U martu poljoprivrednicima leže 38 milijardi dinara na račune
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da će u narednih desetak dana biti raspisana dva javna poziva za poljoprivrednike, od kojih je jedan za biljnu proizvodnju a drugi su krediti po veoma povoljnim uslovima.
„Prvi poziv za subvencije za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru do 100 hektara, biće raspisan u narednih dan-dva i taj novac će oni dobiti do kraja marta. To nikada do sada nije urađeno a njima je važno da im novac na račune legne pre setve. Raspisujemo i poziv za kredite po najpovoljnijim kamatnim stopama, uz subvenciju država, i kamatne stope će biti od nula do tri odsto a za žene i mlađe od 40 godina kamatna stopa je jedan odsto. To nema nigde na tržištu“, rekao je on za TV Prva.
Dodao je da će samo u martu na račune poljoprivrednih gazdinstava koja se bave ratarskom proizvodnjom leći 38 milijardi dinara.
Prema njegovim rečima, to je ono što su poljoprivrednici koji protestuju tražili.
„U komunikaciji sa njima se vidi da oni nikada ne pominju da su nezadovoljni parama, subvencijama, budžetom za poljoprivredu, koji jeste jako visok. Znate kako oni računaju da gube na mleku. Ne kažu koliko njih košta, koliki su im prihodi i rashodi, nego računaju kad je počela cena mleka malo da pada, koliko su oni izgubili. A ja vam kažem, ti što izlaze na proteste, po svakoj kravi imaju godišnje najmanju neto dobit od 4.000 evra. To nema nigde u svetu“, naglasio je on.
Naveo je da većina onih koji predvode poljoprivrednike koji protestuju ima između 50 i 100 krava, a neki i više od 100, dok cela Srbija ima 100.000 gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka.
Glamočić je istakao da neće biti prihvaćeni nikakvi ultimatumi od strane onih koji protestuju već, kako je rekao, samo ono što je dobro za državu.
Ocenio je da su protesti dosta ispolitizovani i da je to u nekim mestima krenulo od početka studentskih protesta kada su poljoprivrednici obećali studentima da će biti sa njima i da sa državom neće da pregovaraju dok traju protesti studenata.
Istakao je da se stalno manipuliše činjenicom kako je povećan uvoz mleka što, prema njegovim rečima, nije tačno.
„Smanjili smo uvoz za 24 odsto prošle godine u odnosu na 2024. godinu. Trebalo bi da se zna i da je nama za 28 odsto bio veći izvoz od uvoza. Znači, mi smo zemlja izvoznica mleka i mlečnih proizvoda i izvozimo najviše u zemlje CEFTA, Crnu Goru, Makedoniju, Republiku Srpsku, Bugarsku. Mi nemamo pritisak sa strane uvoza, nego jeftini evropski proizvodi zauzimaju naše mesto kao konkurencija u Crnoj Gori, u Makedoniji. Tamo nam prave konkurenciju“, naglasio je on.
Dodao je da se ne može zabraniti uvoz svih poljoprivrednih proizvoda, kao što neki traže, jer ako stavimo barijeru na granici, onda će ta barijera važiti i za nas i neće više biti izvoza ni naših malina, ni jabuka, ni rakije.
Srbija i Malavi jačaju poljoprivrednu saradnju
Unapređenje bilateralne saradnje u oblasti poljoprivrede i jačanje ekonomskih veza Srbije i Malavija bile su glavne teme današnjeg sastanka ministra poljoprivrede Dragana Glamočića sa delegacijom Republike Malavi, koju je predvodio ministar spoljnih poslova Džordž Čaponda, saopštilo je resorno ministarstvo.
Iskazano je interesovanje za povezivanje firmi dvaju zemalja koje posluju u oblasti poljoprivrede a posebna pažnja je posvećena Memorandumu o saradnji između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Ministarstva poljoprivrede Malavija, koji je u završnoj fazi usaglašavanja.
Glamočić je istakao da Srbija pridaje veliki značaj razvoju partnerstva sa Malavijem i da postoji izražena spremnost da se saradnja podigne na viši nivo, uz uzajamno poštovanje i razumevanje interesa obe strane.
Naglasio je da poljoprivreda predstavlja strateški sektor za obe države, te da postoji značajan potencijal za unapređenje saradnje, kako u oblasti razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, tako i u domenu institucionalnog povezivanja, razmene tehnologija, znanja i ekspertize.
Ministar Čaponda je ocenio da poljoprivreda predstavlja jedan od najvažnijih sektora u koji Malavi ulaže značajna sredstva, upoznao je ministra Glamočića sa planovima u daljem razvoju agrara ove zemlje i poručio da je komercijalizacija poljoprivrede jedan od glavnih stubova njihove buduće politike.
Prema njegovim rečima, Malavi želi da ulaže u razvoj semenarstva, uvođenje novih tehnologija, jačanje otpornosti na klimatske šokove, modernizaciju mehanizacije i jačanje podrške malim gazdinstvima.
Izrazio je uverenje da u tom procesu Srbija može biti pouzdan partner, na čijem primeru Malavi može da nauči, oslanjajući se na iskustvo naše zemlje u modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, unapređenju agrarne politike i podršci malim proizvođačima.
Zaključeno je da postoji obostrana spremnost za blisku saradnju, a u predstojećem periodu, navodi se u saopštenju, radiće se na konkretnim inicijativama koje će doprineti zajedničkoj izgradnji otporne, efikasne i moderne poljoprivrede, zasnovane na primeni savremenih tehnologija, održivom upravljanju resursima i jačanju kapaciteta malih i srednjih proizvođača, u interesu dugoročne prehrambene sigurnosti i stabilnog ekonomskog razvoja obe zemlje, prenosi
izvor: plitika.rs