog i visokog profita.
Regionalne razlike: Gde se trguje, a gde čuva tradicija?
Najatraktivnije lokacije za kupovinu i dalje su ravničarski predeli – Vojvodina, Stig i Mačva.
Sa druge strane, postoje delovi zemlje gde prometa poljoprivrednim zemljištem gotovo i da nema. U Istočnoj Srbiji, posebno na potezu prema Kučevu i Petrovcu na Mlavi, postoji jaka tradicionalna veza sa zemljom. U ovim krajevima oranice se ne prodaju, već se ljubomorno čuvaju za naredne generacije ili se eventualno daju u zakup.
Neodgovoran odnos prema najvažnijem resursu
I pored visoke tržišne vrednosti, Prostran upozorava da je odnos prema ovom sektoru izuzetno loš, počevši od same države. Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima oko 394.000 hektara, od čega se u zakup daje 250.000 hektara.
Glavni problem leži u stanju u kojem se to zemljište vraća nakon isteka zakupa.
„Čini se da je državi bitnije 50 miliona evra koje dobija od zakupa, nego sam odnos prema zemljištu“, navodi Prostran.
Posledice su već vidljive na terenu – kvalitet zemljišta drastično opada, a nivo dragocenog humusnog sloja je sa nekadašnjih 5% pao na svega 2%.
Nestajanje obradivih površina
Statistika izneta između dva popisa ukazuje na hitnu potrebu za izradom ozbiljne nacionalne strategije. Srbija je u tom periodu smanjila:
- Kapacitet raspoloživog zemljišta za čak 1.200.000 hektara.
- Površinu korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara.
Očuvanje poljoprivrednog sektora i unapređenje kvaliteta tla moraju postati prioritet kako bi se osigurala prehrambena sigurnost i ekonomska stabilnost u godinama koje dolaze.
(Izvor: Dnevnik.rs)