Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Ograničene isporuke iz Rusije i Ukrajine preusmeravaju međunarodne kupce prema Francuskoj, Rumuniji, Australiji i drugim izvorima. Pšenica, kukuruz i uljana repica snažno su poskupeli na Euronextu, ali bi uspostavljanje novog bezbednog koridora preko Crnog mora moglo brzo da promeni stanje na tržištu.
Crnomorski region ponovo je glavni izvor nestabilnosti na evropskom tržištu žitarica.
Ograničen izvoz iz Rusije i Ukrajine, problemi na pomorskim i dunavskim transportnim pravcima i promena ponašanja međunarodnih kupaca povećavaju vrednost robe evropskog porekla.
Pšenica, kukuruz i uljana repica zabeležili su snažan rast cena na Euronextu, dok kupci pokušavaju da pronađu pouzdaniju zamenu za količine koje kasne iz crnomorskog regiona.
Istovremeno, Turska radi na uspostavljanju novog mehanizma za bezbedan transport žitarica. Ukoliko dogovor bude postignut, veće količine ruske i ukrajinske robe mogle bi brzo da se vrate na međunarodno tržište i pritisnu evropske cene.
Pregled cena na Euronextu
| Roba i ugovor | Promena | Nova cena |
|---|---|---|
| Pšenica – septembarski ugovor | +4,50 evra/t | 241,50 evra/t |
| Pšenica – decembarski ugovor | +3,25 evra/t | 248,25 evra/t |
| Kukuruz – novembarski ugovor | +2,50 evra/t | 272,25 evra/t |
| Kukuruz – martovski ugovor | +2,50 evra/t | 265,75 evra/t |
| Uljana repica – novembarski ugovor | +6,50 evra/t | 550,75 evra/t |
| Uljana repica – martovski ugovor | +5,25 evra/t | 551,75 evra/t |
Ruski izvoz mogao bi da ostane ispod 2,3 miliona tona
Ruski izvoz žitarica tokom septembra očekuje se na nivou manjem od 2,3 miliona tona.
To bi predstavljalo pad od približno 50 odsto u poređenju sa septembrom 2025. godine.
Ovako veliko smanjenje ima snažan uticaj na međunarodno tržište jer Rusija tradicionalno raspolaže velikim količinama žitarica namenjenim izvozu.
Dok god su fizičke isporuke ograničene, evropski izvoznici imaju povoljniji položaj, a međunarodni kupci pokazuju veće interesovanje za robu iz Francuske, Rumunije i drugih zemalja.
Ukrajinski železnički izvoz pao 77 odsto
Problemi ukrajinskog izvoza nisu ograničeni samo na pomorske luke.
Izvoz žitarica železnicom smanjen je čak 77 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Istovremeno, približno 70 brodova čeka kod Sulinskog kanala na Dunavu, dok je najveća svetska kompanija za kontejnerski transport prestala da prima nove rezervacije za rusku luku Novorosijsk.
Ovi podaci pokazuju da teškoće pogađaju veliki deo regionalnog logističkog sistema – pomorske luke, dunavske pravce i železnički transport.
Zbog toga tržište ne reaguje samo na trenutni nedostatak robe već i na mogućnost da problemi sa izvozom potraju.
Kupci menjaju poreklo robe
Poremećaji u Crnom moru već menjaju način na koji veliki uvoznici nabavljaju žitarice.
Indonezija sve više usmerava kupovinu prema Australiji, dok se Bangladeš okreće žitaricama iz Rumunije.
Ovakve promene mogle bi da postanu trajne čak i nakon normalizacije transporta preko Crnog mora. Uvoznici koji su pretrpeli kašnjenja i dodatne troškove mogu odlučiti da zadrže raznovrsnije i pouzdanije izvore snabdevanja.
Takav razvoj posebno bi odgovarao evropskim izvoznicima, koji trenutno dobijaju veći prostor na međunarodnom tržištu.
Rusija i dalje ima velike količine žitarica
Ograničen izvoz ne znači da Rusija nema dovoljno žitarica.
Zemlja raspolaže velikim rodom, dok su cene na domaćem tržištu snažno pale zbog nemogućnosti da se raspoložive količine izvezu uobičajenim pravcima.
Ako se stanje u lukama normalizuje, značajne količine ruske robe mogle bi brzo da stignu na međunarodno tržište.
Zbog toga aktuelna podrška evropskim cenama zavisi od trajanja transportnih ograničenja. Otvaranje luka i povećanje ruskog izvoza pojačali bi konkurenciju i mogli da izazovu pad cena.
Turska priprema novi bezbedan koridor
Ankara radi na planu za bezbedan transport žitarica preko Crnog mora i održava kontakte sa Rusijom i Ukrajinom.
Cilj je uspostavljanje novog sporazuma po uzoru na Crnomorsku inicijativu za žitarice iz 2022. godine.
Prethodni mehanizam omogućio je da se pomorskim putem iz Ukrajine izveze približno 33 miliona tona žitarica, pre nego što je Rusija 2023. godine napustila sporazum.
Novi dogovor smanjio bi rizik za trgovačke brodove i omogućio povratak većih količina ukrajinske robe na svetsko tržište.
Novi koridor mogao bi da obori evropske cene
Uspostavljanje bezbednog transporta imalo bi dvostruki uticaj na tržište.
Za fizičku trgovinu, brodare i ukrajinske proizvođače to bi predstavljalo veliko poboljšanje. Veći broj brodova mogao bi bezbednije da ulazi u ukrajinske luke, dok bi se isporuke ubrzale.
Sa druge strane, evropski izvoznici izgubili bi deo prednosti koju sada imaju zbog ograničene crnomorske ponude.
Povratak velikih količina ukrajinske, a eventualno i ruske robe, pojačao bi konkurenciju i smanjio logističku premiju trenutno ugrađenu u evropske cene.
Zbog toga svaka vest o napretku pregovora može da izazove naglu reakciju na berzama.
Evropska pšenica snažno poskupela
Ograničena ponuda iz crnomorskog regiona podigla je cenu evropske pšenice.
Decembarski ugovor na Euronextu poskupeo je za 3,25 evra, na 248,25 evra po toni.
Septembarski ugovor zabeležio je još veći rast od 4,50 evra, dostigavši 241,50 evra po toni.
Rast odražava smanjenu raspoloživost pšenice iz Rusije i Ukrajine, ali i preusmeravanje međunarodne tražnje prema evropskom poreklu.
Evropski kukuruz dostigao 272,25 evra
Kukuruz se kretao u istom pravcu kao pšenica.
Novembarski ugovor na Euronextu poskupeo je za 2,50 evra, na 272,25 evra po toni.
Martovski ugovor dobio je takođe 2,50 evra i dostigao 265,75 evra po toni.
Podršku cenama pružaju ograničene ukrajinske isporuke i izrazito nepovoljne procene evropskog roda.
Samo 28 odsto francuskog kukuruza u dobrom stanju
Stanje useva u Francuskoj nastavlja da se pogoršava.
Udeo kukuruza ocenjenog kao dobar i odličan pao je na svega 28 odsto.
Proizvodni gubici u pojedinim delovima Evrope još su ozbiljniji:
- u Sloveniji se procenjuju na 50 do 70 odsto;
- u Francuskoj na približno 40 odsto;
- u Italiji na 20 do 25 odsto;
- na pojedinim površinama bez navodnjavanja šteta dostiže čak 70 odsto.
Slab evropski rod dodatno pojačava posledice ograničenog ukrajinskog izvoza. Evropsko tržište kukuruza zato ostaje veoma osetljivo i na domaću proizvodnju i na stanje crnomorske logistike.
Uljana repica prešla 550 evra po toni
Niže isporuke iz Ukrajine i Rusije podržale su i cenu evropske uljane repice.
Novembarski ugovor na Euronextu poskupeo je za 6,50 evra, na 550,75 evra po toni.
Martovski ugovor dobio je 5,25 evra i dostigao 551,75 evra po toni.
Ograničena crnomorska ponuda povećava interesovanje nemačkih prerađivača za sirovinu dostupnu na evropskom tržištu.
Australija i Kanada mogu da zaustave rast repice
Dodatne količine uljane repice mogle bi da stignu iz drugih velikih proizvodnih zemalja.
Australijski rod procenjuje se na 7,3 miliona tona, što je približno milion tona više od prethodne prognoze. Time se značajno povećava izvozni potencijal Australije.
Kanada takođe pokušava da poveća isporuke uljane repice prema Evropi.
Ako iz Australije i Kanade stignu dovoljno velike količine, one bi mogle da ograniče dalji rast evropskih cena i nadoknade deo smanjene ponude iz crnomorskog regiona.
Evropa plaća veliku logističku premiju
Poređenje terminskih cena pokazuje koliko je evropsko tržište trenutno skuplje od američkog.
Tokom nedelje, najbliži ugovori za mlinsku pšenicu u Čikagu kretali su se između 250 i 273 dolara po toni, dok su cene na Euronextu iznosile od 265 do 276 dolara.
Kod kukuruza je razlika bila još izraženija. Čikaški ugovori kretali su se od približno 193 do 203 dolara po toni, dok je evropski kukuruz vredeo između 304 i 311 dolara.
Velika razlika pokazuje da evropske cene trenutno sadrže značajnu premiju zbog ograničene regionalne ponude, vremenskih rizika i neizvesnosti u vezi sa Crnim morem.
Crno more odlučuje o daljem pravcu cena
Ključno pitanje za naredne nedelje jeste da li će ograničenja izvoza iz Rusije i Ukrajine potrajati ili će diplomatski napori dovesti do uspostavljanja novog funkcionalnog pomorskog koridora.
Ako se problemi nastave, međunarodna tražnja verovatno će ostati usmerena prema evropskim i drugim alternativnim izvorima, što bi zadržalo višu cenovnu premiju.
Ukoliko bezbedan transport bude obnovljen, velike količine žitarica mogle bi relativno brzo da se vrate na međunarodno tržište i pojačaju konkurenciju.
Upravo ta neizvesnost čini Crno more glavnim izvorom promena cena na evropskom tržištu žitarica početkom septembra.
Izvor: GrainsPrices, pregled evropskog tržišta žitarica.