Proleće na trpeze donosi dugoočekivano voće, ali prve serije jagoda često nose skrivene rizike. Iako su vizuelno privlačne, ove namirnice neretko sadrže visoke koncentracije nitrata i pesticida, što zahteva poseban oprez prilikom kupovine i konzumacije.

Zašto su nitrati i pesticidi opasni?

Glavni sastojak nitrata je azot, neophodan za rast biljaka. Međutim, problem nastaje kada ovi spojevi dospeju u ljudski organizam u prekomernim količinama. Pod uticajem enzima iz pljuvačke, nitrati se transformišu u nitrite, koji u želucu reaguju sa aminima stvarajući štetne nitrozamine.

Posledice po zdravlje mogu biti ozbiljne:

• Smanjen dotok kiseonika: Nitriti učestvuju u oksidaciji hemoglobina, što direktno utiče na transport kiseonika i može doprineti pojavi malokrvnosti.
• Ćelijske promene: Pesticidi, koji se koriste za zaštitu od štetočina, mogu izazvati neželjene promene u ćelijama organizma.
• Opterećenje metabolizma: Veštačka đubriva, insekticidi i herbicidi direktno utiču na hemijski sastav ploda, čineći ga potencijalno toksičnim.

Uzgoj u zatvorenom prostoru povećava rizik

Rane jagode koje se trenutno nalaze u ponudi širom Srbije uglavnom su uzgajane u plastenicima, odnosno u zaštićenim uslovima koji odstupaju od optimalnih. Ruski agronom Vladimir Vikulov upozorava da manjak prirodne svetlosti i toplote u ovakvim sredinama često nadoknađuje prekomerna upotreba azotnih đubriva, što dovodi do nagomilavanja nitrata u plodovima.

Kako prepoznati „zatrovane” jagode?

Prilikom izbora na pijaci ili u marketu, agronom savetuje da se oslonite na čula. Indirektni znaci prisustva štetnih materija su:

1. Bleda i nekarakteristična boja: Nedostatak prirodne pigmentacije može ukazivati na ubrzan uzgoj uz pomoć hemije.
2. Neprirodno krupni plodovi: Iako deluju privlačno, predimenzionirane jagode su često rezultat forsiranog đubrenja.
3. Nedovoljno izražen ukus i miris: Prava jagoda mora imati prepoznatljivu aromu. Ako je plod vodenast i bezukusan, verovatno je zasićen nitratima.
4. Stanje lišća i tekstura: Obratite pažnju na svežinu. Ako je lišće pocrnelo, a plod omekšao i promenio boju, voće je pred kvarenjem.

Saveti za bezbednu konzumaciju

Dobra vest je da je trovanje jagodama retko, jer se one obično ne konzumiraju u ogromnim količinama. Da biste eliminisali rizik od negativnih efekata, preporučuje se:

• Ograničena količina: Nemojte jesti više od 100–150 grama jagoda odjednom.
• Pranje plodova: Temeljno pranje može ukloniti deo površinskih pesticida, ali ne i nitrate koji su unutar ploda.
• Birajte provereno: Kad god je to moguće, prednost dajte šumskim jagodama ili plodovima sa otvorenih polja koji dospevaju nešto kasnije u sezoni.

Budite oprezni i uživajte u prolećnim plodovima umereno, vodeći računa o znacima koji ukazuju na njihovu pravu prirodu.

Izvor: Lepote Srbije