Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Dragan Glamočić izjavio je za nedeljnu emisiju o poljoprivredi Radio Beograda da će iduće godine gazdinstva koja primaju premije biti obavezni da uz račune prikažu troškove od tih podsticaja.
Za primer trošenja je naveo dobijenih 55000 dinara dobijenih po kvalitetnoj kravi i dodao da se može naslutiti da ima nenamenskog trošenja. Njegovo reagovanje je domaćinsko, ali ova inicijativa bez Zakona o poljoprivrednom gazdinstvu u Srbiji ne može biti realizovana. Da bi se ovakve obaveze prenele na gazdinstvo, potreban je spisak troškova na koje domaćin ima pravo od naplate za lični rad, materijalnih troškova, nabavke struje i hrane, plaćanje nafte, remonta stada, troškova reprodukcije…, a svemu je potrebno da prethodi i detaljna analiza u svakom sektoru stočarstva.
To bi moglo da niveliše jer nemaju svi iste troškove, od sektora muznog govedarstva do gajenja u sistemu krava-tele ili tova. Ako se misli da se onima koji po kravi godišnje ostvare i 2000 evra prihoda, premija umanji, ili ukine, to bez detaljne računice nije moguće. Iako sa našim podsticajima za stočarstvo u Evropskoj uniji, a pogotovo premijama za mleko nisu oduševljeni, ne postoji zahtev da se bilo šta menja. Sve je moguće kada se budžet svede na sektore i da se unapred zna koliko ko može da deli, tada su i moguće promene u raspodeli, ali ne i određivanje troškova.
Možda je izneta inicijativa ministra Glamočića samo reakcija na premije za nepostojeća grla ili neke druge fiktivne račune. Takve zloupotrebe lako je utvrditi, dabome, uz Zakon o poljorivrednom gazdinstu, sve bi bilo lakše.
Kada su u svoju raspodelu premija u Hrvatskoj uokvirili u tzv. „omotnice“, svi podsticaji su smanjeni jer se postojeći novac deli prema broju prijavljenih i na osnovu toga određuje pojedinačan nivo isplate.
Mi smo od te prakse daleko pa po muzari i kvalitetnoj tovnoj kravi imamo od tri do pet puta veće podsticaje.