nedelja, jul 14Agro servis

OVA VOĆKA VAM MOŽE DONETI I 10.000 EVRA PO HEKTARU

Izvor: Dnevnik.rs

Prodati orah nije teško jer kupaca uvek ima, ali kada je reč o gajenju treba se pripremiti na nekoliko stvari do sigurne zarade.

Bez oraha ne mogu da se zamisle mnogi kolači, a da li ste se zapitali koliki put pređu od plantaže do vašeg stola?

Put je svakako maratonski jer to posao u kome se treba vežbati strpljenje.

Počinje da rađa u trećoj godini, ali komercijalni prinosi mogu da se očekuju tek od sedme do desete godine, a pun rod od dvanaeste do četrnaeste godine.

Stručnjaci su izračunali da godišnje ulaganje iznosi sumu koja je tek 16 odsto od prihoda koji plantaža donese. Sa druge strane, plantaža oraha ne zahteva veliki rad i ima svoje tržište na teritoriji Srbije.

Za podizanje plantaže oraha nije potrebno veliko ulaganje. Takođe, svaka naredna godina ne zahteva mnogo tretmana i rada u odnosu nan neke druge kulture. Idealno vreme za podizanje plantaže oraha je novembar ili decembar.

U zavisnosti od cene, godišnje se može zaraditi oko 10.000 evra po hektaru, ali treba imati u vidu i troškove održavanja i ubiranja plodova.

Jedan od ljudi koji se upustio u avanturu sa orasima je bio i Veljko Adamović, mašinski inženjer i profesor matematike, koji u Valjevskoj Kamenici ima savremenu plantažu.

„Za prodaju orah nije problem. Kupaca ima, mada cena zna da bude problematična. Ali, ljudi kada gledaju da krenu s orahom drže se primera iz knjiga koji važe za savršene uslove, međutim, u praksi je to teško ostvariti. U početku sam stavljao sve troškove na papir, pa sam i to brzo bacio. Ne znam ko to tačno može da sračuna, svoj rad… Ja na ovaj posao i plantažu sada gledam kao na neku vrstu štednje, uloženi novac koja će da se kasnije uvećan vrati“, rekao je Željko za AgroTV, a preneo je 24sedam.

Adamović je pre skoro 15 godina podigao zasad oraha na parceli od 1,35 hektara. Odlučio se za sortu poreklom sa naših prostora – rasna – koja je ime dobila po selu gde je započeta selekcija.

Kako je otkrio, njegova priča s orahom je počela neplanirano i iz zablude.

„Nasledio sam zemlju od majke i rešio da je ne prodam da je pošumim. Kako mi se to sađenje svidelo kao aktivnost, rešio sam da dokupim još malo. Tada je zemlja ovde bila jeftina. Na nagovor prijatelja zasadio sam orahe, misleći da ću imati i „šumu“ i plod. Od šume ne bi ništa, jer se to orezuje na nisko, ali ploda ima“, opisao je svoj voćarski početak Adamović.

To što je mislio da će imati šumu oraha nije bila jedina zabluda.

„Mislio sam i da oko oraha nema mnogo posla, što je tačno samo u početku kada su sadnice male. Posla tu ima dosta, ko očekuje da ga nema, bolje da ga ne sadi. Sada samo prskanje zna da traje i po dva dana. A i para sam potrošio bar 50 odsto više nego što sam planirao na početku“, rekao je.

Adamović je po sadnji uvideo da ni njegova zemlja baš ne odgovara orasima, i trebalo je tu šestu ili sedmu klasu zemljišta poboljšati dodavanjem kalijuma i fosfora, zatim kreča zbog smanjivanja kiselosti.

Danas ima najmanje 115 sadnica i sistem za navodnjavanje sa barom.

„Kod kupovine sadnice treba biti oprezan. Po savetima prijatelja agronoma sam ih našao i primile su se 100 odsto. Ali to je tek početak posla, taj trošak od 1.700 evra za sto sadnica“, napominje Željko.

Sada posle više od decenije od sađenja, posla ima još više. Plantaža se đubri tri ili četiri puta, a zimsko prskanje je obavezno, pa onda sistemsko u maju i junu.

„Međutim, orah vam pokrije troškove svojim rodom već od svoje šeste ili sedme godine“, ističe Adamović.

Na kraju, ističe Željko Adamović, u ovaj posao ili hobi se ulazi zato što neko voli, a ne da bi zaradio.

„Kada pogledam neki voćnjak, nebitno koja je kultura, ja tu ne vidim koliko taj čovek zarađuje već koliko je tu rada ugrađeno da bi to bilo tako lepo, jer znam koliko tu posla ima“, zaključio je.

(EUpravo Zato/Agro TV)

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala