IZVOR:NOVOSTI
DOMAĆIM tržištem belih vina, ubedljivo dominira naša autohtona vrsta – tamjanika. Od blizu 20.000 hektara pod vinovom lozom, i 40 miliona litara vina, koje se godišnje proizvede, do 30 odsto zasada upravo je ova sorta. Ipak, Srbiji fale vinari koji bi mogli da imaju zasade na 50 hektara, kako bi sa tamjanikom bili konkurentni na svetskom tržištu.
Veliki trud, rad i strpljenje malih domaćinstava doveo je ovu sortu belog vina do vladavine. Najviše zasada ima u Župi, međutim, iz godine u godinu širi se i na druge krajeve zemlje. Prema rečima predsednika Saveta vinara Stevana Rajte, jedna od poznatih vinarija godišnje proizvede oko 100.000 boca, dok manja imanja imaju kapacitet od 20.000 flaša.
– Treba upornost za uzgajanje vinove loze, pa i tamjanike – kaže Rajta. – Kada je loza mlada, ona ne može biti kvalitetna. Zato je potrebno da prođe tri do četiri godine od sadnje, da bi se loza prilagodila vremenskim uslovima. Nažalost, klimatske promene dovele su da ne možemo ništa unapred predvideti, jer su padavine velika opasnost.
Jaki vetrovi kidaju bočne listove, velika vrućina gori pupoljke. Samo tokom poslednjih nepogoda koje su pogodile Srbiju, između 20 i 30 odsto vinove loze je stradalo. Šteta je raznolika, počev od Šumadije, gde je po pravilu mnogo zasada uništeno, kroz Vojvodinu i ka jugu do Negotinske Krajine. Proizvođači se suočavaju sa poplavljenim vinogradima, skladištima i podrumima.
Zastupljene sorte
GRAŠAC, šardone i rizling nalaze se u prvih pet najzastupljenijih vinskih sorti u Srbiji na osnovu ukupne površine vinograda. U pet najzastupljenijih autohtonih i lokalnih sorti po površini vinogradarskih parcela od belih vinskih sorti nalaze se smederevka, tamjanika i slankamenka.
– Ako počnu jake vrućine, berba će morati da krene već u avgustu. I prošla godina bila je problematična, izgubilo se do 50 odsto roda. A vinograd je najskuplja proizvodnja, to je najveća fabrika na svetu pod otvorenim nebom. Muka je to što se teške klimatske promene dešavaju baš u periodu cvetanja, kada cvet treba da se pretvori u plod – kaže ovaj stručnjak.
Aktuelni podaci ukazuju da je proizvodnja grožđa i vina u Srbiji uglavnom fokusirana na internacionalne sorte vinove loze. Sa druge strane, autohtone, lokalne i novostvorene vinske sorte učestvuju samo sa oko osam odsto. Na osnovu odnosa površina vinograda sa vinskim belim i crnim sortama koje se vode u Vinogradarskom registru, bele vinske sorte su zastupljenije i čine 58,46 odsto ukupnih površina.
Uvoznici iz regiona
TRŽIŠTE naše zemlje može godišnje da podnese 65 do 70 miliona litara, za vino iz regiona i uvoza. Toliko se proda, popije, degustira i pokloni. Makedonija i Crna Gora glavni su uvoznici, manji je prosek sa Hrvatskom i Slovenijom. Sve ostalo stiže u prodaju iz Italije, Francuske, Španije, Portugalije, a neke manje količine doputuju iz Argentine i Australije.
– Država daje velike subvencije da mladi vinari kupe opremu i posade vinograde, grade se i putevi, da bi površine pod vinovom lozom bile turistički atraktivnije – napominje Rajta. – Novac više nije problem, nego mala radna snaga i škole. Malo je ko zainteresovan da bude enolog i tehnolog. Kalemare i podrumare je jednako teško naći. Trebalo bi i pri resornom ministarstvu formirati posebno odeljenje koje bi se bavilo vinogradarstvom.
Prema Rajtinom sudu, Srbija ima kvalitetna vina, ali ne i kvantitet. Uprkos tome, pokazali smo se svetu na međunarodnim sajmovima, gde su naša vina dobijala visoke ocene.