Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Tokom nevremena koje je 14. juna zahvatilo delove Srbije, sa 115 lansirnih stanica ispaljeno je 677 protivgradnih raketa. Grad je, uprkos tome, registrovan na više lokacija u Vojvodini, a oštećenja su prijavljena u okolini Bačke Topole i Bačke Palanke.
Samo jedan takav događaj nije dokaz da protivgradna zaštita ne funkcioniše. Niko ne može pouzdano da kaže koliki bi grad pao i kolika bi šteta bila da rakete nisu ispaljene.
Upravo je u tome, međutim, i glavni problem protivgradnih raketa: njihov efekat je veoma teško izmeriti, proveriti i naučno dokazati.
Posle više decenija primene u različitim delovima sveta i dalje ne postoji čvrst naučni odgovor na pitanje koliko raketno zasejavanje oblaka zaista smanjuje veličinu grada i štetu na poljoprivrednim kulturama.
Zbog toga se nameće pitanje da li bi veći deo državnog novca trebalo usmeravati ka merama čiji se rezultat može jasno proveriti – osiguranju useva, protivgradnim mrežama, ranom upozoravanju i brzoj proceni štete.
Protivgradne rakete ne „razbijaju“ oblake
U javnosti se često može čuti da protivgradne rakete razbijaju gradonosne oblake. To nije način na koji bi sistem, prema svojoj teorijskoj osnovi, trebalo da funkcioniše.
Rakete u određene delove oblaka unose čestice koje služe kao jezgra zamrzavanja, najčešće jedinjenja na bazi srebro-jodida. Pretpostavka je da će stvaranjem većeg broja ledenih čestica raspoloživa voda biti raspoređena na više njih.
Umesto manjeg broja velikih zrna grada, trebalo bi da nastane veći broj manjih ledenih čestica koje bi se tokom pada delimično ili potpuno otopile.
Teorija zvuči logično, ali gradonosni oblaci nisu laboratorijski sistemi. Njihov razvoj zavisi od snažnih uzlaznih strujanja, količine prehlađene vode, temperature, vetra, kretanja oluje i brojnih procesa koji se brzo menjaju.
Zbog toga je teško utvrditi da li je neka promena nastala zbog zasejavanja ili bi se oluja i bez ljudske intervencije razvila na isti način.
Svetska meteorološka organizacija: Efekat je teško dokazati
Svetska meteorološka organizacija navodi da se programi modifikacije vremena, uključujući suzbijanje grada, sprovode u više od 50 zemalja.
Međutim, WMO istovremeno upozorava da je često teško sa dovoljno velikom sigurnošću utvrditi da li su postavljeni ciljevi zaista ostvareni.
U najnovijem saopštenju o modifikaciji vremena WMO pravi važnu razliku između različitih vrsta oblaka.
Napredak je postignut kod zasejavanja zimskih orografskih oblaka radi povećanja snežnih padavina, jer su njihovi procesi ograničeniji i lakši za posmatranje. Kod veoma složenih olujnih sistema, poput superćelija koje mogu da proizvode krupan grad, mogući signal zasejavanja uglavnom je prikriven velikom prirodnom promenljivošću oblaka.
Jednostavnije rečeno, čak i kada se rakete ispale, naučnicima je veoma teško da dokažu šta su one promenile.
Randomizovani eksperiment nije dokazao smanjenje grada
Jedan od najpoznatijih pokušaja da se efekat protivgradnog zasejavanja proveri pod kontrolisanim uslovima sproveden je u severoistočnom Koloradu.
Oluje su nasumično određivane za zasejavanje ili ostavljane bez intervencije, a količina grada merena je mrežom instrumenata na zemlji.
Rezultati su pokazali izuzetno veliki raspon mogućih efekata – od smanjenja ukupne mase grada za 60 odsto do njenog povećanja od čak 500 odsto.
Autori su zaključili:
„Nije moguće izvesti zaključak o efektu zasejavanja.“
Eksperiment, dakle, nije dokazao da rakete povećavaju grad, ali nije dokazao ni da ga smanjuju. Raspon rezultata bio je toliko širok da nije bilo moguće odvojiti potencijalni efekat intervencije od prirodne promenljivosti oluja.
Posle skoro 60 godina nije pronađen nedvosmislen dokaz
Provincija Mendoza u Argentini predstavlja jedan od najdužih primera organizovanog suzbijanja grada u svetu. Zbog velikog značaja vinogradarstva, različiti sistemi zasejavanja oblaka primenjivani su skoro šest decenija.
Korišćeni su zemaljski generatori, avioni i protivgradne rakete, uključujući i rakete sovjetskog porekla.
Naučni pregled rezultata objavljen 2020. godine zaključio je da ne postoji nedvosmislen naučni dokaz da su ove aktivnosti dovele do statistički značajnog smanjenja učestalosti ili veličine grada.
Autori navode da dokumentovani trendovi nisu pokazali da su protivgradne aktivnosti smanjile broj događaja sa gradom, kao ni da postoje dovoljni dokazi o smanjenju veličine zrna.
To ne dokazuje da nijedna intervencija nikada nije imala efekta. Pokazuje da posle veoma dugog perioda rada nije bilo moguće pouzdano potvrditi rezultat koji bi opravdao tvrdnju da sistem sigurno funkcioniše.
Švajcarski eksperiment dao je rezultat suprotan očekivanom
Dodatne sumnje izazvao je veliki švajcarski eksperiment „Grossversuch IV“, sproveden radi procene efekata zasejavanja gradonosnih oblaka.
Nova statistička analiza njegovih izvornih podataka, objavljena 2021. godine, pokazala je da je izmerena energija grada u zasejavanim olujama bila približno tri puta veća nego kod oluja koje nisu zasejavane.
Ovaj rezultat ne znači da rakete nužno izazivaju veći grad. Autori su analizirali ograničen skup istorijskih podataka, a oluje se međusobno veoma razlikuju.
Ipak, rezultat pokazuje koliko je opasno automatski pretpostaviti da svako zasejavanje mora da bude korisno. U pojedinim meteorološkim uslovima rezultat može izostati, biti neprimetan ili čak krenuti u suprotnom smeru od očekivanog.
Metod je snažno razvijan u Sovjetskom Savezu
Ideja o veštačkom uticaju na gradonosne oblake starija je od sovjetskih programa, ali je raketni sistem kakav poznajemo u ovom delu Evrope snažno razvijan u Sovjetskom Savezu tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
Istorijski izveštaj o sovjetskim projektima navodi da su sistematska istraživanja grmljavinskih i gradonosnih oblaka počela sredinom pedesetih godina.
Pošto su pokušaji unošenja materijala balonima i avionima ocenjeni kao nepraktični ili opasni, razvijene su posebne rakete i artiljerijske granate za unošenje jezgara zamrzavanja u oblake.
Operativni programi u punom obimu sprovođeni su od 1967. godine, iako su i tada postojala ozbiljna ograničenja u razumevanju procesa u gradonosnim oblacima.
Autor istorijskog izveštaja otvoreno je naveo da je postizanje međunarodno prihvatljive naučne potvrde bilo teško i u samom SSSR-u.
Sovjetski programi prijavljivali su smanjenje štete između 20 i 90 odsto, ali su se te procene uglavnom zasnivale na poređenju štete u različitim područjima, istorijskim podacima i ekonomskim izveštajima, a ne na velikom broju strogo kontrolisanih randomizovanih eksperimenata.
To je važna razlika: procena da je u nekom području šteta opala nije isto što i dokaz da su pad izazvale rakete.
FAO: Ubrizgavanje srebro-jodida nije naročito efikasno
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu u svom priručniku o osiguranju useva navodi veoma direktan zaključak:
„Dugotrajna istraživanja pokazala su da ubrizgavanje srebro-jodida putem raketa ili aviona nije veoma efikasno.“
FAO kao praktičnu fizičku zaštitu u područjima sa visokim rizikom od grada navodi protivgradne mreže, posebno kod skupih i intenzivnih voćarskih kultura.
Kod ratarskih useva postavljanje mreža uglavnom nije ekonomski moguće. Tu osiguranje ostaje jedna od retkih mera kojom proizvođač može da zaštiti vrednost uloženog novca i očekivanog roda.
Osiguranje ne zaustavlja grad, ali nadoknađuje dokazanu štetu
Za razliku od protivgradne rakete, polisa osiguranja ni ne pokušava da promeni oluju.
Njena uloga je da finansijski nadoknadi posledice događaja koji nije bilo moguće sprečiti.
Šteta od grada je pogodna za osiguranje jer je uglavnom lokalizovana, jasno vidljiva i može relativno precizno da se proceni na konkretnoj parceli.
Svetska banka navodi da je osiguranje od grada najčešći oblik polise koja pokriva jedan određeni rizik u poljoprivredi. Razlog je upravo to što se oštećenja od grada mogu identifikovati i proceniti na terenu.
To ne znači da su sve polise savršene. Proizvođači moraju pažljivo da provere:
- koji su rizici obuhvaćeni;
- na koju vrednost je usev osiguran;
- da li postoji učešće proizvođača u šteti;
- kako se utvrđuje procenat oštećenja;
- koji su rokovi za prijavu i isplatu;
- da li je pokriven gubitak kvaliteta ili samo količine.
Ipak, krajnji rezultat osiguranja može da se proveri. Postoji parcela, polisa, procenjena šteta i iznos naknade.
Kod protivgradnih raketa takva direktna veza između potrošenog novca i sprečene štete uglavnom ne može da se utvrdi.
Država već subvencioniše osiguranje i mreže
Ministarstvo poljoprivrede navodi da se premije osiguranja poljoprivredne proizvodnje subvencionišu sa 40 do 60 odsto.
U pojedinim područjima sa većim rizikom podrška može da dostigne 70 odsto, dok pojedine lokalne samouprave dodatno sufinansiraju polise. U nekim sredinama ukupna podrška može da dostigne i punu vrednost premije.
Država subvencioniše i postavljanje protivgradnih mreža, sa 50 do 65 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od programa i područja.
To pokazuje da alternative već postoje. Pitanje je samo koliki deo javnog novca odlazi na zaštitu čiji je rezultat neposredno vidljiv i proverljiv, a koliki na sistem čiji efekat ni posle više decenija nije pouzdano utvrđen.
Nije potrebno ugasiti sistem preko noći, već dokazati njegov učinak
Zahtev za naučnim dokazima ne znači da protivgradne rakete treba ukinuti preko noći.
Razumno bi bilo zahtevati da se njihov učinak proverava nezavisno, javno i prema unapred određenoj metodologiji.
Za ozbiljnu procenu bili bi potrebni:
- višegodišnji podaci o svakoj tretiranoj oluji;
- jasno definisana područja za poređenje;
- savremeni radarski podaci;
- merenje veličine i energije grada na zemlji;
- podaci osiguravajućih društava o stvarnoj šteti;
- nezavisna statistička analiza;
- javno objavljeni troškovi i rezultati sistema.
Bez takvih podataka svaka tvrdnja o uspešnosti ostaje uglavnom procena.
Ako posle ispaljivanja raketa grad ne padne, sistem može biti proglašen uspešnim. Ako grad ipak padne, može se tvrditi da bi bez raketa bio još veći.
Takav sistem praktično nije moguće opovrgnuti, ali upravo zato nije moguće ni pouzdano dokazati njegovu efikasnost.
Da li novac treba preusmeriti ka merama koje mogu da se provere?
Najodgovorniji pristup verovatno nije izbor samo jedne mere.
Za višegodišnje zasade potrebne su protivgradne mreže. Za ratarske i druge kulture potrebno je pristupačno osiguranje. Za sve proizvođače potrebni su bolja upozorenja, lokalni radari, savetodavne službe i brzo evidentiranje štete.
Protivgradne rakete mogu ostati deo sistema dok se njihova efikasnost ozbiljno ispituje. Međutim, ne bi trebalo predstavljati ih kao dokazano rešenje ukoliko nauka takvu sigurnost ne pruža.
Posle 677 ispaljenih raketa najvažnije pitanje nije da li je sistem „radio“.
Važnije je pitanje na koje država za sada nema jasan odgovor:
Koliko hektara, koliko roda i koliko dinara štete je tim raketama zaista sačuvano?
Dok taj odgovor ne bude zasnovan na proverljivim podacima, osiguranje useva i protivgradne mreže ostaju mere čiji se efekat daleko lakše vidi, meri i dokazuje.
Izvori
- Svetska meteorološka organizacija – WMO Statement on Weather Modification
https://wmo.int/content/wmo-statement-weather-modification - FAO – Crop insurance: steps in the development process
https://www.fao.org/4/y5996e/y5996e04.htm - Knight i saradnici – Results of a Randomized Hail Suppression Experiment in Northeast Colorado
https://journals.ametsoc.org/view/journals/apme/18/12/1520-0450_1979_018_1629_roarhs_2_0_co_2.xml - Rivera, Otero, Naranjo Tamayo i Silva – Sixty Years of Hail Suppression Activities in Mendoza
https://www.frontiersin.org/journals/environmental-science/articles/10.3389/fenvs.2020.00045/full - Auf der Maur – A Re-Evaluation of the Swiss Hail Suppression Experiment Grossversuch IV
https://www.mdpi.com/2073-4433/12/12/1623 - Henderson – Observation of the Soviet Hail Projects
https://journalofweathermodification.scholasticahq.com/article/132537-observation-of-the-soviet-hail-project.pdf - Svetska banka – Government Support to Agricultural Insurance
https://documents.worldbank.org/curated/en/698091468163160913/pdf/538810PUB0Gove101Official0Use0Only1.pdf - Podaci o 677 raketa i subvencijama za osiguranje i mreže
https://www.021.rs/info/vojvodina/446298/ministarstvo-nevreme-nanelo-stetu-u-okolini-backe-topole-i-backe-palanke-ispaljeno-677-protivgradnih-raketa
FOTO: AI generisana ilustracija