Beograd, 05.02.2026.
Čedomir Keco
Pojedine kompanije, uspešni izvoznici pšenice objavile su kupovinu ovogodišnjeg roda hlebnog žita (“na zeleno”) po 19-20 dinara. Ovaj posao se još nije zahuktao, jer su procene da će u svetu biti dovoljno pšenice za sve potrebe, ali će detalji biti poznati polovinom godine. Međutim, naše trgovce u ovom otkupu sprečavaju i saznanja o lagerima prošlogodišnjeg roda. Tako Ruska Federacija planira prodaju 20 milliona tona. Ukrajina ima takođe solidne zalihe pšenice.
U našoj zemlji, kao tema pšenica je više prisutna među mlinarima i izvoznicima, nego što rod i cenu pominju ratari više fokusirani prema najavljenim subvencijama države.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku kod nas je pšenica osvojila 631.965 ha. Očekuje se prinos od 5,9 tona po hektaru (koliki je bio prosek 2025.godine), pa će ukupno naša letina biti od 3.730.000 tona. Novi otkosi biće pridodati zalihama od najmanje milion tona zrna, koje čeka izvoz.
Naše stvarne potrebe za hlebnim brašnom ne prelaze 900 hiljada tona pšenice u preradi. Za setvu i rezerve naše ukupne potrebe nisu veće od 1,5 miliona tona. Dakle, za prodaju imamo oko 3,2 miliona tona, što do sada nije bio slučaj.
Možda ratari od pojedinih izvoznika imaju obećanje da će im otkupiti rod po tržišnim cenama, koje se za sada ne znaju, ako se ne uvaži podatak o terminskoj prodaji pšenice na pojedinim berzama u septembru mesecu. Prve analize su pokazale da je cena “na zeleno” kod nas veća, nego berzanske zabeležene za poslednje tromesečje ove godine. Sva priča o cenama pšenice nije suvišna, ali nije ni pouzdana jer “veliki igrači” ne odustaju od otkupa i preprodaje, a za taj model najvažnija je niska ulazna cena, što našim poljoprivrednicima tradicionalno ne odgovara.
Od januara prošle, do januara ove godine zrno je prodato u vrednosti od 130.924.672 eura.
Nova žetva nije još tema ni jedne institucije, niti se nazire ko će biti taj da otvori raspravu o prodaji i preuzme deo odgovornosti za smeštaj i izvoz zrna koje će, izgleda, roditi iznad naših potreba!
Ministarstvo trgovine nije prepoznalo mogućnost da kroz razmenu pšenice za mineralno đubrivo pomogne ratare, a Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, izgleda, da i ne zna da u katalogu zakona ima i onaj o kompenzacijama, garancijskom fondu, javnim skladištima i robnim zapisima. Za sada ratari otkose pšenice dočekuju bez oslonca i alata za prodaju i profit u ovom poslu. Vesti koje stižu o rodu i mogućim prinosima u svetu, za nas nisu povoljne. Pšenice će biti dovoljno, po cenama koje će diktirarti otkupljivači.
I najmanja zarada na prodaji pšenice zavisi od njenog kvaliteta. Kod nas se na 40-50 otkupnih mesta zrno razvrstva po kvalitetnim grupama. Oni lageri koji imaju manje od 12% proteina, gotovo i da nemaju izvoznu šansu. Dugo godina su mlinari tolerisali mešanje manje kvalitetnog “apača” i kvalitetnih sorti.
U periodu 2023-2025 godine, najveća prosečna izvozna cena ostvarena je u januaru 2023. godine 324,76 eur/t i u tom mesecu brašno je imalo cenu 428,72 eur/t. U avgustu 2024. godine zabeležena je najniža prosečna izvozna cena 171,25 eur/t, a brašna 269,80 eur/t.
Prosečna januarska cena u ovoj godini bila je189,94 eur/tonu, a brašna 273,10 eur/t.
Za izvezeno brašno (120.977 t) postigli smo vrednosti 33.033.521 eur , a za pšenicu 130.924.672 eura. Najviše pšenice smo izvezli u Italiju – 364.820 tona.
U prošlom veku setva i žetva su tretirane kao politička pitanja od nacionalnog interesa. Kada je reč o poljoprivredi, sada se samo protestom poljoprivrednika uz zaprečavanje puteva interno tretira kao političko pitanje. Ovakve proteste nijedna vladajuća struktura ne odobrava, ali ih zadovoljava! Ratari su to odavno “pročitali” i protestima su dolazili do različitih sporazuma i dogovora, na koje država nije imala parvo. Dogodilo se da pre puno godina, tada premijer Cvetković dopisom obavesti protestante da se ukidaju zakonska dugovanja za navodnjavanje, ali da okupljanje ratara prestane.
I u novije vreme beležimo da se glasna udruženja poljoprivrednika za kraj protesta nagrađuju novčano i mineralnim đubrivom.
Naspram berzanskih procena, utakmica za solidnu zaradu ratara u proizvodnji pšenice je po šansama 50:50 ? Međutim i za takav rezultat u našoj praksi su potrebni organizatori sa već danas jasnim ciljem i sa razobličenim tumačenjem šta znači poruka: “tržište će reći sve”!
U julu kada padnu prvi otkosi, biće kasno za potrebne mere, jer u svetu trgovina pšenice ne prestaje, a mi je imamo previše za nas, a dovoljno za izvoz.