Novi Sad, 15.04.2022.
Dnevnik
- Paralelno sa setvom kukuruza soje i suncokreta ratari nadgledaju i kako napreduje pšenica jesenas zasejana jer nju će prvo žeti i od nje dobiti i prvi prihod u godini. Bio je sušni period i to ih je i brinulo, ali posle kiše,koja nije bila ravnomerna na svim područjima zemlje malo su odahnuli.
Pšenica se oporavila, ponovo se zeleni i bar na oko ne izgleda loše.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević naveo je za “Dnevnik” da je stanje pšenice zadovoljavajuće. – Imajući u vidu uslove za zasnivanje ovogodišnje proizvodnje, pogotovo stanje sa mineralnim đubrivima i različitim mogućnostima njihove nabavke i primene, kao i nepovoljne vremenske uslove tokom prihranjivanja, može se reći da pšenica dobro izgleda. Ipak je većina proizvođača upotrebila neke količine đubriva, svesna da njihov izostanak znači sigurno smanjenje prinosa. Ima proizvođača koji su primenili redovne količine NPK hraniva, mada je njih svega 30-40 odsto i kod tih proizvođača pšenica izgleda veoma dobro i nalazi se u fazi 2. ili čak pojavi 3. kolenca.
Za naše potrebe je dovoljno 300.000 hektara pšenice
Jesenas je pšenica posejana na oko 630.000 hektara i mada smo je uvek imali za domaće potrebe i za ivoz u novonastalim prilikama na gloabalnom planu prvo zbog pandemije, a sada i zbog rata u Ukrajini stalo nam je da prinosi budu što veći.
Još u novembru 2021. godine zbog kovid 19 i poskupljenja energenata i primarnih poljoprivrednih kultura ograničena je cena braša, a sada i zbog rata u Ukrajini zabranjen je izvoz pšenice.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže za “Dnevnik” da je za domaće potrebe dovoljno upola manje od posejanih površina pod pšenicom.
– Da bi imali dovoljno za potrebe stanovništva, robne rezevre i seme ne treba nam više od 1.550.000 tona žita i 300.000 hektara posejanog hlebnog zrna, a mi sejeno i više nego duplo nego što nam treba – kazao je Gulan.
Profesor Malešević kaže da je ovo period kada sva ozima strna žita prelaze iz vegetativne u generativnu fazu. –U tom periodu se lako uočavaju svi nedostaci na usevima. Manjak nekog hranjivog elementa bi se morao što pre nadoknaditi jer, ako deficit potraje smanjiće se kapacitet za prinos.
I ratari su uglavnom zadovoljni kako usevi napreduju, ali naglašavaju da se na njivama uočava da još treba kiše i primećuju da vlada šarenilo u pogledu napretka useva.
– Lepo se zeleni i raste, ali fali još padavina – kazao je poljoprivrednik Aca Letić sa Čeneja, koji se sprema za prvo prskanje pšenice.
Ratar iz Kisača Vladimir Francista naveo je da žito dobro napreduje, baš onako kako treba. – Primenio sam potpunu agrotehniku i to je vidljivo na usevu – kazao je Francista. – Kupio sam još u oktobru – novembru veštak i tako se, istovremeno, na vreme snabdeo repromaterijalom i izbegao visoke trškove setve pšenice.
Francista kaže da u ataru Kisača sve žito ne izgleda isto, vidljivo je po izgledu useva u kojoj je meri primenjena agrotehnika. – Ima njiva gde žito zaostaje u rastu, žićkasto je, ređe je, i vidi se da mu nedostaje veštak.
U Banatu , u opštini Žitište, kiše je bilo svega 12 litara po kvadratnom mertu, što je nedovoljno, ali poljoprivrednik Boban Stoisavljević, kaže da usev ipak izgleda dobro u odnosu na period kada su se padavine iščekivale. – Primenio sam svu agrotehniku, baš kako treba i s te strane uradio što je do mene. Sada samo da padavina bude još i da spokojno čekam žetvu.
— Subvencije —
—
Pregled Cena Žitarica —
— Vaš komentar na nove cene žitarica —
—> KLIKNITE OVDE! <—
— Besplatni Agro Saveti
—
—> KLIKNITE OVDE! <—