Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Dobar rod ne garantuje zaradu: pšenica kvalitetna, malina solidno plaćena, višnja pod pritiskom cene
Ove godine u Srbiji se očekuju dobri prinosi pšenice, trešnje, kajsije i maline, ali veći rod ne znači automatski i veću zaradu za poljoprivrednike.
Na otkupne cene, pored količine roda, utiču i međunarodno tržište, kvalitet proizvoda, potražnja, logistika i stanje kod konkurentskih proizvođača, izjavio je za RTS profesor Poljoprivrednog fakulteta i savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić.
On ističe da dobra poljoprivredna sezona ne garantuje veće prihode proizvođačima, jer veći prinos ne mora uvek da nadoknadi nižu cenu.
Pšenica dobrog kvaliteta, ali bez velikog rasta cene
Kada je reč o pšenici, Rajić ocenjuje da je ovogodišnji rod dobrog kvaliteta, ali ne očekuje značajniji rast cena.
Prema njegovim rečima, domaća skladišta su gotovo ispražnjena, jer je Srbija u poslednjih jedanaest meseci izvezla oko 1,2 miliona tona pšenice.
Ipak, to ne znači da će cena automatski rasti.
Rajić podseća da je cena pšenice rasla od početka godine do kraja maja, ali da poslednjih nedelja konstantno pada. Posebno je važan crnomorski region, koji je za Srbiju najznačajniji kada je reč o tržišnim kretanjima, a tamo su cene u padu.
On navodi i da se u svetu očekuje manja proizvodnja pšenice, ali da istovremeno rastu zalihe hlebnog žita, što utiče na slabiju tražnju.
Srbija ima kupce, ali konkurencija ostaje jaka
Srbija tradicionalno ima kupce za pšenicu, pre svega u zemljama regiona i Italiji.
Međutim, konkurencija na pojedinim tržištima mogla bi da bude jača zbog najavljene ruske pomoći afričkim zemljama u vidu besplatne pšenice.
To može dodatno uticati na globalnu ponudu i pritisak na cene, naročito na tržištima gde se različita porekla bore za iste kupce.
Za domaće ratare to znači da se konačna zarada neće određivati samo na osnovu prinosa i kvaliteta zrna, već i na osnovu kretanja na međunarodnom tržištu.
Višnja prerodila, ali kvalitet obara cenu
Kod višnje je situacija drugačija.
Rajić navodi da je rod ove godine znatno veći nego prošle godine, ali da je kvalitet ispod očekivanja, što se direktno odražava na cenu.
Prošle godine situacija je bila vanredna, jer su konkurentske zemlje imale loš rod. Zbog toga je cena višnje tada snažno rasla.
Ove godine to nije slučaj.
Kod nas je višnja, prema njegovim rečima, prerodila, a kada je rod preobilan, randman je često slabiji, što utiče na cenu u otkupu i preradi.
Dominantne otkupne cene druge klase višnje trenutno su oko 50 dinara po kilogramu, dok se prva klasa plaća više.
Rajić ne očekuje da će cena tokom ove sezone dostići prošlogodišnji nivo, kada je sa oko 100 dinara porasla i do 300 dinara po kilogramu.
Prerada spremna, ali kvalitet odlučuje
Višnja se najvećim delom koristi za preradu, pa će otkup zavisiti upravo od kvaliteta ploda.
Rajić ocenjuje da su prerađivački kapaciteti uglavnom spremni za novi rod, ali da neće svaka roba imati istu cenu.
Za proizvođače to znači da količina roda nije jedini faktor. Kvalitet, klasa i mogućnost plasmana imaće presudnu ulogu u konačnoj računici.
Malina od 400 do 450 dinara ocenjena kao zadovoljavajuća cena
Kada je reč o malini, Rajić ocenjuje da je trenutna otkupna cena od 400 do 450 dinara po kilogramu zadovoljavajuća.
Prema kalkulacijama koje navodi, cena koštanja proizvodnje maline iznosi oko 2,5 evra po kilogramu, pa na sadašnjem nivou otkupne cene postoji prostor za zaradu proizvođača.
Ipak, on naglašava da je važno da proizvođači deo ostvarene dobiti ponovo ulože u proizvodnju.
To se posebno odnosi na negu zasada, kvalitet sadnog materijala, zaštitu, navodnjavanje i sve mere koje mogu da povećaju stabilnost proizvodnje u narednim godinama.
Kontrole malinjaka ocenjene kao dobra mera
Rajić je podržao i najavljene vanredne kontrole malinjaka.
Prema njegovoj oceni, reč je o opravdanoj meri, posebno zato što je proizvođačima dat rok da sami isprave nepravilnosti ako postoje.
Cilj takvih kontrola trebalo bi da bude sređivanje evidencija i bolja usklađenost podataka o zasadima sa stvarnim stanjem na terenu.
To je važno i za pravilnu raspodelu podsticaja, ali i za realnije sagledavanje obima proizvodnje.
Najvažnije je da poljoprivrednik zaradi
Rajić naglašava da je najvažnije da poljoprivrednici budu zadovoljni i da Srbija zadrži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u agraru.
Prema njegovim rečima, manje je važno da li će učešće poljoprivrede u BDP-u biti tri, pet ili više procenata. Mnogo je važnije da proizvođači imaju zaradu.
Ova sezona upravo to pokazuje.
Dobar rod jeste važan, ali nije dovoljan. Konačna računica zavisi od cene, kvaliteta, izvoza, prerade, troškova i sposobnosti proizvođača da deo prihoda ulože u narednu proizvodnju.
Zato će za poljoprivrednike 2026. godina biti dobra samo ako se dobri prinosi pretvore u održivu zaradu.
Izvor: RTV / RTS