IZVOR: dnevnik.rs
Autor: Zorka Delić, Dnevnik
Još jedna sušna godina napravila je znatnu štetu domaćoj poljoprivredi, a ono što je nekada bila retka pojava sada izgleda postaje skoro pa pravilo.
Prema dostupnim podacima, ovo je deveta sušna godina u 21. veku u našim krajevima.
– U proteklih 25 godina, odnosno od početka 21 veka do danas, zbog klimatskih promena šteta u poljoprivrednoj proizvodnji dostigla je sedam milijardi evra – izjavio je za Dnevnik agrarni analitičar Žarko Galetin.
– Odgovor na klimatske promene nalazi se u izradi državnog strateškog projekata, koji bi podrazumevao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže duge 40.000 kilometara, od kojih je 22.000 kilometara sistem Dunav -Tisa -Dunav (DTD), kako bi na ćudi klime mogli da reagujemo navodnjavanjem – kazala je za Dnevnik profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marija Ćosić. – Nažalost, kanalski sistem je zapušen i zatrpan vegetacijom pa ga, između ostalog, treba i očistiti, što zahteva ogromna novčana ulaganja.
Ona je rekla da naša zemlja nije bogata vodama. Od reka imamo samo Moravu, dok druge reke protiču kroz našu zemlju i ne možemo ih koristiti u onoj meri kako bi nama odgovaralo, već se pridržavati međunarodnih propisa, koliko možemo uzvodno i nizvodno da koristimo vode.
Spas u dobrom ratarenju
– U lošim klimatskim uslovima spas je u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i blagovremenoj i kvalitetnoj obradi zemljišta – izjavio je za Dnevnik dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. – Poljoprvredna zemljišta su presušena, dobrim delom i stoga što se nisu dovoljno dobro radile agrotehničke operacije, a osnovna je da bi se sačuva vlaga u oranicama, ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi zanemarljiv broj poljoprivrednika.
– Zato bi trebalo više da koristimo kanalski sitem DTD, kojim možemo da navodnjavamo pola miliona hektara, ali navodnjavamo svega 75.000 hektara – istakla je prof. dr Ćosić.
Po njenim rečima,trebalo bi formirati udruženje korisnika vode.
– Ono je potrebno iz više razloga. Poljoprivrednici često seju na površinama gde nema uslova za navodnjavanje. Ne vode dovoljno računa o sortama i hibridima koje seju, a morali bi da zbog klimatskih promena vode više računa koje biljne kulture seju i gde ih seju. Prilikom setve treba da se koriste hibridi otporni na suvu i toplu klimu, da se seju sorte koje imaju kraću fazu sazrevanja kako bi se izbegle fenofaze pre nego što stignu klimatske nepogode – kaže naša sagovornica.