Sušna godina stavlja ovčare na iskušenje
Sušna i topla godina ozbiljno je pogodila stočare širom Vojvodine. Na mnogim pašnjacima gotovo da nema ispaše, bunari i kanali presušili su, pa se poljoprivrednici pitaju kako će obezbediti dovoljno hrane za jesen i dugu zimsku sezonu. Briga je opravdana, jer u ovakvim klimatskim prilikama ratarske kulture daju skromne prinose, što znači da ni stočne hrane neće biti dovoljno.
Porodična tradicija – tri generacije ovčarstva
Jedan od onih koji se ovim poslom bavi decenijama je Norbert Varga iz Bačkog Gradišta, koji je ovčarstvo nasledio od oca i dede. Na njegovom gazdinstvu trenutno se nalazi 500 grla umatičenih ovaca rase virtemberg, koje gaji isključivo za proizvodnju mesa. Ova rasa poznata je po brzom prirastu, a Varga ih prodaje kada dostignu 80 kilograma žive mere, nakon čega odlaze u klanice i sabirne centre, odakle se izvoze za Izrael, gde je potražnja za virtemberg ovcama velika.
Kako obezbediti hranu u sušnim uslovima?
Iako je godina izuzetno teška, Varga ističe da za razliku od mnogih drugih ovčara nema većih problema sa ispašom. Njegove ovce svakodnevno vodi čobanin, i to sa njive na njivu, gde koriste žetvene ostatke. Pored toga, gazdinstvo ima sopstvenu detelinu, balira kukuruzovinu, pravi silažu i priprema strnjiku za zimu.
– U poslednjih pet godina prinosi sa zemlje su slabi, ali smo se uvek nekako snalazili. Dosta hrane proizvedemo sami, pa smo za sada sigurni da ćemo prehraniti stado – objašnjava Varga.
Čobani – najveći problem domaćih ovčara
Jedan od najvećih izazova, kaže Varga, nije hrana, već nedostatak radne snage. Samo u poslednje dve godine promenio je čak četiri čobanina. Danas ima zaposlenog radnika iz Sente, kome obezbeđuje platu od 60.000 dinara, smeštaj i hranu.
– Sve što i mi jedemo, to nosimo i čobaninu, uključujući napitke i kafu. Ali uvek postoji strah da će napustiti posao, jer čobana je sve teže pronaći. To je jedan od najvećih problema ovčarstva uopšte – naglašava Varga.
Rasa virtemberg i tržište
Iako se klima menja i rizici su sve veći, Varga ostaje veran rasi virtemberg i ne planira da smanji stado. Ističe da je trenutno otkupna cena jagnjadi svega 400 din/kg, što je niska vrednost za letnji period. Po njegovim rečima, prava cena bi trebalo da bude između 500 i 550 din/kg, a već na jesen, kada raste potražnja, očekuje da će cena skočiti.
– Na jesen jagnjad uvek poskupi. To je trenutak kada se vidi korist od ovčarstva. Sa dobrim prinosima hrane i stabilnim cenama, može lepo da se živi – dodaje Varga.
Subvencije – ključ opstanka
Državna podrška kroz subvencije pomaže ovčarima da prebrode izazove. Varga navodi da po jagnjetu dobija 3.000 dinara podsticaja, dok za umatičene ovce s pedigreom subvencija iznosi 10.000 dinara po grlu.
– Kada saberemo podsticaje i cenu žive mere, egzistencija nije ugrožena. To su sredstva koja nas podstiču da širimo stado i ulažemo u tov. Bez tih podsticaja bilo bi znatno teže održati ovakav broj grla – zaključuje Varga.
Priča Norberta Varge iz Bačkog Gradišta pokazuje da je ovčarstvo u Srbiji i dalje održivo, ali uz veliki trud i ozbiljna ulaganja. Suša, manjak hrane i nedostatak radne snage veliki su izazovi, no zahvaljujući subvencijama i potražnji iz inostranstva, poput izraelskog tržišta, ovčari i dalje imaju perspektivu da od ovog posla žive.