Ove nedelje, tržišta žitarica bila su pod uticajem optimističnog, takozvanog „risk-on“ raspoloženja, dok je Međunarodni savet za žitarice (IGC) povećao prognoze globalnih zaliha, Rusija potvrdila rekordnu žetvu, a povoljni vremenski uslovi ubrzali setvu u ključnim regionima.
Pregled cena na svetskim berzama za dan: 24.10.2025.
Kretanje fjučersa: pšenica, kukuruz i soja
Pšenica je trgovana volatilno, ali uz blagi rast. U Čikagu je decembarski fjučers za 2025. zatvorio na $5.13/bu, dok su ugovori iz Kanzasa i Mineapolisa sledili sličan trend zahvaljujući višim cenama nafte i spekulativnim kupovinama. IGC je povećao globalnu proizvodnju pšenice za 2025/26. na 827 miliona tona, a završne zalihe na 275 miliona tona, potvrđujući obilnu globalnu ponudu.
Kukuruz je pratio blagi rast – decembarski fjučers za 2025. dostigao je $4.28/bu, uz povećanje otvorenog interesa, što ukazuje na ulazak novih kupaca. IGC je zadržao prognozu proizvodnje, ali povećao zalihe na 299 miliona tona zahvaljujući većim početnim zalihama.
Soja je bila najveći dobitnik. Novembarski ugovor 2025. porastao je na $10.44/bu, vođen rastom cena sojinog brašna i ulja. IGC je smanjio globalnu proizvodnju na 428 miliona tona, a zalihe na 79 miliona, što je dodatno pojačalo optimizam.
Politička kretanja i trgovinska dinamika
Geopolitika i trgovinska politika bile su u centru pažnje tokom cele nedelje. Glavni fokus bio je na ponovnom približavanju odnosa između SAD i Kine. Na početku nedelje, američki sekretar za finansije Skot Besent i kineski vicepremijer He Lifeng dogovorili su se da održe razgovore u Maleziji kako bi sprečili eskalaciju carina, dok je predsednik Tramp potvrdio da će se sastati sa predsednikom Sijem tokom APEC samita narednog četvrtka.
Ova vest unela je optimizam na globalna tržišta roba, jer su učesnici očekivali moguću deeskalaciju carina, ponovno otvaranje trgovinskih kanala za soju i potencijalno olakšanje za američke izvoznike koji su izgubili deo tržišnog udela u Kini. Ipak, neizvesnost ostaje jer bi nove američke carine trebalo da stupe na snagu 1. novembra ako se ne postigne dogovor, što i dalje čini tokove trgovine ranjivim na nagle promene.
Evropska unija je usvojila zakon o krčenju šuma, dajući kompanijama samo šest meseci da usklade svoje lance snabdevanja za proizvode poput soje, govedine, palminog ulja i drugih roba povezanih sa deforestacijom. Ova regulativa bi mogla da preoblikuje tokove trgovine ka EU, favorizujući snabdevače sa snažnim sertifikacionim sistemima, dok bi ostale mogla da isključi sa tržišta. Za Južnu Ameriku, naročito Brazil, ovo donosi i izazove i prilike u prilagođavanju novim pravilima.
U Indoneziji, vlada je odložila uvođenje obavezne B50 biodizel mešavine sa 2026. na 2027. godinu zbog finansijskih i troškovnih ograničenja. Vest je odmah podigla cene palminog ulja na 4.300–4.500 MYR/t, a s obzirom na jaku povezanost cena palminog i sojinog ulja, ovaj potez dodatno je ojačao optimizam u kompleksu uljarica.
U Brazilu, slična neizvesnost ponovo se pojavila. Zvaničnici su priznali da planirano povećanje obavezne mešavine biodizela sa 15% na 16% u martu 2026. možda neće biti ostvarivo. Odlaganje bi moglo da ograniči očekivanu potražnju za sojinim uljem, smanjujući podsticaje za preradu i preusmeravajući tokove trgovine.
Argentina je ostala u fazi restrukturiranja svoje industrije prerade soje, dok su SAD najavile četvorostruko povećanje kvote za uvoz argentinske govedine na 80.000 tona, čime se otvaraju veće mogućnosti izvoza. Iako nije direktno vezano za žitarice, ovaj potez bi mogao indirektno da utiče na potražnju za stočnom hranom i trgovinsku ravnotežu u regionu.
U Sjedinjenim Državama, Kongres je pozvao Ministarstvo finansija da finalizuje pravila za 45Z kredit za čistu proizvodnju goriva, koji bi mogao da podstakne ulaganja u obnovljive izvore energije i poveća industrijsku potražnju za kukuruzom i sojom.
Kina je, pak, nastavila da menja svoje trgovinske tokove. U septembru nije uvezla nijednu tonu soje iz SAD-a — prvi put u sedam godina — dok je Brazil pokrio 85% kineskog uvoza, a Argentina povećala svoj udeo. Ipak, ukupno od početka godine, američki izvoz soje je i dalje bio 15% veći, zahvaljujući ranijim ugovorima.
Ovi događaji zajedno su istakli blisku povezanost poljoprivrednih tržišta sa geopolitikom, ekološkim regulativama i energetikom. Dok su neki pokazatelji sugerisali smanjenje tenzija i nove pokretače potražnje, drugi su ukazivali na strukturne izazove i promene konkurentnih odnosa koji će oblikovati trgovinu žitaricama i u 2026. godini.
Crnomorski region – nedeljni pregled
Tržište žitarica Crnog mora završilo je nedelju u znatno drugačijem tonu nego što je počelo. Tokovi trgovine prilagođavali su se promenama, dok su prerađivači u istočnoj EU imali problema sa nedostatkom sirovina.
Rumunija je nastavila da igra ključnu ulogu kao tranzitna ruta za ukrajinske uljarice, dok Bugarska trpi pritiske zbog hroničnog manjka sirovina, što bi moglo dovesti do ograničenja izvoza sirovog suncokreta radi zaštite domaće prerade.
U Ukrajini i jugozapadnoj Rusiji, padavine su poboljšale vlagu u zemljištu i podržale razvoj ozime pšenice, dok su u Južnoj Americi povoljni vremenski uslovi ubrzali setvu soje i kukuruza.
Sve u svemu, Crnomorski region se nalazi u fazi prelaska – od brige o dostupnosti robe ka rizicima u vezi sa vremenom, logistikom i politikom.
Kratki pregled današnjih tržišnih pokreta
- Tržište prelazi u „risk-on“ režim pred sastanak Trampa i Sija na APEC-u.
- IGC podigao globalne zalihe žitarica na 618 miliona tona (najviše u tri godine): pšenica 275, kukuruz 299, soja 79.
- Rusija potvrdila žetvu od 135 miliona tona žita, uključujući 93,5 miliona pšenice.
- Turska očekuje pad proizvodnje žita za 13,9%, dok je Francuska ubrzala žetvu kukuruza (75%) i setvu pšenice (57%).
- Češka povećala prognozu žetve na 7,66 miliona tona (+10%).
- U SAD-u, pritisak raste da se finalizuju pravila o „45Z“ kreditu za čista goriva, što bi moglo podstaći dodatnu potražnju za kukuruzom i sojom.
- U Argentini, setva kukuruza dostigla je 33,8%, a soja počinje u novembru.
- Vremenski uslovi uglavnom povoljni – toplo vreme u SAD podržava setvu, dok su padavine u Brazilu i Ukrajini poboljšale vlagu zemljišta.
Zaključak dana:
Globalna tržišta žitarica ulaze u završni kvartal 2025. sa opreznim optimizmom. Rekordne žetve u Rusiji i visok nivo globalnih zaliha obezbeđuju stabilnost, ali neizvesnosti u vezi sa trgovinom, klimom i politikama biogoriva i dalje oblikuju ton tržišta.
Kako se približava novembar, pažnja tržišta biće usmerena na:
- pregovore SAD–Kina,
- vremenske prilike u Južnoj Americi,
- stanje logistike na reci Misisipi,
- i nove politike o biogorivima i održivosti.